O‘zmu xabarlari Вестник нууз acta nuuz


- Мавзуга оид адабиѐтларнинг таҳлили (Litera-



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/77
Sana26.04.2022
Hajmi1,68 Mb.
#583431
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   77
Bog'liq
ЎзМУ хабарномаси

- Мавзуга оид адабиѐтларнинг таҳлили (Litera-
ture review)
. Бухоро тарихнавислик мактаби тарихчи-
ларининг замонасида мавжуд бўлган муаммо ва масала-
лар, уларни ҳал қиладиган ҳар хил йўллар ва воситалар 
ҳам уларнинг тарихий асарларида ўз аксини топган. 
―Тарихий тадқиқот бу санъат асаридир‖ - деган эди - А.И. 
Марру. [1] Шундай экан, тарихчи олдида жуда оғир, 
O„ZBEKISTON MILLIY 
UNIVERSITETI
XABARLARI, 2021, [1/6/2]
ISSN 2181-7324 
 
TARIX 
http://science.nuu.uz/uzmu.php 
Social sciences 


O„zMU xabarlari Вестник НУУз ACTA NUUz
 
TARIX 
1/6/2 2021 
- 45 -
лекин шарафли вазифа туради. Манбалар тарих ва 
ўтмишнинг шоҳидидир.
XVIII асрга келиб Ўрта Осиѐда Бухоро амирлиги 
тарихнавислик мактаби, Хива ва Қўқон хонликлари 
тарихнавислик ва таржимонлик мактаблари шаклланади-
ки, бу асарлар ҳам, ўз навбатида, ислом тарихий тафак-
курини баҳолашда катта аҳамиятга эгадир. Шундай қилиб, 
бу тарихнавислик мактаблари пайдо бўлган даврда Ўрта 
Осиѐда уч давлат шаклланиши жараѐнини бошдан 
кечирарди. Айни пайтда Бухорода манғитлар ҳукмрон-
лиги даврининг бошланиши билан изоҳланади. Шунинг 
учун ҳам XVIII-XIX аср тарихий асарлари асосан 
манғитлар даври тарихини ѐритишга бағишланган. Ушбу 
асарлар ҳозирги кунда нафақат Ўзбекистон тадқиқот-
чилари, балки хорижий тадқиқотчилар диққатини ҳам 
ўзига жалб қилиб келмоқда.

Тадқиқот 
методологияси 
(Research 
Methodology). 
Қўқон тарихчиси Муҳаммад Ҳакимхон 
ўзининг ―Мунтахаб ат-таворих‖ асарини ѐзишда Бухоро 
тарихнавислигига мурожаат қилгани ҳақида гувоҳлар бор. 
―Мунтаҳаб ат-таворих‖нинг нусхалари жуда ҳам кўпдир. 
Асар умумжаҳон тарихига бағишлангани боис тарихни 
олам ва одам яратилишидан бошлаб, XIX асрнинг 
ўрталаригача бўлган даврни муаллиф ўз асарида баѐн 
қилган. Асарнинг катта қисми Бухоро манғитлари тарихи, 
Қўқонда ҳукм сурган минглар сулоласи ҳамда 
муаллифнинг саѐҳатлари баѐнидан иборат. Асарнинг мана 
шу охирги уч мавзуга бағишланган бўлимлари жуда 
оригинал ва катта аҳамиятга эга қисмидир. Э.Хуршутнинг 
аниқлашича, 
Муҳаммад 
Ҳакимхон 
ўз 
асарининг 
манғитлар ҳукмронлигига бағишланган қисмини ѐзишда 
Муҳаммад 
Вафо 
Карминагий 
ва 
Олимбек 
ибн 
Ниѐзқулибек қаламларига мансуб ―Туҳфат ал-хоний‖, 
Муҳаммад Шариф ибн Муҳаммад Нақийнинг ―Тож ат-
таворих‖ 
ва 
бошқа 
маҳаллий 
муаллифларнинг 
асарларидан фойдаланган. 

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish