O`zbekiston Respublikasi Oliy va O`rta Maxsus Ta`lim Vazirligi O`zbekiston Respublikasi Sog`liqni Saqlash Vazirligi Sobir Rahimov Tibbiyot Kolleji «Kimyo–Biologiya»

Mavzuga oid tayanch iboralar. 
Etilen  qatori  uglevodorodlari–molekulalarida  bitta  qo`shbo`g  orqali 
bog`langan uglerod atomlari mavjud bo`lgan uglevodorod. 
Alkenlar  (olefinlar)–etilen  qatori  uglevodorodlarning  xalqaro  (tarixiy) 
nomi. 
Sis–trans–izomeriya  (

–diastereomeriya)–alkenlar molekulasi uchun xos 
bo`lgan izomeriya turi.  
Sis–izomer–bir  xil  o`rinbosarlar  qo`shbog`  tekisligining  bir  tomonida 
joylashgan isomer. 
Trans–izomer–bir  xil  o`rinbosarlar  qo`shbog`  tekisligining  turli  tomonida 
joylashgan isomer. 
sp
2
–gibridlanish–alkenlarda uchraydigan gibridlanish turi. 
Etilen–C
2
H
4
–alkenlarning dastlabki vakili. 
Biriktirib  olish  reaksiyalari–alkenlarning  vodorod,  galogenlar,  vodorod 
galogenidlar, suvni biriktirib oluvchi reaksiyalari. 
Oksidlanish  reaksiyalari–alkenlarning  kislota  va  ishqorlar  ishtirokida 
KMnO
4
 ning suvli yoki spirtli eritmasi bilan ta`sirlashishi. 
 
Polimerlanish reaksiyalari–bir nechta alken molekulasining o`zaro birikib 
bitta murakkab modda hosil qilish reaksiyasi. 
Takrorlash uchun savol va masalalar. 
1.  Qanday  turdagi  uglevodorodlar  etilen  qatori  uglevodorodlari  deb  ataladi, 
ularning gomologik qatorini sanab bering. 
2. Alkenlar ratsional va xalqaro nomenklaturaga ko`ra qanday nomlanadi? 
3. Laboratoriya sharoitida va sanoatda alkenlar qanday usullar bilan olinadi? 
4. Alkenlar qanday turdagi fizik–kimyoviy xossalarni namoyon qiladi? 
5. Xalq xo`jaligida alkenlar qanday maqsadlar uchun ishlatiladi? 
6. Etilen va 2, 3, 4–trimetilpenten–1 ning tuzilish formulasini yozib bering. 

 
45 
7.  Buten–1  va  penten–2  ga  vodorod,  vodorod  xlorid  va  xlorlarning  birikish 
reaksiya tenglamalarini yozing. 
8. Geksen va geptenning to`g`ri zanjirli izomerlari formulalarini yozing. 
9.  Markovnikov  qoidasi  bo`yicha  propen,  buten–1  va  penten–1  larga  vodorod 
xlorid,  vodorod  bromid  va  vodorod  yodidlarning  birikish  reaksiya  tenglamalarini 
yozing. 
10.  Vagner  reaksiyasi  bo`yicha  propen,  buten–2  va  penten–3  larning  oksidlanish 
reaksiya tenglamalarini yozing. 
11.  Propen,  buten–1,  penten–2  va  geksen–3  larning  polimerlanish  reaksiya 
tenglamalarini yozing. 
Mavzuga oid adabiyotlar. 
1.  G.  P.  Xomchenko.  «Kimyo»,  Oliy  o`quv  yurtlariga  kiruvchilar  uchun. 
Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 2007.  
2.  A.  G.  Muftaxov,  H.  T.  Omonov,  R.  O.  Mirzayev.  «Umumiy  kimyo», 
Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 2002. 
3.  M.  M.  Abdulxayeva,  O`.  M.  Mardonov.  «Kimyo»,  Toshkent, 
«O`zbekiston» nashriyoti, 2002. 
4.  A.  A.  Abdusamatov,  R.  Mirzayev,  R.  Ziyayev.  «Organik  kimyo», 
Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 2002. 
5.  I.  M.  Primuhamedov.  «Organik  ximiya»,  Toshkent,  «Meditsina» 
nashriyoti, 1987. 
6.  S.  I.  Iskandarov,  A.  A.  Abdusamatov,  R.  A.  Shoymardonov.  «Organik 
ximiya», Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 1979. 
7.  O.  S.  Sodiqov,  O.  Y.  Yo`ldoshev,  K.  S.  Sultonov.  «Organik  ximiya», 
Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 1971. 
 

