Маънавият ва тафаккур эркинлиги
423
литаризмни икгисодиётда куллашга \аракат килиш ижо-
бий натижа бермайди. Аксинча, жамиятни туррунликка,
инки розга м а\кум этади. Иктисодиётда уни тула рУёбга
чикариш — хом хаёл. Эгалитаризм факат адлия со^асида
амалга оширилиши мумкин ва жоиз: конун \аммага нис
батан бирдай кУлланилмоги, \а р бир шахснинг келиб чи-
киши, жамиятдаги мавкси, жинси ва эътикодидан катъи
назар, ^укуКгЛарини кафолатламоги лозим.
5.
Диний карашлар таъсирида амалий тафаккур ва наза
рий тафаккур Уртасидаги чегара аник белгиланмаган (асо
тирий тафаккурда бу чегара умуман йук- Амалий ва узи га
хос умумлашган «назарий» тафаккур — мифологик модель
сифатида факат кутбий \одисалар куринишида мавжуд).
Анъанавий тафаккур амалий масалаларда пухта иш тута-
ди, рационал мазмунга эга, аммо назарий масалаларда у
иррационал ва рационал карашларни кориштириб юбора-
ди, схоластика ва мистикага мойиллик курсатади.
Эркинликнинг анъанавий тафаккур даражасида намоён
булиши анча ба^сли ва мураккаб масаладир. Умуман ол-
ганда, анъанавий тафаккур догматизмга, андозага, эклек
тика ва иррационализмга мойиллиги туфайли тафаккур
эркинлигини инкор этади. Лекин, иккинчидан, юкорида
айтилганидек, янги бир ахлокий, диний меъёр, илмий
хулоса, бадиий образ анъанага, догматик андозага айлан-
гунча анча вакт утади. Бу тафаккуриинг маълум конкрет
мавзу ёки йуналишда у ёки бу даражада эркин изланиш
олиб боришига имкон яратади. Учинчидан, атокли мута-
факкирлар, ижодкорлар жамиятдаги мавкеидан фойдала-
ниб (анъана буйича) айрим илгор ёки ноанъанавий гоялар-
ни нафакат олга суришлари, хатто анча кенг таркатишла-
ри \а м мумкин.
Ижтимоий нотенглик, мулкий низолар, тахтталашлар,
диний маз^аблар уртасидаги курашлар, урушлар, турли
галаёнлар анъанавий жамият ва унинг тафаккур тарзини
ларзага солиб турган. Натижада баъзи янги нисбатан ил
гор гоялар таркалган. Баркарорлик урнатилганда, доим \ам
рекацион кучлар \оким ият тепасига келмаган. Бундай лол
ларда илм-фан, санъат, ^унармандчилик, де^кончилик,
савдо-сотик рагбатлантирилган. Айрим лолларда эса янги
424
Абдураз;им Эркаев
хукмдорлар аввалги \укмдор пайтидаги мухолиф караш-
лар вакилларига суянган, уларни куллаб-кувватлаган.
Туртинчидан, индивидуал онгнинг, тафаккурнинг мух-
торийлиги ва ижтимоий онгга таьсирини х;ам унутмаслик
керак.
Лекин умуман олганда, анъанавий жамиятда тафак
кур эркинлиги нисбий характер касб этиб, узлуксиз ва
жуда узок мудцат давом этмаган. У янги динлар, эътикод-
лар ёки кокимият тепасига ил гор фикрли кукмдорлар кел-
ганда ривожланган. Аммо доимо шундай булавермаган.
Масалан, ислом дани вужудга келганда, у тафаккур эр
кин ривожланиши учун жуда к$пп шарт-шароит яратди ва
к^ллаб-кувватлади. Аммо тасвирий санъатда, мусика ва
театр санъатида катта чекланишлар юз берди. Христиан
дини эса энг бошданок Галилей замонигача табиий-ил-
мий тафаккурни, санъатнинг бевосита черковга хизмат
килмайдиган турларини чеклади.
Темурийлар, айникса Улугбек илм-фанни ривожлан-
тирди, жаколатга карши курашди. Хатто айрим саид-
зодаларни мутаассиблиги, реакцион фаолияти учун катгик
жазолади. Унинг отаси Шохрух эса табиий-илмий тадки-
котларни унчалик рагбатлантирмади. Тафаккур эркинли
гини факат гуманитар билимлар, адабиёт ва санъат дои-
расида ривожланишига шароит яратди. Алишер Навоий
«Мажолисун-нафоис» асарида Хусайн Хоразмий билан
боташк шундай вокеани келтиради: «Ва Мавлоно Шохрух
Мирзо замонида бир газал учун такфир килиб, Хоразм-
дан Хиротга келтурдилар. Чун донишманд ва истилох би-
лур киши эрди, ^еч нима собит кила олмадилар. К,айтиб
яна
рз
мулкига кетти. Ва ул газалнинг матлаи будурким:
Эй, дар камин олам пин^он туву пайдо ту,
Хам дарди дили ошик, хам асли мудово ту»1.
Таржимаси:
Эй, бу оламда яширин кам, ошкора \ам узингсан,
Ошик юрагининг дарди хам, давоси хам узингсан.
1 Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. XIII т., Т.: —1997,
13—14-бетлар.
Do'stlaringiz bilan baham: |