О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»


Саноат оқова сувларининг синфланиши



Download 6,44 Mb.
bet30/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

Саноат оқова сувларининг синфланиши
Оқова сувлардаги кир аралашмаларнинг фазовий-дисперс таркибига нисбатан турларга бо’линиш тизими Украина Фанлар Академиясининг академиги Л.А.Кулский томонидан таклиф қилинган. Бу системанинг ма’носи шундан иборатки, системадаги ҳамма ифлос аралашмалар уларнинг дисперс муҳитга нисбатан то’рт гуруҳга бо’линишидир:
И гуруҳ – оқова сувларда 10–510–3 см ва ундан катта заррачаларнинг сувда еримайдиган ифлос аралашмаларининг мавжуд бо’лиши.
ИИ гуруҳ – заррачаларининг катталиги 10–710–5 см бо’лган оқова сувлар.
ИИИ гуруҳ – таркибида ериган газлар ва молекуляр – ерувчи органик моддалар бо’лган оқова сувлар.
ИВ гуруҳ – таркибида ионларга диссосиасияланувчи моддалар бо’лган оқова сувлар.
Технологик жараёнларда оқова сувлар қуйидагича ко’ринишда бо’лади.
Реаксион сувлар – турли реаксиялар учун характерли бо’либ, кимёвий реаксияларда ҳосил бо’лади ва улар бошланг’ич моддалар билан хам, охирги махсулотлар билан хам ифлосланган бо’лади;

  • хом ашё ва бошланг’ич махсулотларни таркибида технологик қайта ишлаш жараёнида турли хил моддалар билан ифлосланган сувлар;

  • технологик жараёнларда олинадиган ва ишлатиладиган хом ашё ва махсулотларни ювиш натижасида ҳосил бо’лувчи ювувчи сувлар;

Сувли мухитда махсулотларни олиш ёки қайта ишлаш жараёнини о’тказиш натижасида ҳосил бо’лувчи ҳиралашган сувли еритмалар. Масалан: стиролни сувли шароитда суспензион полимеразасия қилиш натижасида стирол билан, полимер заррачалари билан, суспензия стабилизаторлари билан ва бошқа модда билан ифлосланган оқова сувлар ҳосил бо’лади. Сувни абсорбент ёки екстрагент сифатида фойдаланганда абсорбсион суюқликлар ва сувли екстрактлар ҳосил бо’лади. Абсорбсион суюқликларнинг катта миқдори учиб кетувчи газларни хо’ллаш усули билан тозалашда ҳосил бо’лади.
Совитувчи сувлар – турли хил саноат корхоналарида қурилма ва махсулотларни совитишда ишлатилади. Технологик махсулотлар билан мулоқотда бо’лмаган сувлар одатда айланма сув та’миноти (берк система) системасида фойдаланилади. Оқова сувлардаги кир аралашмаларнинг фазовий дисперсион характеристикаси хар бир группа учун оқова сувларнинг тозалаш усулларини муайян туркумига таклиф қилишга имкон беради.
Ер шаридаги сувнинг умумий хажми 1400 млн. км3га тенг бо’либ, унинг атиги 3%ни чучук сувлар ташкил қилади. Инсоният ишлаб чиқаришда қишлоқ хужалигида, катта миқдорда сувни истемол қилади.
Саноат ишлаб чиқариш, корхоналарида, қишлоқ хужалигида маиший хизмат корхоналарида ҳосил бо’лган сувлар - оқова сувлар дейилади.
Кимё саноатида ҳосил булаётган оқова сувларнинг таркиби ишлаб чиқаришнинг турига ва технологик жараёнига бог’лиқдир.
Кимё саноатида сув-хом ашё, еритувчи, реакцион муҳит, екстрагент, абсорбент сифатида, моддалар, ускуналарни совитиш ва иситишда, тайёр махсулотларни ва ускуналарни ювишда ишлатилади.Технологик жараёнларда ишлатилган сув турли хил моддалар билан ифлосланади. Масалан, минерал о’г’итларни ишлаб чиқаришдаги оқова сувлар кислота, ишқор ва тузлар билан ифлосланади: нефтни қайта ишлаш корхоналарнинг сувлари -нефт махсулотлари, ёг, мой, фенол, сирт-актив моддалар билан ифлослангандир; пластмасса буюмларини ишлаб чиқариш корхоналарининг сувлари таркибида мономерлар, юқори-молекуляр бирикмалар, сакич ва х.к. моддалар бор.
Оқова сувларнинг ифлослик даражаси қуйидаги ко’рсатгичлар оркали аниқланади:
1) оргоналептик ко’рсатгичлар (ранги, хиди, мазаси,тиниқлиги ва х.к.)
2) физик кимёвий ко’рсатгичлар (рҲ, температура, електроутказувчанлик, сувнинг қаттиқлиги, кувишкоклиги, зичлиги, сирт таранглиги ва х.к.)
3) ериган органик ва анорганик моддаларнинг миқдори, кислороднинг кимёвий (ХПК) ва биокимёвий (БПК) сарфланиши
4) коллоид, майда ва йирик дисперсли заррачаларнинг миқдори.

Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish