O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧЖЭНЧЖОУ — Хитойнинг шим. 
қисмидаги шаҳар, Буюк Хитой текис-
лигида. Хэнань провинциясининг маъ-
мурий маркази. Аҳолиси 6,1 млн. киши 
(1999). Транспорт йўллари чорраҳаси. 
Пахтачилик рнининг савдо маркази. Ма-
шинасозлик ва тўқимачилик саноатлари 
ривожланган. Қора ва рангли металлур-
гия, кимё, озиқ-овқат саноати корхона-
лари, университет бор. Шаҳар яқинидан 
тошкўмир ва темир рудаси қазиб олина-
ди. Қад. Хитойнинг металлургия тарихи 
музейи бор. 
ЧЖЭН ЧЭНГУН (Европа адабиё-
тида Коксинга) (1624-1662) Хитой сар-
кардаси. Савдогарлардан. 1646 й.дан 
манжурларнинг Цин сулоласига қарши 
кўтарилган курашда қатнашган. Бу давр-
да Цинларнинг ҳокимияти деярли бутун 
Хитой ҳудудига тарқалган эди. Фуцзянь, 
Гуандун ва Чжэцзян вилоятларининг 


www.ziyouz.com кутубхонаси
77
денгиз соҳил бўйи рнларида ўрнашиб ол-
ган Ч.Ч. манжурлардан Жан.Шарқий Хи-
тойнинг катта қисмини тортиб олган, ле-
кин 1659 й. Нанкин яқинида мағлубиятга 
учраган. 1661—62 й.ларда голланд му-
стамлакачиларини Тайвань о.дан қувиб 
чиқарган ва уни Цинларга қарши кураш 
маркази (базаси)га айлантрфган. Унинг 
ўғли ва набираси 1683 й.гача Тайванда 
ҳукмронлик қилишган, шу йили оролни 
Цин қўшинлари босиб олган.
ЧЖЭЦЗЯН — Хитойнинг шарқий 
қисмидаги провинция. Майд. 102 минг 
км2. Аҳолиси 44,5 млн. киши (1999). 
Маъмурий маркази — Ханчжоу ш. 
Иқтисодиётининг етакчи тармоғи — қ.х. 
Асосан, суғорма дехдончилик қилинади. 
Экинлардан йилига 2 марта ҳосил оли-
нади. Асосий экини — шоли. Шунинг-
дек, буғдой, маккажўхори, батат, пахта, 
жут, ер ёнғоқ, шакарқамиш экилади. 
Чой етиштириш бўйича мамлакатда 
1ўринда. Денгиздан балиқ овланади ва 
туз олинади. Ўрмон хўжалиги билан 
шуғулланилади. Темир рудаси, пирит, 
алунит, олтингугурт ва б. қазиб олина-
ди. Енгил ва озиқ-овқат саноатлари ри-
вожланган. Тўқимачилик, машинасозлик 
(кемасозлик ва станоксозлик) корхонала-
ри, чинни ва қоғоз фкалари бор. Йирик 
шаҳар ва портлари: Ханчжоу, Цзясин, 
Чжэньхай, Веньчжоу.
Ч. ҳудудида қадимда мань қабилалари 
яшаган. 4—6-а.ларда хитойлар кўчиб 
кела бошлаган. Ханчжоу 1127—79 
й.ларда Жан. Сун империяси пойтахти 
бўлган. 17-а.дан Хитой провинцияси. 

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish