5 маъруза: Гносеология-билиш назарияси



Download 71,15 Kb.
bet1/3
Sana11.04.2022
Hajmi71,15 Kb.
#542666
  1   2   3
Bog'liq
8- мавзу
shopping, shopping, 5 sinf matematika 3 chorak, 1 mavzu, Umumiy pedagogika, Farg’ona vodiys, Farg’ona vodiys, Farg’ona vodiys, Farg’ona vodiys, Яримутказгичли диод икки электродли асбоб булиб унинг асосини хар хил утказувчанлик турига эга булган икки яримутказгич катламидан ташлил топган структура ташкил қилади, file, Rahimova Diyora 201B kasb talim gigiyena mus ish, Axborot va uning turlariga turli sohalardan misol keltiring. Axborotni fan uchun axamiyati va xususiyatlarini tushuntiring., musiqa nazariyasi fanidan maruzalar matni , 1

8-мавзуси: Хуқуқий антология ва гноцеология.

Маъруза режаси:

  • 1. Хуқуқий гноцеология ва унинг ўзига хос хусусиятлари.
  • 2. Билимнинг асосий шакллари.
  • 3. Билишнинг ҳиссий, мантиқий ва интуитив даражалари.
  • 4. Фалсафада ҳақиқат муаммоси.

«Гносеология» тушунчаси

  • Гносеология атамаси юнонча gnosis – билим, илм ва logos – таълимот, фан сўзларидан келиб чиққан. Маъноси - «билиш ҳақидаги таълимот (фан)». Фалсафий адабиётларда «билиш назарияси» деб ҳам таржима қилинган. Гносеология онг, билиш, билимни ўрганиш билан шуғулланади.

«Гносеология» тушунчаси

  • Гносеология ёки билиш назарияси фалсафа фани бўлими бўлиб, унда 1)инсоннинг дунёни билиш имконияти;
  • 2) инсоннинг ўзликни англаш жараёни;
  • 3)билишнинг билмасликдан билим сари юксалиши;
  • 4)билимлар табиати ва уларнинг мазкур билимларда акс этувчи нарсалар билан ўзаро нисбати ўрганилади.

Дунёни билиш мумкинми?

  • Гностиклар фикрича оламни билиш мумкин ва инсон билимлар воситасида оламни ўзига мос равишда ўзгартиради. Агностиклар эса оламни билиш мумкин эмас ва инсон дунёни билишга қодир эмас, деб ҳисоблайдилар. Скептиклар дунёни билиш мумкинлигини инкор этмайдилар, лекин билимларнинг ҳақиқийлигига шубҳа билан қарайдилар.

Билим шакллари

  • Билим – инсон онг ёрдамида оладиган дунё ҳақидаги маълумотларнинг энг олий даражасидир. Билим шакллари хилма-хилдир. Хусусан, кундалик билим, назарий, диний, бадиий, фалсафий, илмий билим ва х.к. Табиат, одамларнинг ўзлари, уларнинг яшаш шароити, ижтимоий алоқалари ва ҳоказолар тўғрисида элементар билимлар берувчи кундалик-амалий билимлар билишнинг тарихан энг биринчи шакли ҳисобланади.

Диний билим

  • Диний билим инсоният тўплаган тажрибага таяниб, инсон ҳаётининг муҳим кўринишлари, чунончи: оила ва турмушдаги хулқ-атвор, ахлоқий қоидалар, меҳнат, табиат, жамият ва давлатга муносабатни тартибга солади. Диннинг асосий вазифаси – инсон ҳаёти, табиат ва жамият борлиғининг мазмунини аниқлашдан иборат.

Download 71,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2023
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
axborot texnologiyalari
ta’lim vazirligi
zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
guruh talabasi
nomidagi toshkent
O’zbekiston respublikasi
toshkent axborot
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
o’rta maxsus
davlat pedagogika
rivojlantirish vazirligi
pedagogika instituti
Ўзбекистон республикаси
tashkil etish
vazirligi muhammad
haqida tushuncha
respublikasi axborot
toshkent davlat
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
таълим вазирлиги
O'zbekiston respublikasi
махсус таълим
vazirligi toshkent
fanidan tayyorlagan
bilan ishlash
saqlash vazirligi
Ishdan maqsad
Toshkent davlat
fanidan mustaqil
sog'liqni saqlash
uzbekistan coronavirus
haqida umumiy
respublikasi sog'liqni
coronavirus covid
vazirligi koronavirus
koronavirus covid
covid vaccination
qarshi emlanganlik
risida sertifikat
vaccination certificate
sertifikat ministry
o’rta ta’lim
pedagogika universiteti
matematika fakulteti
ishlab chiqarish
fanlar fakulteti
moliya instituti
fanining predmeti