П. Мирхамидова, А.Ҳ. Вахобов, Қ. Давранов, Г. С. Турсунбоева


Вирусларнинг кимёвий таркиби



Download 3,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/95
Sana24.02.2022
Hajmi3,69 Mb.
#231616
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   95
Bog'liq
1mcxWBDspmPEtyJa2LAHFmpR0Ozmkbgkh9LSQDO0

 
2.3. Вирусларнинг кимёвий таркиби 
Кўпчилик вирусларда ДНК халқа кўринишида (полиомавирус), 
парвовирусда - ДНК битта спирал, реовирусларда - РНК иккита спирал 
ҳолатда бўлади. Вирусларнинг нуклеин кислоталарини таркибига кирувчи 
азотли асос ва шакар компонентлари бир-биридан фарқ қиладилар. 
Вируслардаги нуклеин кислотанинг молекуляр массаси ҳам вирусларнинг 
турига қараб, ДНК сақловчи вируслар учун 1х10

дан 2х10
8
далтонгача, РНК 
учун 2х10
6
дан 15х10
6
дальтонгача бўлиши мумкин.
Вирус оқсили 16-20 аминокислоталардан ташкил топган. Ҳар бир 
вирус учун аминокислоталар ўзларининг С ва N аминогруппалари билан 
биргаликда маълум бир тартибда жойлашган бўлади. Битта вирусда оқсил 
бир тур полипептид занжиридан ташкил топган бўлса, иккинчи хил вирус 
оқсили эса бирнеча хил полипептидлар занжиридан ҳосил бўлган.
2.4. Вируслар классификацияси 
 
Вируслар хужайрасиз организм бўлиб, ўзига хос геномга эга. Улар 
инсон, ҳайвон, хашорот, ўсимликлар, замбуруғларда облигат паразит бўлиб, 
оқсил синтезлаш, ферментатив ва энергия хосил қилиш хусусиятига эга 
бўлмаган организмдир. 


 62 
Вируслар икки гуруҳга: таркибида ДНК сақловчи (5 та оила) ва РНК 
сақловчи (10 та оила)ларга ажратилади. Шаклига кўра вируслар 4 та гуруҳга 
ажратилади. 
Сферик (грипп вируси, паротип, товуқлардаги лейкоз); 
Таёқчасимон (тамаки мозаикаси касаллиги); 
Кубсимон (чин чечак); 
Сперматозоидсимон (фаг). 
Вирион марказида нуклеин кислота (ДНК ёки РНК) жойлашган бўлиб, 
бир ёки икки қаватли қобиқ билан ўралган. Биринчи қобиқ, капсид деб 
номланиб, (грек. “капса” – қути) унинг таркиби оқсилдан ташкил топган 
бўлиб, бир нечта мономерлардан ташкил топган. 
Капсомерларнинг сони ҳар бир вирусда ўзгармайди (полиомелитда - 
60, аденовирусда – 252, тамаки мозаика касаллиги вирусида – 2000). Нуклеин 
кислота ва капсиддан иборат вирион нуклеокапсид деб номланади. Оддий 
вирусларда битта нуклеокапсид бўлса, баъзи вирионларда нуклеокапсид 
липиддан иборат қобиқ билан ўралган (мураккаб вируслар). Ташқи қобиқ 
(суперкапсид) икки қаватли липид ёки оқсил мембранадан иборат. 
Капсомерлар муайян тартибда жойлашган бўлади ва шунга асосан улар 
спиралсимон, кубсимон ва аралашма (комбинированный) симметрияли 
бўлади.
Вирусларнинг ўлчами 20 дан 350 нм. гача бўлиб, уларни фильтрлаш
ултрацентрафугалаш ва суратга олиш орқали аниқлаш мумкин.
Дунё вируслар номенклатураси қўмитасининг (МКТВ) бешинчи 
маърузасида умуртқалилар, умуртқасизлар, ўсимликлар, замбуруғлар ва 
прокариотларнинг (микроорганизмлар) 164 авлоди (24 таси ҳали 
классификация қилинмаган), 71 оиласи, 9 та кичик оиласи ва битта тартиби 
3,6 минг вирус турлари ва субвирус агентларини ўз ичига олади. 
Ҳозирги кундаги систематикада яна бир қанча ҳар хил таксономик 
гуруҳлар берилган, вирус сотеллитлар, вироидлар ва фионлар каби 
синфларга бўлинмаган вируслар таърифланган. Шу кундаги маълумотлар 


 63 
амалий ва иқтисодий аҳамиятга эга 30 000 вирус, штаммлари ва субтиллари 
ҳақида ахборотларни ўз ичига олади. (Marphy F.A., atal, Virus Taxonomy, Six 
Reprt ICTV, 1995. Васильев Д.А. ва бошқалар. 1999). 
Мазкур қўмита (ХВНҚ) вирусларни қуйидаги таксонларга бўлиб 
ўрганади: 
Тартиб (-Virales); 
Оила (-viridal); 
Кичик оила (-virinal); 
Авлод (virus); 
Тур (virus). 
Вирусларни энг охирги классификацияларидан фильд ва Найл 
тахриридаги “Вирусология” дарслигида одам ва ҳайвон вирусларини 21 
оиласи батафсил тасвирланган (1989). 
В.М.Жданов (1990) классификациясида вирусларни оддийдан 
мураккабга принципида эволюцион нуқтаий назардан молекуляр биология 
натижаларини қўллаб синф ва бошқа гуруҳларга бўлади. Асосий эътибор 
вирусларни ўлчами, тузилиши, қобиққа эга, ёки эга эмаслиги, нуклеин 
кислоталари ва уларни мамоно, би, мультипартитлиги (бир қисмдан, икки 
қисмдан ва кўп қисмдан) ҳақидаги ахборотларга асосланади. 
Нобель мукофоти совриндори (1971) Дэвид Балтимор вирусларни 
хўжайин ҳужайрасида м-РНК (оқсил синтезланадиган РНК ҳосил бўлиш 
механизимига асосан 7 гуруҳга ажратилади.). 1-икки занжирли ДНК; 2-Бир 
занжирли ДНК; 3-икки занжирли РНК; 4-(+) бир занжирли РНК; 5-(-) бир 
занжирли РНК; 6-бир занжирли РНК; 7-икки занжирли ДНК-РНК.
Ҳозиргача вирусларнинг 300 га яқин тури аниқланиб, улар 5 та синф, 8 
та турга, 21 та оилага бирлаштирилган, ҳар бир оила авлодлардан ташкил 
топган, авлодлар эса туркумларга бўлинган. 
Таркибида ДНК бўлган вируслар 
Поксвируслар (ичак вируслари) 


 64 
Чин чечак вируси 
Герпес (учуқ) вируси 
Сув чечак вируси 
Аденовирус инфекциясиии вужудга келтирувчилар, аденовируслар 
Ф а г л а р 
1. Бактериофаглар (бактериялар вируси) 
2. Цианофаглар (кўк яшил сув ўтлар вируси) 
3. Актинофаглар (актиномицстлар вируси)
Таркибида РНК бўлган вируслар 
1. Грипп вируси 
2. Қизамик вируси 
3. Қутуриш вируси 
4. Пикорновируслар 
5. Оқсил вируси 
6. Арбовируслар 
7. Африка ўлати.
Саволлар
Вирусларни табиати ҳақида нималарни биласиз? 
Таркибида ДНК сақловчи вирусларга мисоллар келтиринг. 
Грипп ва қизамиқ вируслари қайси гуруҳ вирусларига киради? 
Вирусларнинг таркибида неча хил аминокислоталар топилган? 


 65 

Download 3,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish