O`zbеkiston rеspublikasi oliy va o`rta maxsus ta'lim vazirligi tеrmiz davlat univеrsitеti tabiiy fanlar fakultеti



Download 2,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,14 Mb.
#168399
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   114
Bog'liq
odam anatomiyasi

Ҳужайра органеллалари ҳужайранинг доимий таркибий қисми бўлиб, 
муайян тузилишга эга ва муайян вазифани бажарувчи қисмидир.
Цитоплазматик тўр ҳужайра цитоплазмасида жойлашган каналчалар 
тизими, вакуолалар ва цистерналардан иборат мураккаб тузилма бўлиб, 
цитоплазматик мембрана билан қопланган. Цитоплазматик тўр ҳужайрада 
оқсил, ферментлар, липидлар ва полисахаридлар синтезини таъминлайди. 
Рибосомалар эндоплазматик тўр тизимига кирувчи, шакли юмалоқ, 
диаметри 150-350 * А га тенг тузилма бўлиб, 40 % и РНКдан, 60 % и 


96 
ҲУЖАЙРАНИНГ ТУЗИЛИШИ 
 

1-расм. 
1-Лизосома; 2-Рибосомалар; 3-Митохондриялар; 4-Гольжи комплекси;
5-Центриол; 6-Ғадир-будир эндоплазматик то‘р; 7-Ядро;
8-Ядронинг мембранаси; 9-Ядроча; 10-Хроматин; 11-Вакуол; 12-Силлиқ эндо 
плазматик тўр; 13-Цитоплазма мембранаси; 14-Цитоплазма; 15-Пиноцитоз 
пуфакча. 
 


97 
оқсиллардан ташкил топган. Уларнинг асосий вазифаси оқсиллар синтезида 
иштирок этишдан иборат. 
Лизосомалар атрофи бир контурли мембрана билан ўралган, диаметри 
0,2-0,8 мкм. келадиган юмалоқ шаклда бўлади. Уларнинг вазифаси 
ҳужайраларда овқат ҳазм қилиш ҳамда фагоцитоз жараёнларида иштирок 
этишдан иборат.
Микронайчалар узунлиги 2,5 мкм, диаметри 20-30 мм.га тенг 
шохланмаган, ичи бўш найчалар бўлиб, асосан оқсиллардан таркиб 
топганхивчинлар ва киприкчалардан иборат. Улар таянч ҳамда шаклни 
белгилаш вазифасини бажаради. 
Гольжи аппаратини биринчи бўлиб 1898 йилда Италиялик олим 
Камилло топган. Улар асосан ядро атрофида ўроқ ва таёқча шаклида 
жойлашиб, асосан ясси шаклидаги цистерналар тизими, найчалар ҳамда 
диаметри 20 мм.дан 60 мм.гача бўладиган майда ва йирик пуфакчалардан 
ташкил топган. Уларнинг усти қалинлиги 7-10 мм. келадиган цитоплазматик 
мембрана билан ўралган. Гольжи аппарати без ҳужайраларида яхши 
ўрганилган. Оқсиллар даставвал эндоплазматик тўрдан Гольжи аппаратига 
ўтади. Уларда мураккаб оқсиллар ҳосил бўлади. Тайёр бўлган мураккаб 
оқсиллар пуфакчаларга йиғилиб, сўнг цистерналардан секрет ҳолда ажралиб 
чиқади.
Митохондрия диаметри 0,2 – 1 мкм га тенг, шакли ҳар хил, яъни 
юмалоқ, овалсимон, таёқчасимон, ипсимон бўлган органелла. Уларнинг сони 
ҳар хил ҳужайраларда турлича сонда, яъни 1донадан 100000 донагача 
бўлиши мумкин. Митохондрияларнинг асосий вазифаси энергия ҳосил 
қилишдан иборат. 

Download 2,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish