O‘zbekiston respublikasi oliy va


Таваккалчиликка бўлган муносабат



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet345/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   341   342   343   344   345   346   347   348   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

2. Таваккалчиликка бўлган муносабат 
Инсонлар таваккалчиликга боришга тайѐрлиги билан бир-биридан фарк қилади. 
Инсонлар таваккалчиликга боришга тайѐрлиги бѝйича уч турга бѝлинади: тавакалчиликка 
боришга мойил инсонлар, таваккалчиликка боришга карши, яъни мойил эмас ва 
таваккалчиликка бефарк карайдиган инсонлар. 
Таваккалчиликка карши бўлган инсон деганда шундай инсон тушуниладики
кутиладиган даромад берилганда, у таваккалчилик билан боғлиқ натижаларга нисбатан
кафолатланган натижани устун куради. Агар таваккалчиликга карши инсонни истеъмолчи 
деб карасак ва у оладиган даромадига истеъмол товарлар мажмуасини сотиб олиб, уни 
истеъмол қилишдан маълум даражада наф олади деб фараз қилсак, биз истеъмолчининг 
таваккалчилик билан боғлиқ даромадининг нафлик даражаси билан қандай боғлиқ 
эканлигини кѝришимиз мумкин (1-расм). Таваккалчиликка карши инсон даромади паст 
даражадаги чекли нафликка эга эканлигини кѝрамиз. Расмдан куриш мумкинки, хар бир 
бирлик қѝшимча даромадга тѝғри келадиган қѝшимча нафлик даромад ошиши билан 
камайиб бормокда. Масалан, 20-30 минг сѝмлик даромад оралиғидаги ҳар минг сѝм 
даромадга 0,8 бирлик наф тѝғри келса, 31-минг сѝмлик даромадга 0,6 наф бирлиги тѝғри 
келаяпти). Чекли нафликни камайиши инсонларда таваккалчилакка салбий муносабатини 
кучайтиради. Шунинг учун хам таваккалчиликка боришга мойилликнинг йѝқлиги кѝпчилик 
инсонларга хосдир. Таваккалчилик улар учун оғир синовдек хисобланади ва улар маълум 
компенсация бѝлгандагина таваккалчиликка бориши мумкин. 
1-расм. Таваккалчиликка мойил бѝлмаган холат. 
Таваккалчиликка бефарк қарайдиган инсон шундай инсон ҳисобланадики, 
кутиладиган даромад берилганда, у кафолатланган натижа билан таваккалчилик билан 
боғлиқ натижаларни танлашга бефарқ қарайди. Таваккалчиликка нейтрал карайдиган инсон 
учун ѝртача фойда мухим хисобланади. Ўртача қийматга нисбатан чекланишлар бир-бири 
билан қисқариб, умумий четланишлар нолга тенг бѝлгани учун хам ушбу четланишлар уни 
қизиқтирмайди.

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   341   342   343   344   345   346   347   348   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish