Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet208/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


ÉTOUFFANT

 

ÉTUDE



 

 

 



213 

uning  muvaffaqiyatidan  barcha  tong  qoladi;  II.  s’étonner  vpr  hayratda 

qolmoq, hayron qolmoq, hayron bo‘lmoq; s’étonner de tout hamma narsaga 

hayron bo‘lmoq. 

étouffant, ante

 adj dim, dimiqtiradigan, nafasni qaytaradigan. 

étouffée

 (à l’) loc adv bug‘da; dim lab; cuire à l’étouffée dimlab (bug‘da) 

qovurmoq. 

étouffement

  nm  1.  qiyin  nafas  olish;  nafas  qisishi;  2.  bosish,  bosib 

qo‘yish;  pasaytirish;  l’étouffement  d’une  révolte  qo‘zg‘olonni  bosish; 

l’étouffement d’un scandale janjalni bosish. 

étouffer


  I.  vt  1.  bo‘g‘moq,  bo‘g‘ib  o‘ldirmoq;  dimiqtirib,  nafasini  qaytarib 

o‘ldirmoq;  2.  nafasini  bo‘g‘moq,  nafas  olishni  qiyinlashtirmoq;  une  chaleur 

qui étouffe  nafasni bo‘g‘adigan issiq;  3.  o‘chirmoq; so‘ndirmoq;  étouffer le 

feu  o‘ tni  o‘chirmoq;  4.  fig  yo‘qotmoq  yoki  kamaytirib  yubormoq;  yutm oq; 

yumshatmoq; un tapis qui étouffe les pas oyoq  tovushini yutadigan gilam; 

5.  fig  bosmoq,  bosib  qo‘ymoq;  pasaytirmoq;  étouffer  un  scandale  janjalni 

bosib  qo‘ymoq;  II.  vi  1.  bo‘g‘ilib  o‘lmoq;  2.  qiynalib  nafas  olmoq,  nafasi 

siqmoq; on étouffe ici bu yerda nafas olish qiyin; bu yerning havosi bo‘g‘iq. 

étoupe

 nf zig‘irpoyaning da’gal tolasi; kanop losi. 



étourderie

 nf 1. yengiltaklik, yengillik,  betayinlik; mulohazasizlik keyinini, 

oqibatini o‘ylamay ish tutish; 2. o‘ylamay qilinigan harakat. 

étourdi, ie

  I.  adj  yengiltak,  mulohazasiz,  ketini,  oqibatini  o‘ylamaydigan; 

parishonxotir,  fikri  tarqoq;  un  écolier  étourdi  parishonxotir  o‘quvchi;  voilà 

une  réponse  bien  étourdie  o‘ ta  mulohazasiz,  yuzaki  javob;  2.  hayratda 

qolgan,  esankirab,  dovdirab  qolgan;  ajablangan;  étourdi  de  joie 

xursandchilikdan  dovdirab  qolgan;  II.  n  fam  takasaltang,  valakisalang, 

havvoyi, sayoq; yengiltabiat, puch, havvoyi odam, betayin. 

étourdiment

  adv  voir  à  l’étourdie;  agir  étourdiment  yengiltaklik  bilan 

harakat qilmoq. 

étourdir


  I.  vt  1.  karaxt  qilmoq,  hushidan  ketkazmoq,  gangitib,  sulaytirib 

qo‘ymoq; étourdir qqn d’un coup de bâton biror kimsani yog‘och bilan urib 

gangitib  qo‘ymoq;  2.  gangitmoq,  boshini  aylantirmoq;  le  vin  l’étourdit  un 

peu  vinodan  uning  boshi  biroz  aylandi;  3.  charchatmoq,  joniga  tegmoq; 

zeriktirmoq,  bezor  qilmoq;  le  bruit  de  la  rue  étourdit  ko‘chadagi  shovqin 

bezor  qildi;  ko‘chadagi  shovqindan  bezor  bo‘ldik;  II.  s’étourdir  vpr  1. 

gangimoq,  boshi  aylanmoq;  2.  g‘am  g‘ussani  unutmoq,  ovunmoq;  ko‘ngil 

ochmoq. 


étourdissant,  ante

  adj  1.  charchatadigan,  jonga  tegadigan, 

zeriktiradigan,  bezor  qiladigan;  2.  hayratda  qoldiradigan,  dovdiratib 

qo‘yadigan; un succès étourdissant dovdiratib qo‘yadigan muvaffaqiyat. 

étourdissement

  nm  vaqtinchalik  hushidan  ketish;  gangish,  bosh 

aylanish. 

étourneau

  nm  1.  chug‘urchiq  (qush);  2.  fam  yengiltak,  kaltabin  kishi; 

yengiltabiat, puch, havvoyi odam, betayin. 