 
46 
Alkinlar gomologik qatori va nomlanishi. Atsetilen, uning xossalari. 
Uchlamchi bog`lanish xossalari. 
 
Reja. 
1. Alkinlar gomologik qatori va nomlanishi; 
2. Uchlamchi bog`lanish xossalarini; 
3. Alkinlarning fizik–kimyoviy xossalarini; 
4. Alkinlarning ishlatilish sohalarini. 
 
Molekulalarida  bir–biri  bilan  uch  bog`  orqali  bog`langan  uglerod  atomlari 
mavjud  bo`lgan  uglevodorodlar  atsetilen  qatori  uglevodorodlari  deyiladi. 
Ularning xalqaro nomi alkinlar deb ataladi hamda umumiy C
n
H
2n–2 
formula bilan 
ifodalanadi. 
Ularning 
molekularida 
vodorod 
atomlari 
soni 
to`yingan 
uglevodorodlardagiga  va  to`yinmagan  etilen  qatori  uglevodorodlardagiga 
qaraganda kam bo`ladi. Uch bog` bitta 

-bog` va ikkita 

-bog`dan tarkib topgan. 
Alkinlarning molekulasi sp–gibridlanish holatida bo`ladi. 
          Gomologik qatori. 
C
2
H
2 
– etin, atsetilen 
C
3
H
4 
–
 
propin, metilatsetilen 
C
4
H
6 
–
 
butin, etilatsetilen 
C
5
H
8 
– pentin, propilatsetilen  
C
6
H
10 
–
 
geksin, butilatsetilen 
C
7
H
12 
–
 
geptin, pentilatsetilen 
C
8
H
14 
–
 
oktin, geksilatsetilen 
C
9
H
16 
–
 
nonin, geptilatsetilen 
C
10
H
18 
– detsin, oktilatsetilen 
Tuzilishi, 
nomenklaturasi 
va 
izomeriyasi. 
Atsetilen 
qatori 
uglevodorodlarining dastlabki vakili atsetilen bo`lib, uning tuzilishi quyidagicha: 
H–C

C–H     atsetilen yoki etin           
Ratsional nomenklatura bo`yicha alkinlar nomlanganda atsetilendan keyingi 
gomologlarni  atsetilenning  hosilalari  deb  qaraladi.  Atsetilen  molekulasidagi 
vodorod  atomlari  bilan  o`rin  almashgan  radikallar  nomiga  atsetilen  so`zi  qo`shib 
nomlanadi. Masalan: 
H–C

C

CH
3
     metilatsetilen  

 
47 
Xalqaro  nomenklaturaga  ko`ra  atsetilen  qatori  uglevodorodlarining  nomi 
tegishli  to`yingan  uglevodorodlar  nomidan  oxirgi  –an  qo`shimchani  –in 
qo`shimchaga  almashtirish  yo`li  bilan  hosil  qilinadi.  Uch  bog`ning  o`rnini 
ko`rsatish  uchun  uch  bog`ga  yaqin  joylashgan  uglerod  atomidan  boshlab 
raqamlanadi va uch bog` tutgan uglerod atomining raqami ko`rsatiladi. Agar alkin 
tarmoqlangan  holatda  bo`lsa,  dastlab  uch  bog`  tutgan  asosiy  zanjir  topiladi,  uch 
bog`ga  yaqin  turgan  uglerod  atomidan  boshlab  raqamlanadi,  radikal  birikkan 
uglerod  atomi  ko`rsatiladi,  uch  bog`ning  o`rni  ko`rsatilgan  holda  uzun  zanjir 
nomlanadi. Masalan: 
HC

CH

CH
2

CH
3
     butin–1                CH
3
–C

C

CH
3
     butin–2  
C H
3
C H
2
C
  C
C H
C H
3
C H
3
 
                                                     2–metil–geksin–3  
Olinish  usullari.  Atsetilen  qatori  uglevodorodlari  laboratoriya  sharoitida 
quyidagi usullar bilan olinadi:  
1. Kalsiy karbidga suv ta`sir ettirish: 
CaC
2
 + H
2
O 

 Ca(OH)
2 
+ C
2
H
2
 
2.  Uglevodorodlarning  digalogenidli  hosilalariga  ishqorlarning  spirtli 
eritmasini ta`sir ettirish: 
CH
3
–CHCl–CH
2
Cl + 2KOH 

 CH
3
–C

CH + 2KCl + 2H
2
O 
Sanoatda esa quyidagi usullar bilan olinadi: 
1. Kalsiy karbidga suv ta`sir ettirish: 
CaC
2
 + H
2
O 

 Ca(OH)
2 
+ C
2
H
2
 
2. Metanni termik parchalash: 
2CH
4
 

 HC

CH + 3H
2 
3.  Uglevodorodlarning  digalogenidli  hosilalariga  ishqorlarning  spirtli 
eritmasini ta`sir ettirish: 
CH
3
–CHBr–CH
2
Br + 2NaOH 

 CH
3
–C

CH + 2NaBr + 2H
2
O 

 
48 
Fizikaviy  xossalari.  Atsetilen  qatori  uglevodorodlaridan  C
2
H
2
  dan  C
5
H
8
 
gacha  bo`lganlari  oddiy  sharoitda  gazlar,  C
6
H
10
  dan  C
15
H
28
  gacha  bo`lganlari 
suyuqliklar,  qolganlari  esa  qattiq  moddalardir.  Atsetilen–C
2
H
2
–rangsiz,  salgina 
efir hidli gaz. 
Kimyoviy  xossalari.  Atsetilen  qatori  uglevodorodlari  quyidagi  kimyoviy 
xossalarni namoyon qiladi: 
1. Biriktirib olish reaksiyalari. 
a)  Vodorodni  biriktirib  olish  jarayoni  ikki  bosqichda  katalizator  ishtirokida 
amalga  oshadi,  birinchi  bosqichda  to`yinmagan  etilen  qatori  uglevodorodlari, 
ikkinchi bosqichda to`yingan metan qatori uglevodorodlari hosil bo`ladi: 
HC

CH + H
2 

 CH
2
=CH
2 
+ H
2 

 CH
3

CH
3
  
b) Galogenlarni biriktirib olish jarayoni ham ikki bosqichda amalga oshadi, 
birinchi bosqichda digalogenli hosilalar, ikkinchi bosqichda tetragalogenli hosilalar 
hosil bo`ladi: 
HC

CH
2 
+ Cl
2 

 CHCl=CHCl 

 CHCl
2

CHCl
2
 
c)  Vodorod  galogenidlarni  biriktirib  olish,  bunda  birinchi  bosqichda 
monogalogenli hosila, ikkinchi bosqichda digalogenli hosila hosil bo`ladi: 
HC

CH + HBr 

 CH
2
=CHBr + HBr → CH
2
Br–CH
2
Br 
 
    CH
3

C

CH + HBr 

 CH
3

CBr=CH
2
 + HBr 

 CH
3

CBr
2

CH
3
 
d)  Suvni  biriktirib  olish  yoki  Kucherov  reaksiyasi,  bu  reaksiya  natijasida 
dastlab oraliq mahsulot (vinil spirti), so`ngra sirka aldegid hosil bo`ladi: 
C
  C
H
H
+
H O H
[ C H
2
= C H O H ]
C H
3
C
O
H
 
Kucherov reaksiyasi 1881 yilda M. G. Kucherov tomonidan kashf qilingan.  
C H
3
C
O
H
+
H
2
C H
3
C H
2
O H
a )
+
H
O
C
C H
3
b )
O
C H
3
C
O H
O
 

 
49 
2. Oksidlanish reaksiyalari.  
a)  Atsetilen  qatori  uglevodorodlari  oson  oksidlanganda  dastlab  dialdegid, 
so`ngra ikki asosli karbon kislotalar hosil qiladi: 
H

C

C

H + H
2
O + [O] 

 HOOC

COOH 
 
b)  Atsetilen  qatori  uglevodorodlarining  molekulasi  kuchliroq  oksidlovchi 
ta`sirida uch bog` tutgan joydan uziladi va parchalanadi: 
H

C

C

H + 3H
2
O + 3[O] 

 [2H–C(OH)
3
] 

 2HCOOH + 2H
2
O 
3.  O`rin  olish  reaksiyalari.  Molekuladagi  uch  bog`  yonidagi  vodorod 
atomlari  metallar  bilan  oson  o`rin  almashadi  hamda  metall  atsetilenidlarni  hosil 
qiladi: 
H

C

C

H + 2Na 

 Na

C

C

Na + H
2
  
H–C

C–H + 2AgOH 

 Ag–C

C–Ag + 2H
2
O 
H–C

C–H + 2CuOH 

 Cu–C

C–Cu + 2H
2
O 
 
4. Polimerlanish reaksiyalari. 
 
a)  Ikki  molekula  atsetilen  NH
4
Cl  va  CuCl
2
  ishtirokida  dimerlanib 
vinilatsetilen hosil bo`ladi: 
H

C

C

H + H

C

C

H 

 CH
2
=CH–C

CH 
  
b) N. D. Zelinskiy va B. A. Kazanskiy yuqori harorat va faollashgan ko`mir 
ishtirokida uch molekula atsetilen o`zaro birikib benzol hosil qilishini aniqladilar: 
3H

C

C

H 

 C
6
H
6
 
 
Ishlatilishi.  Atsetilen  kislorodda  yonganda  3000 
0
C  gacha  issiqlik  beradi. 
Uning  bu  xususiyatidan  sanoatda,  qurilishda  va  xalq  xojaligining  boshqa 
tarmoqlarida metallarni va metall buyumlarni payvandlashda keng qo`llaniladi. 
 
Atsetilen  kimyo  sanoatida  asosiy  xomashyo  hisoblanadi,  undan  foydalanib 
etil  spirti,  sirka  kislota,  allil  spirti,  glitserin,  akrilonitril,  vinilatsetat,  lyuizit, 
vinilatsetilen  va  boshqa  moddalar  olinadi.  Akrilonitril  va  vinilatsetilen  sintetik 
tolalar va kauchuklarning asosiy xomashyosi hisoblanadi. 
Mavzuga oid tayanch iboralar. 
Atsetilen  qatori  uglevodorodlari–molekulalarida  bir–biri  bilan  uch  bog` 
orqali bog`langan uglerod atomlari mavjud bo`lgan uglevodorodlar.  

 
50 
Alkinlar–atsetilen qatori uglevodorodlarning xalqaro nomi.  
sp–gibridlanish–atsetilen qatori uglevodorodlarga xos gibridlanish turi. 
Atsetilen–C
2
H
2
–alkinlarning dastlabki vakili. 
Biriktirib  olish  reaksiyalari–alkinlarning  vodorod,  galogenlar,  vodorod 
galogenidlar va suvni biriktirib oluvchi reaksiyalari. 
Kucherov reaksiyasi–alkinlarning suvni biriktirib olish reaksiyasi. 
Oksidlanish  reaksiyalari–alkinlarning  kislota  yoki  ishqorlar  ta`sirida 
boshqa moddalarga aylanish reaksiyalari. 
O`rin olish reaksiyalari–molekuladagi uch bog` yonidagi vodorod atomlari 
metallar bilan oson o`rin almashadigan reaksiya. 
 
Polimerlanish  reaksiyalari–ikkita  yoki  uchta  atsetilen  o`zaro  birikib 
boshqa modda hosil bo`ladigan reaksiyalar. 
Takrorlash uchun savol va masalalar. 
1.  Qanday  turdagi  uglevodorodlar  atsetilen  qatori  uglevodorodlari  deb  ataladi, 
ularning gomologik qatorini sanab bering. 
2. Alkinlar ratsional va xalqaro nomenklaturaga ko`ra qanday nomlanadi? 
3. Alkinlarda izomeriya qaysi moddadan boshlanadi? 
4. Laboratoriya sharoitida va sanoatda alkinlar qanday usullar bilan olinadi? 
5. Alkinlar qanday turdagi fizik–kimyoviy xossalarni namoyon qiladi? 
6. Xalq xo`jaligida alkinlar qanday maqsadlar uchun ishlatiladi? 
7. Propin, butin–1, butin–2 larning tuzilish va elektron formulalarini yozib bering. 
8. 2, 3, 4–trimetilpentin–1 ning tuzilish formulasini yozib bering. 
9. Butin–2 va pentin–2 ga vodorod, vodorod xlorid va xlorlarning birikish reaksiya 
tenglamalarini yozing. 
10. Geksin va geptinning to`g`ri zanjirli izomerlari formulalarini yozing. 
11.  Markovnikov  qoidasi  bo`yicha  propin,  butin–1  va  pentin–1  larga  vodorod 
xlorid,  vodorod  bromid  va  vodorod  yodidlarning  birikish  reaksiya  tenglamalarini 
yozing. 
12. Propin, butin–2 va pentin–3 larning oksidlanish reaksiya tenglamalarini yozing. 

 
51 
13.  Propin,  butin–1,  pentin–2  va  geksin–3  larning  polimerlanish  reaksiya 
tenglamalarini yozing. 
Mavzuga oid adabiyotlar. 
1.  G.  P.  Xomchenko.  «Kimyo»,  Oliy  o`quv  yurtlariga  kiruvchilar  uchun. 
Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 2007.  
2.  A.  G.  Muftaxov,  H.  T.  Omonov,  R.  O.  Mirzayev.  «Umumiy  kimyo», 
Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 2002. 
3.  M.  M.  Abdulxayeva,  O`.  M.  Mardonov.  «Kimyo»,  Toshkent, 
«O`zbekiston» nashriyoti, 2002. 
4.  A.  A.  Abdusamatov,  R.  Mirzayev,  R.  Ziyayev.  «Organik  kimyo», 
Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 2002. 
5.  I.  M.  Primuhamedov.  «Organik  ximiya»,  Toshkent,  «Meditsina» 
nashriyoti, 1987. 
6.  S.  I.  Iskandarov,  A.  A.  Abdusamatov,  R.  A.  Shoymardonov.  «Organik 
ximiya», Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 1979. 
7.  O.  S.  Sodiqov,  O.  Y.  Yo`ldoshev,  K.  S.  Sultonov.  «Organik  ximiya», 
Toshkent, «O`qituvchi» nashriyoti, 1971. 
 

 
52 
Alkadiyenlar va ularning nomenklaturasi. Tabiiy va sintetik kauchuk. 
 
Reja. 
1. Alkadiyenlar va ularning turlarini; 
2. Alkadiyenlarning izomeriyasi va nomenklaturasini; 
3. Alkadiyenlarning olinishi va xossalarini; 
4. Tabiiy va sintetik kauchuklarni. 
 
 
Uglerod zanjirida ikkita qo`shbog` mavjud bo`ladigan uglevodorodlar diyen 
qatori  uglevodorodlari deb  ataladi. Ularning  xalqaro  nomi  alkadiyenlar,  tarixiy 
nomi  esa  diolefinlar  deyiladi.  Ularning  tarkibi  umumiy  C
n
H
2n–2
  formula  bilan 
ifodalanib, ular atsetilen qatori uglevodorodlariga izomerlardir. 
Diyen  qatori  uglevodorodlari  qo`shbog`larning  joylashgan  o`rniga  qarab 
quyidagi turlarga ajratiladi: 
1.  Kumulyatsiyalangan  yoki  tutashgan  diyen  uglevodorodlar–bunday 
diyen  uglevodorodlarda  ikkala  qo`shbog`  uchta  uglerod  atomi  orqali  birikkan 
bo`ladi.  Ularning  birinchi  vakili  CH
2
=C=CH
2
–allen  deb  ataladi,  shuning  uchun 
ular allen uglevodorodlar deb ham nomlanadi. 
2.  Konyugirlangan  yoki  oralatma  qo`shbog`li  diyen  uglevodorodlar–
ularda ikkita qo`shbog` orasida bitta bir bog` joylashgan bo`ladi. Masalan:  
CH
2
=CH–CH=CH
2
     divinil yoki butadiyen–1,3. 
3.  Ajratilgan  qo`shbog`li  diyen  uglevodorodlar–bu  turdagi  diyen 
uglevodorodlarda  ikkita  qo`shbog`  ikki  yoki  undan  ortiq  bir  bog`  bilan  ajratilgan 
bo`ladi. Masalan:  
CH
2
=CH–CH
2
–CH
2
–CH=CH
2
     geksadiyen–1,5. 
Izomeriyasi  va  nomenklaturasi.  Diyen  qatori  uglevodorodlarning 
izomeriyasi  qo`shbog`lar  va  tarmoqlangan  radikallarning  joylashgan  o`rniga 
bog`liq bo`ladi. Masalan: 
CH
2
=C=CH–CH
3
                              CH
2
=CH

CH=CH
2
    
                       butadiyen–1,2                                     butadiyen–1,3 
Ba`zi diyen uglevodorodlar tarixiy nomlar bilan ataladi. Masalan: 

 
53 
CH
2
=C=CH
2
     allen,               CH
2
=CH

CH=CH
2
     eritren 
Ratsional  nomenklatura  bo`yicha  diyen  uglevodorodlar  nomlanganda  etilen 
qatori  uglevodorodlari  radikallari  nomi  oldiga  –di  qo`shimchasi  qo`shiladi. 
Masalan:  
CH
2
=CH

CH=CH
2
     divinil               CH
2
=CH–CH
2
–CH
2
–CH=CH
2
     diallil 
Xalqaro  nomenklaturaga  ko`ra  diyen  qatori  uglevodorodlarning  nomi 
to`yingan  uglevodorodlar  nomidan  oxirgi  –n  harfini  –diyen  qo`shimchaga 
almashtirisb  hosil  qilinadi.  Agar  zanjir  tarmoqlangan  holatda  bo`lsa,  ikkita 
qo`shbog`  tutgan  asosiy  zanjir  topiladi,  birikkan  radikallar  holati  ko`rsatiladi, 
qo`shbog`lar o`rni modda nomidan keyin ko`rsatiladi. Masalan:  
CH
2
=CH

CH=CH
2
                              CH
2
=CH–CH
2
–CH
2
–CH=CH
2
 
                butadiyen–1,3                                              geksadiyen–1,5  
 
Olinish usullari. Diyen qatori uglevodorodlari asosan quyidagi usullar bilan 
olinadi: 
 
1.  Etil  spirt  bug`larini  katalizator  ustidan  o`tkazilganda  (S.  V.  Lebedev 
reaksiyasi) butadiyen–1,3 hosil bo`ladi: 
2CH
3

CH
2

OH 

 CH
2
=CH

CH=CH
2
 + H
2
 + 2H
2
O 
2. Sanoatda butadiyen butanni katalitik degidrogenlash usuli bilan olinadi: 
CH
3

CH
2

CH
2

CH
3
 

 CH
2
=CH

CH=CH
2
 + 2H
2
 
3. Izopentanni  (2–metilbutanni) katalitik  degidrogenlash  yo`li bilan  izopren 
olinadi: 
C H
3
C H
C H
2
C H
3
C H
3
C H
2
= C
C H
3
C H = C H
2
+
2 H
2
 
Fizikaviy  xossalari.  Divinil  (butadiyen–1,3)  oson  suyuqlanadigan  gaz  va 
izopren  (2–metilbutadiyen–1,3)  qaynash  harorati  past  bo`lgan  suyuqlik.  Ayrim 
diyen qatori uglevodorodlarning fizikaviy xossalari 4–jadvalda keltirilgan. 
Kimyoviy  xossalari.  Kimyoviy  xossalari  jihatidan  kumulyatsiyalangan  va 
ajratilgan  diyen  uglevodorodlar  to`yinmagan  etilen  qatori  uglevodorodlarga 
o`xshaydi.  

 
54 
1.  Biriktirib  olish  reaksiyalari.  a)  Vodorodni  biriktirib  olish  alkinlarga 
o`xshash  ikki  bosqichda  amalga  oshadi,  dastlab  etilen  qatori  uglevodorodlari, 
so`ngra metan qatori uglevodorodlari hosil bo`ladi: 
CH
2
=C=CH
2
 + H
2
 

 CH
3

CH=CH
2
 + H
2
 

 CH
3

CH
2
–CH
3
 
 
b)  Vodorod  galogenidlarni  birikishi  ikki  bosqichda  amalga  oshadi,  dastlab 
alkenlarning  galogenli  hosilalari,  so`ngra  alkanlarning  digalogenli  hosilalari  hosil 
bo`ladi: 
CH
2
=C=CH
2
 + HCl 

 CH
3

CCl=CH
2
 + HCl 

 CH
3

CCl
2

CH
3
 
 
c)  Galogenlarning  birikishi  ham  ikki  bosqichda  amalga  oshadi,  dastlab 
alkenlarning  digalogenli  hosilalari,  so`ngra  alkanlarning  tetragalogenli  hosilalari 
hosil bo`ladi: 
CH
2
=C=CH
2
 + Br
2
 

 CH
2
Br

CBr=CH
2
 + Br
2
 

 CH
2
Br

CHBr
2

CH
2
Br 
Oralatma qo`shbog`li diyen uglevodorodlarning kimyoviy xossalari jihatidan 
alkenlardan keskin farq qiladi. Birinchidan, ularning reaksiyaga kirishish qobiliyati 
kuchli bo`lib, biriktirib olish reaksiyalari o`ziga xos tarzda boradi: 
CH
2
=CH–CH=CH
2
 + H
2
 

 CH
3
–CH=CH–CH
3
 
CH
2
=CH–CH=CH
2
 + HCl 

 CH
3
–CH=CH–CH
2
Cl 
CH
2
=CH–CH=CH
2
 + HBr 

 CH
3
–CH=CH–CH
2
Br 
CH
2
=CH–CH=CH
2
 + Cl
2
 

 CH
2
Cl–CH=CH–CH
2
Cl