Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
413
ф аккурнинг классик ш акли мазмунида ди н и й акидалар,
догматлар, умуман теология (илохиёт илм и) ва клерика-
лизм ни нг таъсири кучли нам оён булади. А йникса урта та-
бакалар о н ги д а к л ер и к ал и зм д у н ёви й л и к д ан устунлик
килади. И ж тим оий \а ё т хам, маиш ий турмуш хам диний
коидалар, акидалар ва меъёрлар негизида кечган.
А нъанавий таф аккурнинг тарихан киска умр кУрган
XX аср диктатуралари билан бовдик тоталитар боскичи.
Бу боскичда турли ш аклдаги ф аш истик (М уссолини, Гит
лер, Ф ранко, Салазар хоким ияти пайтидаги И талия, Гер
м ания, И спания, П ортугалия), расистик (апартеид пай^
тидаги Ж анубий А ф рика Республикаси, со б и к Ж анубий
Родезия ва т .к .) , социалистик таф аккур ш акллари вужудга
келган. Улар бир-биридан кески н ф ар к кдлсалар-да, аммо
тоталитар ва репрессив мохиятига кура узаро я к и н булган.
Улар ди н и й эм ас, балки дунёвийлиги, хатго атеистик ха-
рактери (социалистик таф аккур) билан ажралиб турган.
Ф аш и сти к таф ак к у р Ута м и ллатчи ли кк а, ш ови н и зм га,
амалиётда баъзи бир гайриинсоний тамойилларга таянса,
социалистик таф аккур, аксинча, куп холларда инсонпар-
варли к, б ай н алм и лалч и ли к, халклар дУстлиги, тенглик
каби эн г ж озибадор гояларни ш иор килиб олган ва амал-
да хаётга ж орий килиш га уринган (социализм нинг улар-
н и хаётга ж орий кдлолм агани — бу бош ка масала). Таш ки
жихатдан бир-бирига карам а-карш и булса-да, хар иккала
тузум хам и н с о н н и Узлари р еж ал аш ти р ган ж ам и ятн и
куриш да оддий бир мурват, «курилиш материали» деб
билган. Д авлат манф аати наф акат алохида инсон манф аа-
тига, зарур булса, бутун ж амият манф аатига карш и кУйил-
ган. Хар иккала тузум жамиятда казармача тартиб, инти-
зом урнатишга, ф укароларни бир хил ф икрлайдиган килиб
тарбиялаш га интилган. К дрш илик курсатганларни аёвсиз
катагон килган. Ш у боис ж ам ият таф аккурига чукур иж
тим оий
КУ РК У В
си н ги б колган, таф аккур деф орм ацияга
учраган, ташаббус ва мустакилликдан, масъулиятдан чучий
бошлаган.
Авторитар бош карув (диктатура) ва авторитар фикрга
тобелик иккала тузумда хам дохийпарастликни, шахсга
сигиниш ни келтириб чикарган. Дохий ф и к р и , тугри ёки
нотугрилигидан катьи назар, олий хакикат деб кабул ки-
414
Абдурахим Эркаев
линган, чунки дохийга табиат гениал акд ва ички сезги
ато этганлиги боис, у \ар кандай олимга, фанга нисбатан
Хвдикатни эртарок, теранрок; пайк,айди, деб хисобланган.
Фан, олимлар адашишлари мумкин, зеро улар уз даври
имкониятлари билан чегараланади, до\ий эса, албатта,
даврдан анча илгарилаб кетади деб ишонилган. Бундай
тарзда фикрлаш, до\ий а*ушни гайриинсоний, гайрита-
биий кудратга эга деб бахолаш мистицизмнинг нак; узги-
наси.
Хар иккала тузум гуманитар илмларни ута сиёсийлаш-
тирган ва мафкуралаштирган, ижтимоий фикрни кудрат-
ли ташвикот ва ОАВ оркали узларига керакли йуналишда
шакллантирган ва бошкарган. Табиатшунослик фаилари
ривожланиши учун, айникса техника ва технологиялар
билан боклик тадкикртлар учун шароит яратган. Аммо улар-
ни хам, иложи топилса, уз мафкураларига хизмат кддди-
ришга уринган. Масалан, фашистлар Германиясида евге-
никадан орий иркининг бошкалардан устунлигини, баъ
зи бир халкларнинг табиатан тугма нок,обиллигини
исботлашда фойдаланмок^и булишган. Собик, СССРда эса
бунинг тескариси руй берган: евгеника умуман фан эмас
деб эълон кдпинган ва такик^анган.
Бугунги кунда ривожланаётган мамлакатлардаги тафак
кур шакли нихоятда мураккаб, зиддиятли ходисадир. Гар-
чи кенг омма онгида эски тафаккур кдлдикдари сезилар-
ли даражада сакланиб к,олган булса-да, уни анъанавий та
факкур дейиш мумкин эмас. Айни пайтда у либерал,
демократик эркин тафаккур хам эмас. Ривожланаётган мам-
лакатлар ахолиси тафаккури эклектик деб бахоланса,
тУфирок, булади. Унда феодализмдан колган анъанавий
унсурлар, анъанавий кддриятлар ва бахолар тизими, пост
колониализм зиддиятлари ва неоколониализм хавфи
TyF-
дирган туш унчалар, бахолар, караш лар, ижтимоий
мулжаллар, минтацавий ва ички этник можаролар туфай-
ли вужудга келган махаллийчилик, миллатчилик, социа-
листик, тоталитар, диний-экстремистик хамда либерал-
демократик тафаккур унсурлари эклектик тарзда црришиб
кетган. Турли мамлакатлар ахолиси, айникса Урта та-
бакалари онгида бу унсурлар нисбати турлича. Шунинг-
дек уларнинг ижтимоий-сиёсий вазияти, турмуш фаро-
Do'stlaringiz bilan baham: |