Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
399
жудот деб хисоблайди. Яъни табиатни «жонлантиради». Бу
^одиса анимизм дейилади. Вок;еликни бундай идрок этиш
асотирий тафаккурнинг э^ётга магиявий (магия — тилсим,
сезф-жоду) муносабатини такозо этади ва шакллантиради.
Нарса ва х;одисалар, предметлар уртасидаги, шу жумладан
инсон ва табиат, инсон ва жамият, инсон ва инсон Уртаси
даги алокалар негизида турли тилсимлар, гайритабиий куч-
лар, таъсирлар, конуниятлар ётади, деб \исобланади. Хаётга
тилсимий (магиявий) муносабат маълум предметларни фе-
тишга айлантириб, уларга сипшишга, у ёки бу жониворни
(ёки усимликни) тотем ^айвон (уругнинг асосчиси, ман-
баи) деб эълон кдлишга ва унга сиишишга олиб келади.
Тилсимий муносабат табу (такик)га таянади. Магияда табу
сакрал (мукдцдас) а^эмият касб этади ва турмуш меъёрига,
коидасига айланади. Ибтидоий одамнинг табиат ва хаёт тил-
симларидан, сирларидан кУРКУви табуда намоён булади.
3. Табиий ва гайритабиий, реал ва фантастик (Уйлаб
топилган) ходисаларни муштаракликда, Узаро алокадор-
ликда, борликликда куради. Асотир ибтидоий одам учун —
хакикат. У авторитар мазмунга эга.
4. У оламни образли, конкрет акс эттиради. Анимизм
асотирий тафаккурнинг «онтологик» тамойили булса, кон-
крет-образлилик эса унинг асосий инъикос (акс этгириш
ва ифодалаш) воситасидир.
Шундай килиб, асотирий тафаккурда олам реал ва фан
тастик, нореал унсурларнинг мураккаб тилсимий алокалар
билан богаанган муиггарак тизими сифатида Узига хос тарзда
конкрет-образли акс этади. Асотирий тафаккур узгармас,
котиб колган ходиса эмас. У ибтидоий инсон билан бирга
Усган, ривожланган. Янги тош асрига келиб шаклан ва маз-
мунан анча мураккаблашган. Фетишизмдан анимизмга,
ундан политеизмга утиш асотирий тафаккурнинг узига хос
тарихий боскичларини ифодалайди. Агар мазкур фаразга
таянилса, унда асотирий тафаккур Узининг энг ривожлан
ган боскичини ибтидоий жамият емирилиши, акдий мек-
натнинг жисмоний мехнатдан ажралиб чикиши, эътикод-
да политеистик карашлар карор топиши даврида бошдан
кечирган. Айнан худди шу даврда аста-секин асотирий та-
факкурдан янгича тафаккурга утиш бошланган.
Эътироф этиш лозимки, фетишизм, анимизм, поли-
400
Абдурацим Эркаев
теизм уртасида аник чегара йук, хеч качон булмаган. По
литеизм даврида анимизм Уз ахамиятини деярли йУкот-
маган, фетишизм эса анча сакланиб колган, айникса ма-
иший даражада (хатто хозир хам учрайди: масалан, куз-
мунчок ва к-к. иримлар сифатида).
Асотирий тафаккур жамоавий баркарор тафаккур ифо-
дасидир, у жамият аъзолари томонидан аксиома каби кабул
килинади. Унга танкидийлик, ички зиддиятлар, иккила-
нишлар, инкор этишлар яккол хос эмас. Асотир бир неча
вариантли булиши мумкин. Аммо унда ички зиддият, скеп
тицизм, танкидийлик яккол кузга ташланмайди, чунки
унда жамоавий синкретик тафаккурнинг тартибга солиш
(бошкариш), билиш ва бахолашда хукмрон меъёрлар об-
рУйи мужассамланган. Ижодкорлик унсурлари эса асотир-
ларнинг баъзи бир крбилавий хусусиятлар ва заруратлар-
ни акс эттирувчи махаллий вариантларида намоён булади.
Купвариантлилик асотирий тафаккурни давр талаблари-
га, Узгарувчан, ривожланаётган х,аёт заруратларига мос-
лаштириб борган.
Урур-кабилалар бирлашиб, йириклашиб бориши жа
раёнида асотирларнинг махаллий вариантлари камайиб,
умумий вариант кучайиб, бирлашган кабилалар учун яго-
на мафкуравий асосга айланган. Аксинча, йирик кзбила-
ларнинг булиниб, бир-биридан миграция жараёнида узок-
лашиб, узилиб кетиши умумий асотирларнинг янги ва-
риантларини вужудга келтирган. Янги вариантларда баъзан
айрим образларни бахолаш ва талкин килиш тубдан Узгар-
ган. Кабилалар мутлако Узаро узилиб, алохида тарихий-
этник, ижтимоий-маданий бирлик сифатида ривожлана
бошласа, асотирларнинг мазмуни хам анча Узгарган. Ма
салан, Авестода девлар - салбий образлар, ёвузлик
тимсолларидир. Ахуралар эса — худолар, маъбудлардир.
Хиндларда эса дев(а)лар — худолар, асуралар эса — де-
монлардир (иблислар). Фараз килиш мумкинки, хинд-орий
кабилалари булиниб кетмасдан аввал бу образлар карама-
карши талкин килинмаган, кабилавий маъбудлар хисоб-
ланган. Бир-биридан ажралиб кетган хинд ва орий каби
лалари (балки уларнинг ажралиб кетиши узок давом эт-
ган ички низолар ва тУкнашувларсиз кечмагандир) собик
биродарларининг худоларини ёвуз кучларга тенглаштириб,
Do'stlaringiz bilan baham: |