Маънавият ва тафаккур эркинлиги
403
бартараф этилмайди. У цайсидир куринишда а^ён-а\ёнда
б^й курсатиб колади. Масалан, совет даврида к,атор халк-
ларнинг уз юртидан 6aaapFa (депортация) кдпингани ёки
бирор ташкилотда кимдир сиёсий ёки ахлокдй ножуя иш
килиб кУйса, ташкилотиинг рахбарлари хам жамоаиинг
персонификациялашган тимсоли сифатида партиявий жазо
олиши (хайфсан), \атто лавозимидан айрилиб колиши уша
кадимги меъёрнинг янгича шароитда намоён булишидан
бошка нарса эмас.
Тараккиёт даражаси ва у тугдирган объектив зарурат
ибтидоий тузум шароитида ижтимоий эркинликни хам,
ижтимоий к.арамликни хам бирдай инкор этган. Оламни
харакатлантирувчи кучлар сифатида турли рухлар, худо
лар иродаси, такдири азал тан олинган. Инсон такдирини
белгиловчи ва ундан устун турувчи кучлар реал мавжуд,
инсон уз такдирини узгартиришга, ундан кочиб кутулишга
ожиз деб хисобланган. Олам харакати, хар кандай вокеа
ва ходиса олдиндан белгилаб куйилган. Мисол тарикасида
узбек томошабинларига яхши таниш булган кадимги хинд
эпоси буйича экранлаштирилган «Рамаяна», «Махабха-
рат» фильмларини, Софоклнинг Узбек Миллий академик
театри сахналаштирган «Шох Эдип», «Антигона» фожиа-
ларини келтириш мумкин.
TyFpn,
улар ибтидоий синкре
тизм парчалангандан кейинги давр таъсирида анча Узгар-
ган, аммо такдири азал ва бошка баъзи масалаларда асо
тирий тафаккур белгиларини анча сакдаб колган.
Асотирий тафаккурнинг энг мухим хусусиятларидан
яна бири унинг сиёсий мазмундаги дунёвий ва диний маф-
курадан холи эканлигидир. Асотирий тафаккур тор ижти
моий гурухлар, синфлар манфаатларини акс этгирмайди,
зеро бу даврда одамлар Уртасида ижтимоий-синфий таба-
каланиш юз бермаган эди. Давлат хокимияти хам йУк эди.
Шу боис хокимият учун кураш, хокимиятни куллаб-кув-
ватлаш ёки мухолифлик гояларини олбэ суриш зарурати
пайдо булмаган эди. Асотирий тафаккур сиёсат, сиёсий
онг, давлат ва ХУКУК пайдо булишидан анча аввал шакл-
ланган. Диний онг элементлари ибтидоий инсонга хос
булса-да, лекин диний таълимот, диний ташкилот ва у
билан
6
о е л и к
катьий ибодат маросимчилиги шаклланма-
404
Абдура^им Эркаев
ган. Диний эхтиёжлар кушноч, шомон, жодугар ва ш.клар-
нинг магиявий маросимлари оркали кондирилгак. Шу боис
асотирий тафаккурда яккол диний мазмун кузга ташлан-
майди.
Ижтимоий амалиёт ривожланиб. илм-фан, адабиёт ва
санъат ижоднинг алохида турларига айланиши. давлат ва
ХУКУКНинг вужудга келиши, хУКУКнинг ахлокдан ажралиб
чикиши, диний эътикод ва амалиёт хам алохида тизимга
айланиши ибтидоий синкретизмни парчалаб юборди. На-
тижада асотирий тафаккур оламни идрок этишнинг асо
сий шакли сифатидаги мавкеидан ажралди. Аммо тулик,
беиз йуколмади. Унинг колдиклари, аввало асотирларнинг
узлари адабиёт ва санъатда, диний тафаккурда бутун ан
тик ва урта асрлар давомида анча-мунча сезиларли булди,
куп холларда «курилиш материали» вазифасини утади.
Энди асотирлар оламни билишнинг асосий воситаси,
олам тугрисида бирдан-бир хакикат деб кабул килинмас,
купрок мажозий мазмунда талкин килинар, ундан ибрат-
ли ахлокий хулосалар чикарилар эди, хатто бугунги кунда
Хам диний тасаввурларда асотирлар катга урин тутади. Му-
каддас китоблар — Таврот, Инжил, Куръон ва бошкалар-
нинг негизини, пойдеворини диний асотирлар ташкил эта
ди. Уларсиз яхудий, христиан ва ислом дини таълимотла-
ри, мураккаб фалсафаси вужудга келмас эди. Биз юкорида
«Рамаяна», «Ма\абхарат», «Шох Эдип», «Антигона» асар-
лари кейинги давр таъсирида анча узгарган деган эдик.
Ушбу фикрни давом эттириб, таъкидламокчимизки, энг
аввало уларда кушимча сиёсий мазмун, хокимиятга му
носабат ва тахтга нисбатан ХУКУК масалалари акс этган.
Шу жихатдан бу асарлар факатгина асотирий тафаккур
махсули эмас. Уларда ахлокий мазмун билан бир каторда,
яккол сиёсий, ХУКУКДОЙ ва диний мазмун кузга ташланади.
Уша даврда сиёсий ва диний манфаатлар купинча узаро
мос келган. Илк пайдо булган давлатлар хукмдорлари (даст-
лаб шахар-давлат, кейинчалик нисбатан кенгрок ХУДУД>
воха, водий микёсида ва х к ) хокимиятнинг илохий экан-
лиги, худолар томонидан берилишини, шу боис хокими
ятга карши чикиш худолар иродасига карши чикиш би
лан тенг эканлигини халк онгига сингдиришга уринган.
Шу сабабли уз мавкеини мустахкамлаш учун хокимият
Do'stlaringiz bilan baham: |