étrange

  adj  ajab,  ajoyib,  qiziq,  galati,  alomat,  g‘ayrioddiy;  une  nouvelle 

étrange g‘alati yangilik. 

étrangement

 adv kishini ajablantiradigan, odam ajablanadigan bir tarzda, 

ajib,  ajab,  qiziq,  g‘alati,  g‘ayrioddiy;  il  était  étrangement  habillé  u 

g‘ayrioddiy kiyingan edi. 

étranger,  ère

  I.  adj  1.  chet  ellarga  va  chet  elliklarga  oid;  ajnabiy,  chet; 

chet el; tashqi; les langues étrangères chet tillar; le Ministère des Affaires 

étrangères  tashqi  ishlar  vazirligi;  2.  begona,  yot;  un  corps  étranger  méd 

badandagi begona jism, yot jism; 3. aloqasi bo‘lmagan, aloqasi yo‘q; daxldor, 

taalluqli,  tegishli  bo‘lmagan;  une  personne  étrangère  au  service  bo‘limga 

aloqasiz kishi; 4. notanish, begona; un visage étranger notanish siymo; II. n 

1. chet ellik, chet el kishisi,  ajnabiy; 2. begona, yot; kelgindi, musofir; 3.  nm 

chet el, begona yurt; à l’étranger chet elda, begona yurtda. 

étranglement

  nf  1.  bo‘g‘ib  o‘ldirish,  bo‘g‘ish;  dimiqtirib,  nafasini  qaytarib 

o‘ldirish;  périr  d’étranglement  bo‘g‘ilib  o‘lmoq;  2.  torayish;  toraytirish; 

l’étranglement  d’une  rivière  daryoning  torayishi;  tor  daryo;  3.  kuch  bilan 

bostirish, bosib qo‘yish, bo‘g‘ish; bostirish; yanchib tashlash. 

étrangler

 vt 1. bo‘g‘ib o‘ldirmoq, dimiqtirib, nafasini qaytarib  o‘ldirmoq;  2. 

toraytirmoq,  tor,  ensiz  qilib  qo‘ymoq;  siqmoq;  3.  fig  bo‘g‘moq,  bosmoq, 

to‘sqinlik qilib,  o‘sishdan, rivojlanishdan  to‘xtatmoq barbod  qilmoq; étrangler 

la presse matbuotni bo‘g‘moq. 

étrangleur,  euse

  n  1.  bo‘g‘uvchi,  bo‘g‘adigan;  2.  bosuvchi,  bo‘g‘uvchi, 

yo‘l qoymovchi (erk, ozodlik va h. k haqida). 

étrave


 nf mar kema tag yog‘ochining kema tumshug‘iga o‘ tgan tomoni. 

être


1

 vi 1. bo‘lmoq, bor bo‘lmoq, mavjud bo‘lmoq; je pense, donc je suis 

men fikrlayapman demak mavjudman; 2. ce livre est à  moi bu kitob meniki, 

bu  kitob  menga  qarashli;  3.  la  neige  est  blanche  qor  oppoqdir,  qor  oq 

ranglidur;  4.  ko‘makchi  fe’l  vazifasida  keladi:  j’ai  été  en  France  men 

Fransiyada  edim;  j’ai  été  aimé  men  sevilgan  edim;  je  me  suis  promené 

men sayr qildim; je suis venu men keldim; 5. ce travail est à refaire bu ish 

qayta bajarilishi kerak; 6. il est de Ferghana u Farg‘onalik; elle est de Paris 

u  parijlik  (ayol);  7.  être  d’un  caractère  difficile  og‘ir  xarakterli  bo‘lmoq;  8. 

biror  joyda  bo‘lmoq,  joylashmoq:  je  suis  à  Paris  men  Parijdaman;  9. 

bormoq,  bo‘lmoq;  peut  être  balki;  ehtimol;  où  en  est  l’  affaire?  ish  qay 

ahvolda?  j’en  suis  au  troisième  volume  men  hozir  uchinchi  tomni 

o‘qiyapman; j’y suis men  tushundim, uqdim; qu’est-ce que c’est  bu nima? 

n’est-ce pas? shunday emasmi? être pour yoqlamoq, tarafdor bo‘lmoq. 

être

2

  nm  1.  maxluq,  jonivor,  zot;  2.  borliq,  mavjudod;  3.  qalb,  ko‘ngil, 



vujud;  désirer  qqn  de  tout  son  être  biror  kimsani  butun  vujudi  bilan 

istamoq. 

étreindre

  vt  1.  qattiq,  chandib,  siqib,  tortib  bog‘lamoq;  siqmoq,  qattiq 

quchoqlamoq, bag‘riga bosmoq; étreindre qqn sur son cœur biror kimsani 

bag‘riga bosmoq; 2. azoblamoq, qiynalmoq. 

étreinte

 nf 1. siqish, qisish; 2. quchoqlash, bag‘riga bosish. 

étrenne

  nf  1.  yangi  yil  sovg‘asi;  recevoir,  donner  des  étrennes  sovg‘a 

olmoq, bermoq; 2. yil oxirida beriladigan mukofot pul. 

étrenner


  I.  vt  biror  yangi  narsani  birinchi  marta  ishlatmoq;  II.  vi  duch, 

to‘qnash  kelmoq,  uchramoq,  yo‘liqmoq,  birinchi  qurboni  bo‘ lmoq  (biror 

yoqimsiz narsaning). 

êtres


  nm  pl  ichki  joylashish,  o‘rnashish  tartibi  (uy,  xonadon);  connaître 

les êtres barcha kirish-chiqish joylarini bilmoq. 

étrier

  nm  1.  uzangi;  avoir  le  pied  à  l’étrier  ketishga  shay  bo‘lmoq;  fig 



muvaffaqiyat  qozonishga  ishonmoq;  être  ferme  sur  ses  étriers  o‘z  fikrida 

qattiq  turmoq;  le  coup  de  l’étrier  xayrlashish,  jo‘nash  oldidan  ichiladigan, 

oxirgi  qadah;  2.  anat  o‘rta  quloqning  eshituv  suyakchalaridan  biri;  3.  techn 

skoba, qisqich halqa. 

étrille

 nf 1. otqashlag‘ich; 2. zool krab, dengiz qisqichbaqasi. 

étriller

  vt  1.  otqashlag‘ich  yordamida  qashimoq,  tozalamoq;  2.  qattiq 

koyimoq, qattiq  tanbeh bermoq; 3. aldab o‘zlashtirmoq, shilmoq, o‘ziniki qilib 

olmoq, go‘sho‘r, anoyi qilmoq. 

étripage

  nm  ichak-chavoqdan  tozalash,  ichak-chavog‘ ini  olib  tashlash; 

fam xunrezlik, qotillik. 

étriper


 I. vt ichak-chavog‘ini olib  tashlamoq,  ichak-chavoqdan  tozalamoq, 

étriper un veau buzoqning ichak-chavog‘ ini  olib  tashlamoq;  II. s’étriper vpr 

fam  bir-birini  g‘oshtini  yemoq,  qattiq  urishmoq  (jarohat  yetkazib);  bir-birini 

o‘ldirmoq. 

étriqué, ée

 adj 1. tor, tang, kalta, qisqa (kiyim haqida); 2. fig qisqa, chala-

chulpa;  3.  chegaralangan,  tor;  past;  une  vie  étriquée  bir  yoqlama  hayot 

kechirish;  un  esprit  étriqué  aqli,  idroki  chegaralangan,  uzoqni 

ko‘rolmaydigan. 

étroit, oite

 adj 1.  tor,  tang,  ensiz; un  chemin étroit  tor yo‘l; 2. siqilgan, 

siqib  bog‘langan,  qisilgan,  qisib  bog‘langan;  3.  fig  bir  yoqlama,  aqli  qo‘ toh, 

tushunchasi tor; chegaralangan; un esprit étroit uzoqni ko‘ra olmaydigan; 4. 

qadrdon, qalin, apoq-chapoq, yaqin; sirdosh, dilkash. 

étroitement

  adv  1.  zich,  chambarchas;  2.  yaqindan,  yaqin  joydan; 

surveiller  qqn  étroitement  biror  kimsani  yaqin  joydan  turib  kuzatmoq;  3. 

talabchanlik  bilan,  qat’ iy,  qat’ iyan;  observer  étroitement  la  règle  qoidaga 

qat’iy amal qilmoq. 

étroitesse

  nf  1.  torlik,  tanglik,  ensizlik,  tiqilinch,  tirbandlik;  l’étroitesse 

d’une  rue  ko‘chaning  torligi,  ensizligi;  2.  fig  torlik,  cheklanganlik,  bir 

yoqlamalik, l’étroitesse d’esprit fikrining torligi, bir yoqlamaligi. 

étron


 nm najas, go‘ng. 

étude


  nf  1.  o‘qish,  o‘rganish;  tadqiq  qilish,  etish;  ko‘rish,  ko‘rib  chiqish; 

l’étude  du  budget  byudjetni  ko‘rib  chiqish;  mettre  à  l’étude  o‘rganib 

chiqish;  être  à  l’étude  o‘rganilmoq;  2.  dars,  o‘quv  mashg‘uloti;  faire  ses 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish