4-Мавзу: ЎЗБЕКИСТОНДА ОИЛА ПЕДАГОГИКАСИ ФАНИНИНГ РИВОЖЛАНИШИНИНГ ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ, МЕЪЁРИЙ-ХУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ
РЕЖА:
1. Оиланинг ижтимоий ва ҳуқуқий асослари.
2. Ота-оналарнинг ҳуқуқ ва бурч (мажбурият)лари.
3. Фарзандларнинг ҳуқуқ ва бурч (мажбурият)лари.
Таянч тушунчалар: Ўзбекистон Республикаси Конституцияси, Ўзбекистон Республикасининг “Оила Кодекси”, оила, оиланинг ҳуқуқий асослари, ота-оналарнинг ҳуқуқлари, ота-оналарнинг бурч (мажбурият)лари, фарзандларнинг ҳуқуқлари, фарзандларнинг бурч (мажбурият)лари.
Назорат саволлари:
1. Оила жамиятда қандай ўрин тутади?
2. Ўзбекистон Республикасининг Конституциясида оиланинг ҳуқуқий мақоми қандай белгиланган?
3. Республика қонунчилигига кўра оила қандай ҳуқуқий асос негизида шаклланади?
4. Ўзбекистон Республикасининг Оила кодекси нечанчи йилда қабул қилинган?
4. Оилавий муносабатлар қандай ҳуқуқий мазмунга асосланади?
5. Ота-оналарнинг фарзандлар олдидаги бурчлари нималардан иборат?
6. Оилавий муносабатларни ташкил этишда ота-оналар қандай ҳуқуқларга эга?
7. Фарзандлар ўз ота-оналари олдида қандай бурчларга эга?
8. Қонуний жиҳатдан фарзандлар қандай ҳуқуқларга эга?
Оиланинг ижтимоий ва ҳуқуқий асослари. Оила ўз моҳиятига кўра ижтимоий мақом ҳамда ҳуқуқий асосга эга бўлади. Ижтимоий мақом оиланинг жамиятдаги мослашувчанлик даражасини белгилайди. Оила ҳамда оилавий муносабатлар масалалари бўйича олиб борилган узоқ йиллик тадқиқотларнинг натижаларига кўра оиланинг ижтимоий мақомини белгиловчи асосий жиҳатлар белгилаб олинган. Улар хусусида қуйида батафсил сўз юритилади.
Мустақиллик йилларида Ўзбекистонда амалга оширилаётган ислоҳатлар ижтимоий-ҳуқуқий муносабатларнинг алоҳида тури бўлган оила муносабатларининг ҳар томонлама тартибга солишда янги сифат даражасига эришиш имконини берди. Ўзбек халқига хос миллий қадриятлар ва анъаналар замонавий тажрибалар билан уйғунлаштирилган ҳолда оила қонунчилиги, оилавий муносабатларининг янги хуқуқий асослари шакллантирилди.
Қарийиб чорак аср давомида Ўзбекистонда оила, унинг мустаҳкамлигини таъминлаш масалалари давлат сиёсати даражасига кўтарилди. Бунинг исботини муайян йиллар, 1998 йилнинг “Оила йили”, 2012 йилнинг “Мустаҳкам оила йили” деб номланишида кўриш мумкин. Асосий мақсад йилларни шундай номлаш эмас, балки қайд этилган даврда бутун йил давомида оила мустаҳкамлигини, фаровонлигини таъминлаш, оилаларнинг ижтимоий, иқтисодий ва маданий жиҳатдан ривожи учун зарур шарт-шароитларни яратишдан иборат. Бу борада ҳар бир йил билан боғлиқ ҳолда Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси томонидан махсус Давлат дастурлари ишлаб чиқилиб, туркум вазифалар белгиланди, ушбу вазифаларни амалга оширишнинг пухта асосланган механизмлари ишлаб чиқилди.
Мустақиллик йилларида Ўзбекистонда амалга оширилган ижтимоий ислоҳотлар доирасида оилаларни ижтимоий муҳофазалаш масаласига катта эътибор қаратилди. Мазкур эътиборнинг ёрқин кўриниши сифатида Республика Президентининг “Кўп болали оилаларга ижтимоий ёрдам тизимини мукаммаллаштириш тўғрисида”ги (1994 йил 16 июнь) Фармони, Вазирлар Маҳкамасининг “Кўп болали оилаларга ёрдам кўрсатиш тўғрисида”ги (1996 йил 10 декабрь) Фармойиши ҳамда “Вояга етмаган болали оилаларга нафақа тўлаш тўғрисида”ги Низомларини қайд этиб ўтиш мумкин.
“Вояга етмаган болали оилаларга нафақа тўлаш тўғрисида”ги Низомида муайян тоифадаги оилаларнинг ижтимоий нафақа олиш ҳуқуқига эгалиги кўрсатилган. Бу каби оилалар сирасига қуйидагилар киради:
ногирон болали оилалар;
ота-онасидан ажралган болаларнинг тарбияси билан шуғулланувчи қариндошларнинг оилалари;
ота-онадан бири ёки иккаласи ҳам ногирон бўлган оилалар;
ота-онадан бири ёки иккаласи ҳам ишсиз бўлган оилалар
Ўзбекистон Республикаси Конституцияси жамиятнинг энг муҳим, ажралмас қисми бўлган оила институтининг хуқуқий мақомини белгиловчи асосий ҳужжат ҳисобланади. Мазкур ҳужжатнинг 14-боби бевосита “Оила” деб номланган бўлиб, унинг таркибига киритилган моддаларда оила, унинг ижтимоий мақоми, ота-оналар ва фарзандларнинг ҳақ-ҳуқуқлари кўрсатиб берилган. Хусусан44:
Do'stlaringiz bilan baham: |