O`zbеkiston rеspublikasi oliy va o`rta maxsus ta'lim vazirligi tеrmiz davlat univеrsitеti tabiiy fanlar fakultеti



Download 2,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,14 Mb.
#168399
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   114
Bog'liq
odam anatomiyasi

Учинчи қоринча иккита кўрув дўмбоқчаси оралиғида жойлашган, тор 
бўшлиқлар, дўмбоқчалар қоринчанинг икки ёнбош девори бўлиб 
ҳисобланади. У миянинг ўртасида, бошқа қоринчаларга нисбатан марказий 
қисмда жойлашган бўлади.
Охирги мия иккита яримшардан ташкил топган. Ҳар бир яримшар 
плашч (ёпқич), ҳид билиш мияси, базал (кулранг) ядро (ўзак)лар ва ён 
қоринчалардан тузилган.
Плашч (мия мантияси) ўзининг ниҳоятда катта ҳажми билан бошқа 
қисмлар устидан қоплаб тургани учун ўнга плашч (ёпқич) деб ном берилган. 
У мия яримшарларининг 2-4 мм қалинликда қопланган кулранг пўстлоғидан 
иборат бўлиб, унда ташқи, ички ва остки юзалар тафовут қилинади.
Ҳар бир плашч жойлашувига кўра 5 асосий бўлаклар: пешона бўлаги, 
тепа бўлаги, энса бўлаги, чакка бўлаги ва чуқурликда жойлашган оролчадан 
таркиб топган.
Ҳид билиш мияси одамларда кучли тараққий этмаган. У дастлаб 
охирги миянинг олдинги қисмида ичи бўш бўртма ҳолида пайдо бўлади. 
Ҳидлов миясининг марказий ва периферик қисмлари тафовут қилинади. 
Периферик қисми ҳидлов бўлаги деб аталиб, мия тубида жойлашган ва 
ҳидлов сўғони, ҳидлов йўли, ҳидлов учбурчаги ва олдинги илма-тешик 
моддадан ташкил топган. Марказий қисми эса гумбаз пуштаси ва унинг 


134 
илмоғи, тишли пушта каби қисмларни ўз ичига олади.
Кулранг (базал) ядролар мия ярим шарларининг оқ моддаси орасида 
жойлашган кулранг моддадан тузилган бўлади ва миянинг тубига яқин 
туради. Шунинг учун ҳам улар мия асосининг ўзаклари деб аталади. Бу 
ядролар тарғил тана, ихота (тўсиқ), бодомсимон тана қисмларидан иборат.
Ён қоринчалар ҳар иккала яримшарлар ичида жойлашиб, бирламчи 
мия пуфакчаларининг ривожланиш жараёнида ҳосил бўлган бўшлиқдир. 
Ўзининг жойлашишига қараб, ён қоринча тўрт қисмга, яъни марказий қисм 
ҳамда учта (олдинги, орқадаги ва пастки) шохларга бўлинади.

Download 2,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish