О’збекистон республикаси олий ва о’рта махсус та’лим вазирлиги тосҳкент кимйо технологийа институти «Саноат екологияси»


О'з билимини текшириш учун саволлар



Download 6,44 Mb.
bet25/67
Sana23.02.2022
Hajmi6,44 Mb.
#182448
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   67
Bog'liq
ЭКОЛОГИЯ маър. матн кирил., 2011

О'з билимини текшириш учун саволлар.
1. Атмосфера хавосини чангдан неча хил усун билан тозаланади?
2. Гравитация ва инерция усули билан қандай чанг тозаланади?
3. Хуллаш усули билан қандай чанг тозаланади?
4. Неча хил филтрларни биласиз ва улар қачон кулланилади?
5. Електрофилтрларда қандай чанг тозаланади?
6. Товуш ва ултра товуш ёрдаминда қандай чанг тозаланади?


Таянч со'з ва иборалар
Гравитацион камера, инерцион камера, сиклон, ювувчи минора, вентури найчаси, донали филтр, матоли филтр, електрофилтр, товуш ва ултратовуш ёрдамида коагуллаш.
8-ма’руза
АТМОСФЕРА ҲАВОСИНИ ЗАҲАРЛИ ГАЗЛАРДАН ТОЗАЛАСҲ
Режа:
1. Атмосфера ҳавосини заҳарли газлардан тозалаш усуллари.
2. Абсорбция усули билан ҳавони тозалаш.
3. Газларни адсорбция усули билан тозалаш.
4. Газларни каталитик усул билан тозалаш.
5. Газларни термик усул билан тозалаш.

Атмосфера ҳавосини заҳарли газлардан тозалаш жараёни асосан газларни суюқлик ва қаттиқ жисм чегара сиртларида борувчи кимиевий узгаришлар хисобига олиб борилади. Заҳарли газ моддаларнинг физик-кимиевий хоссалари, уларни ажратиб олиниш шароитларига биноан уларни тозалаш учун аксарият ҳолларда қуйидаги усуллар қо’лланилади:


1. Адсорбция
2. Абсорбция
3. Каталитик
4. Термик
Абсорбция ва адсорбция усулларнинг афзаллиги шундан иборатки улар газларни ажратиб олиб, қайтадан фойдаланиш (рекуперация қилиш) имконини берадилар. СҲунинг учун уларни регенератив усуллар деб ҳам аталади.
Каталитик ва термик усуллари еса заҳарли газлар мураккаб аралашма ҳолида бо’лганда ва улар таркибига кирган газлар о’та заҳарли бо’либ, халк хо’жалигида ушбу газларга ехтиёж ё’қ бо’лган ҳолларда қо’лланилади. Бу усуллар газлар структурасини парчалаш хисобига уларнинг заҳарлилик даражасини камайтиради, мураккаб бирикмаларни оддий модда ҳолигача парчалайди. СҲунинг учун ушбу усулларни деструктив усуллар деб аталади.

АБСОРБТСИЙА УСУЛИ БИЛАН ҲАВОНИ ТОЗАЛАСҲ


С уюқликда газ еки суюқлик бугларини танланиб ютилиши жараёнига - абсорбция деб аталади. Абсорбция усули билан ҳавони заҳарли газлардан тозалаш суюқлик-газ чегара сиртида борувчи диффузион жараёнлар хисобига газ моддасини газ фазасидан суюқлик фазасига о’тишга асослангандир. Абсорция жараёни олиб бориладиган жихозлар абсорбер лар деб аталади, ва улар тузилиши жихатида қуйидаги турларга булинади:
а) сирт юзасида ютилиш жараёни борадиган абсорберлар
б) насадкали абсорберлар
в) барботажли абсорберлар
а) Сирт юзасида ютилиш жараёни борадиган абсорберлар жуда оддий тузилишга егадир ва сувда яхши ерийдиган газларни тозалаш учун қо’лланилади. ЙУтувчи суюқлик сифатида (адсорбтив) купинча сув, моноетанол - ва диетаноламин аммиакли сув ишлатилади.
Ушбу мосламанинг камчилиги шундан иборатки ютилувчи газлар факат суюқлик юзаси билан контактлашган сиртидагина ютилади. СҲунинг учун унинг самарадорлиги анча пастдир. Шунингдек бу мосламаларда суюқликда яхши ерийдиган газлар ютилади.
б) Ҳасадкали (то’лдиргичли) абсорбентлар.
Суюқликда газларни ютилиш самарасини ҳамда уларнинг контактлашиш юзасини ошириш максадида суюқлик ва газларнинг карама-қарши юналишда харакатлантириб, уларнинг юлига «Рашиг халқалари»дан иборат насадкалар (тулдиргичлар) куйилгандир. Ҳатижада ушбу мосламанинг самарадорлиги анча оширилди. Тулдиргичли (насадкали) абсорбентлар СО2, CО2, CО, С2, газларни ютиб олиш учун қо’лланилади.
Расмда: 1 - жихознинг кобиги; 2 - таянч панжараси;
3 - (тулдиргич) насадка қавати; 4 - сув пуркагич.
в) Барботажли абсорбер лар юқоридаги абсорбер ларга нисбатан анча муруккаб тузилишга егадир. Бу мосламада ҳам суюқлик ва газ карама-қарши юналтирилади.
газлар ҳам ютиб олинади. Суюқлик ва газ узоқ вақт контактлашиб туриши хисобига тозалаш самараси 92-98% га тенгдир. Камчиликларга еса жихознинг тузилиши муракаблиги, коррозион емирилишдир. Ҳавони заҳарли газлардан тозалаш учун яна хемосорбция жараёни ҳам қо’лланилади. Масалан азот оксидлари ишқорлар ёрдамида 2 босқичли хемосорбция жараёни хисобига тозаланади:



  1. Аввал азот оксидлари сувда ериб кислота ҳосил қилади:

Н О1НО22О ҲНО2, ҲНО3
2.Ҳосил буган кислоталарни ишқорлар ёрдамида нейтралланади:
Ҳ НО2, ҲНО3+НаОҲ НаНО2, НаНО32О

Г азларни қаттиқ жисм юзасида ютилиш жараёнига -адсорбция деб аталади. Ютувчи модда сифатида юқори говакликка ега бо’лган қаттиқ жисмлар қо’лланилади; активланган ко’мир, силикагел, алюмогел, сун’ий цеолитлар, глинозем, бентонит. Масалан 1 г. активланган ко’мир 1000 м3 гача солиштирма юзага ега булиши мумкин. Газ аралашмаларини асосан даврий равишда ишлайдиган адсорберларга ютиб олинади.


Тозалаетган ҳаво юқоридан юналтирилиб адсорбент қаватидан утиш вақтида заҳарли газлардан тозаланиб пастдан чиқиб кетади. Адсорбент то’лиқ туйингандан со’нг, десорбция - (я’ни ютилган газлардан тозалаш) қилиниб яна кейинги газларни ютиб олиш учун фойдаланилади. Десорбсия - асосан иссиқ буг ёрдамида амалга оширилади. Ушбу жихозларнинг камчилиги - уларни даврий равишда ишлашидир.
Ана шу даврийлигини ё’қотиш максадида купинча адсорбентларни «қайнаб турган қаватли» узлуксиз равишда ишловчи қуйидаги мосламадан фойдаланилади.
1-адсорбер.
2-десорбер.
3- кайнаб турувчи адсорбент қавати.
И- тозалаётган ҳавони бериш
ИИ- тоза ҳавони чиқариш.
ИИИ- юқори температурали буг бериш.
ИВ- ютилган газларнинг ажратиб бериш.
В- адсорбентни десорбердан адсорберга бериш.
ВИ- адсорбентни адсорбердан десорберга бериш.

Тозаланиш зарур бо’лган газ 1 юналиш буйича адсорберга берилади ва у ерда адсорбентда ютилиб ИИ юналиш буйича тоза ҳаво олинади. Адсорбент то’лиқ говаклари тулгандан со’нг ВИ юналиш буйича десорберга регенерация қилиш учун угказилади. Десорберга ИИИ юналиш буйича юқори температурали буг берилиб адсорбент говакларидан ютилган газлар ИВ юналиш буйича чиқариб юборилади. Регенерация қилинган адсорбент В ё’налиш буйича десорбердан адсорберга юборилади. СҲундай қилиб адсорбция жараёни узлуксиз равишда олиб борилади.





Download 6,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish