О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»



Download 6,44 Mb.
bet28/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

Т, оC

0

5

10

15

20

25

30

35

µ , мПа∙с

1,797

1,523

1,301

1,138

1,007

0,895

0,800

0,723

Туз миқдори ортиши билан сувнинг қовушқоқлиги хам о’сиб боради. СҲунингдек, сувнинг сирт таранглиги 18°С да 73 мҲ/м ни ташкил еца, ҳарорат 100°C бо’лганда 52,5 мҲ/м га тушади. Харорат 0°C да иссиқлик сиг’ими 4180 Дж (кг∙°C) бо’лса, 35°C да енг кам миқдорни ко’рсатади. Музнинг суюқ ҳолатга о’тиш вақтидаги ериш иссиқлиги 330 кДж/кг, буг’ ҳосил қилишдаги иссиқлик еса атмосфера босимида ва ҳарорат 100°C да 2250 кДж/кг ни ташкил қилади.
Сувнинг електр хоссалари. Сув – кучсиз електр о’тказгичдир: 18°C да солиштирма електр о’тказувчанлиги 4,9 См/м (4,41.10–8 Ом.см); диелектрик доимийси 80 га тенг. Сувда ерийдиган тузларнинг бо’лиши унинг електр о’тказувчанлигини оширади. Сувнинг бу хоссаси ҳароратнинг о’згаришига то’г’ридан то’г’ри бог’лик бо’лади.
Сувнинг оптик хоссаси. Сувнинг тиниқлиги ва лойқалиги, унинг таркибидаги муаллақ ҳолатдаги механик ифлосликларнинг миқдорига бог’лиқ. Сувдаги ифлосликлар миқдори қанча ко’п бо’лса, унинг лойқалик даражаси шунча ортиб боради ва бунга мос равишда тиниқлик камайиб боради. Тиниқлик о’лчанаётган сувнинг ичига кириб борувчи нур ё’лининг узунлиги билан аниқланади нурнинг то’лқин узунлигига бог’лиқ бо’лади. Ултрабинафша нурлар сувдан осон о’тади, инфрақизил нурлар еса қийин, я’ни ёмон о’тади. Тиниқлик ко’рсаткичи сувдаги ифлос аралашмаларнинг миқдорини аниқлашда ва сувнинг сифатини баҳолашда қо’лланилади.
Сувнинг мақсадга ко’ра синфланиши. Саноатда қо’лланиладиган сувлар совитувчи,технологик ва енергетик сувларга бо’линади.
Совитувчи сувлар – сув жуда куп ҳолларда иссиқлик алмашинувчи қурилмалардаги суюқ ва газ холатидаги маҳсулотларни совитиш учун қо’лланилади. Бу жараёнда сув маҳсулот оқими билан то’қнашгани туфайли ифлосланмайди, фақатгина исийди. Саноатда сувнинг 65-80% и совитиш учун сарфланади. Йирик кимёвий корхоналарда совитувчи сувга еҳтиёж йилига 440 млн. м3 ни ташкил етади. Кимёвий саноат корхоналарида совитиш тизимларига бириктирилган сувнинг умумий йиг’индиси 20 млрд. м3 /й ни ташкил етади.
Технологик сувлар. Технологик жараёнлар учун қо’лланиладиган сувнинг сифати айланма тизимларда мавжуд бо’лган сувнинг сифатидан юқори бо’лиши лозим. Сувнинг сифати деганда, унинг саноат корхонасида қо’лланилиши мумкинлигини та’минловчи физик, кимёвий, биологик ва бактериологик ко’рсаткичлари мажмуаси тушинилади.
Корхонада ишлатилаётган сувнинг сифати ҳар бир ҳолатда унинг қандай қо’лланилишига қараб, қо’лланилаётган ашёнинг таркибини, қо’лланилаётган ускуналарни назарда тутган ҳолда технологик жараён талаблар, корхонанинг тайёр маҳсулоти афзаллиги орқали белгиланади. Ба’зи ҳолларда таркибида туз миқдори 1015 г/м3 дан кам бо’лмаган, қаттиқлиги 0,01 мол∙екв/м3 дан юқори бо’лмаган ва оксидланиши 2г О23 га тенг бо’лган сув талаб қилинади. 1-жадвалда турли мақсадларда қо’лланиладиган сувларга қо’йилган талаблар келтирилган.
Технологик сувлар муҳит ҳосил қилувчи, ювувчи ва реаксион сувларга бо’линади:
а) муҳит ҳосил қилувчи сувлар еритиш ва пулпалар ҳосил қилишда, қазилмаларни қайта ишлаш ва бойитишда, саноат маҳсулотлари ва чиқиндиларини гидротранспортида;
б) ювувчи сувлар газ холатидаги (абсорбсия), суюқ (екстраксия) ва қаттиқ маҳсулот ва жихозларни ювишда;
в) реаксион сувлар турли реаксиялар учун характерли бо’либ, улар реагентлар таркибида, шунингдек, азеотроп хайдаш ва аналогик жараёнларда қо’лланилади.

Технологик сувлар махсулот ва жихозлар билан то’қнашади бо’лади ва ифлосланади.


Енергетик сувлар – Енергетик сувлар хоналарни, махсулотларни ва ускуналарни иситиш ва буг’ олиш учун қо’лланилади.

1-расм. Сувнинг ишлатилишига ко’ра синфланиши.

Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish