О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»



Download 6,44 Mb.
bet27/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

Таянч со'з ва иборалар
Адсорбер, десорбер, адсорбент, катализатор, оксидланиш, термик нейтраллаш,
Гравитацион камера, инерцион камера, сиклон, ювувчи минора, вентури найчаси, донали филтр, матоли филтр, електрофилтр, товуш ва ултратовуш ёрдамида коагуллаш.


9-ма’руза


Гидросферани муҳофаза қилиш
Режа:
1. Гидросферани мухофаза қилиш.
2 Сувни хоссалари
3 Оқова сувларни синифланиши
4.Оқова сувларни тозолаш усулларини синифланиши
5. Оқова сувларни йирик дисперс заррачалардан тозалаш.


Сув табиатда содир бо’ладиган жуда ко’п жараёнларда ва шунинг билан бирга инсониятнинг ҳаётини та’минлашда асосий ҳал қилувчи муҳим аҳамият касб етади. Саноатда сувни хомашё ва енергия манбаи сифатида, совитгувчи еки иситувчи агент, еритувчи, екстрагент сифатида, хом ашёлар ва материалларни ташувчи транспорт воситаси ва бошқа қатор еҳтиёжлар учун ишлатилади.
Сув ресурслари Қурраи заминимизда табиий сувнинг умумий ҳажми 1386 млн км3 ни ташкил қилинади. Ко’рсатилган ҳажмнинг 97,5% дан ко’прог’ини еса шо’р – я’ни денгиз ва океан сувлари ташкил етади. Аммо аксарият қолган 2,3% га яқин бо’лган чучук сувнинг асосий қисми инсон учун ишлатишга имконият ё’қ даражада, чунки у асосий қутб зонасидаги музликларда ва ер остидаги сувли қатламларда жойлашган.
Дунёдаги барча мамлакатларнинг чучук сувга бо’лган ехтиёжи ва о’з навбатида уни ишлатилиши 3900 млрд. м3/йилни ташкил етади. Шу ко’рсаткичнинг тахминан ярми ишлатилиб қайтарилмайди, қолган ярмиси еса оқова сувларга айланади.
Табиий сув – бу ҳеч қандай антропоген та’сир иштирокисиз табиий жараёнлар натижасида сифат ва миқдорий жиҳатдан шаклланган сувдир. Унинг сифат ко’рсаткичлари табиий ко’п йиллик о’рталаштирилган миқдорда бо’лади. Сувлар минераллашиш даражасига қараб (г/л. да); чучук (тузларнинг умумий миқдори < 1), шо’рроқ (1-10), шо’р (10-50) ва рассоллар (>50). О’з навбатида чучук сувлар кам минерал аралашмали (200 мг/л гача), о’ртача минераллашган )200-500 мг/л) ва юқори минераллашган гуруҳларга бо’линади. Таркибида миқдор жиҳатдан анионлар катионларга нисбатан ко’п бо’лганлиги сабабли барча сувлар гидрокарбонатли, сулфатли ва хлоридли сувларга бо’линади.
Табиий сувларнинг қаттиқлиги, уларнинг таркибида калсий ва магний тузларининг иштирок етиши билан белгиланади ва Са2+, Мг2+ ионларининг консентрасияси ммол екв/л билан ифодаланади. СҲунинг билан бирга умумий карбонатли ва карбонациз қаттиқлик билан фарқланади. Умумий қаттиқлик кейинги иккала миқдорни, карбонатли – сувда калсий ва магний бикарбонатларининг иштирок етиши билан бог’лиқ, карбонациз еса калсий ва магнийнинг сулфатлари, хлоридлари ва нитратлари бо’лиши билан бог’лиқ.
Сувнинг физик хоссалари. Тоза сувнинг зичлиги 15оС ва атмосфера босимида 999 кг/м3 га тенгдир. Сув таркибидаги аралашманинг консентрасия ортиши билан унинг зичлиги ҳам узгариб боради. Тузларнинг консентрасияси 35 кг/м3 бо’лган денгиз сувининг о’ртача зичлиги 0оС да 1028 кг/м3 га ега. Тузларнинг миқдори 1 кг/м3 га о’згарса зичлик 0,8 кг/м3 га о’згаради. Ҳарорат ортиши билан сувнинг қовушқоқлиги µ қуйидаги ҳолатда камайиб боради:


Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish