Овкат хазм килиш органларига таъсир этувчи дори воситалар куйидагиларга булинади



Download 422,08 Kb.
Sana24.02.2022
Hajmi422,08 Kb.
#189151
Bog'liq
Гепатопротекторлар (1)

Жигар фаолиятига таъсир этувчи воситалар.

Жигар фаолиятига таъсир этувчи воситалар 3 гуруҳга;

  • 1. Сафро ҳосил бўлишига, ажралишига таъсир этувчи моддалар.
  • 2. Гепатопротекторлар.
  • 3. Холелитолитик, сафро тошларини эритувчи моддалар.

Ўт (сафро) ҳосил бўлишига ва ажралишига таъсир этувчи моддалар 2 турга бўлинади:

  • Холесекретиклар
  • Холекинетиклар.

УТ ХАЙДОВЧИ ВОСИТАЛАР


Таснифи
Ут
1.
2.
4. синтетик препарат
-
Ут
1.
2.
4. синтетик препарат
-

Дегидрахол кислота (Aciduin dehydrocholicum)

  • Жигар хужайраларининг физиологик таъсирлантирувчиси бўлиб хисобланади, пешоб ажралишини хам кучайтиради сафрони суюлтиради, сафро йўлларида ўтни йиғилиб қолишига, кристалланишига йўл қўймайди, ичак перистальтикасини кучайтиради.
  • Қўлланилиши: холангит, сурункали холецистит, гепатитларда.
  • таблетка шаклида овқатдан кейин ичиш учун буюрилади, таъсири 10-20 дақиқадан сўнг бошланиб, 2 соатдан кейин максимал эффект намоён бўлади.даволаш 2-4 ҳафта давом этади.

Холензим

  • Таркибида қорамол ингичка ичаги шиллиқ қавати ҳамда ошқозон ости бези қуритилган кукуни ва қуруқ ўт сақлайди. Ўт таркибидаги хелатлар миқдорини ошириб, суст холеретик таъсирга эга, трипсин ва амилаза ҳисобидан овқат ҳазм бўлишини яхшилайди.
  • Таъсир давомийлиги 1.5- 2 соат.

АЛЛОХОЛ.

  • Қобикли официнал таблеткалар бўлиб, таркибида куритилган сафро,саримсоқнинг қуруқ экстракти, газанда (крапива) ўтининг қуруқ экстракти ва активланган кўмир саклайди.
  • Аллахол таъсирида ўт таркибидаги ўт кислота тузлари ошади.Йўғон ичак ҳаракатини ошириб, ичаклардаги бижгиш ва чириш жараёнларини сусайтиради. Овқатдан кейин ичилади. Даволаш 3-4 ҳафта давом этади.
  • Қўлланилиши: сурункали гепатит, холангит, холецистит, ичак атонияси туфайли юзага келган қабзиятларда.
  • Монелик: ўткир гепатитлар, жигар дистрофиялари ва обтурацион сариқликда.
  • Ножўя таъсирлари:
  • аллергик реакциялар, ич кетиш.

Холосас (Cholosasum)

  • Наъматакнинг меваси ва шакардан тайёрланган қўюқлаштирилган шарбат. Ўзига хос ҳидга эга. Ўт ажралишини оширади 1 чой қошикдан кунига 2-3 марта ичилади.
  • Кўрсатмалар: гепатит, холециститлар

Оксафенамид

  • Синтетик бирикма, сафрони хосил бўлишини ва ажралишини кучайтиради, айниқса гиперхолестеринемияда. Даволаш 15-20 кун давом этади
  • Қўлланилиши: сурункали холециститлар, холецистогепатитлар, сафро тош хасталиги ва бошқа ўт ажралишини ошириш зарур бўлган хасталиклар, хамда 12 бармоқли ичакни зондлашдан аввал ичилади.
  • Нохуш таъсири йўқ, камдан-кам холларда ични суриши мумкин.
  • Монелик: ўткир гепатитлар ва жигарда кучли дистрофик ўзгаришлар бўлганда ўуллаш мумкин эмас.

ЎТ ҲАЙДОВЧИ ВОСИТАЛАР.

  • Холецистокинин- (Панкреозимин) – актив ўт хайдовчи восита, 12 бармокли ичак гармони хисобланади. Таркиби 33 аминокислотадан иборат, пептид бўлиб, чўчка 12 бармоқли ичагининг шиллик каватидан олинади.
  • Холицистокинин ва унинг синтетик препарати октапептид таъсирида ут пуфаги кискаради, ошкозон ости бези секрецияси ошади ва ошкозонда хлорид кислота ажралиши пасаяди. Ўт пуфагидаги т микдори ва унинг қискарувчанлигини диагностика қилиш учун қўлланилади.
  • Магний сульфат- зонд оркали 12 бармокли ичакка юборилади.
  • Таъсири: рефлектор ўт пуфаги кискариши ва Одди сфинктери бўшашига олиб келади. Ўт хайдовчи воситалар сурункали гепатитда, холангитда, сурункали холицистидда қўлланилади. Бу моддалар – ичишга буюрилади. Холицистокинин эса вена ичига юборилади.

ГЕПАТОПРОТЕКТОРЛАР


бу

ОШКОЗОН ОСТИ БЕЗИ СЕКРЕТОР ФУНКЦИЯСИ БУЗИЛГАНДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН ВОСИТАЛАР.


Секретин
Бу
Қўлланилиши:

КРЕОН.

  • КРЕОН.
  • Таркибида липаза,амилаза ва протеаза сакловчи панкреатин.Курсатилган ферментлар оксиллар,ёглар ва углеводлар хазм булишини яхшилайди.Хлорид кислота ва пепсин таъсиридан химояловчи кобик билан уралган,ичакларда эрувчи желатинли капсуладан иборат.
  • Кулланилиши:1 капсуладан 3-4 махал овкатланиш пайтида ичишга.
  • Куллашга курсатма:Ошкозон ости бези ташки секретор функциясининг етишмовчилигида(муковисцидоз,сурункали панкреатит,панкреатэктомия)диспепсияларда.

Сурги воситалари.

Сурги воситалари.

  • 1) Анорганик моддалар.
  • Магний сульфат Натрий сульфат

  • 2) Органик моддалар
  • 1.Ўсимлик табиатли моддалар

    А)ўсимлик мойлари - Кастор мойи.

    Б)антрагликозидлар сақловчи моддалар

    2. Синтетик моддалар

    Фенофталеин Изафенин

ИЧАК МОТОРИКАСИГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ДОРИЛАР.


Спастик
Лоперамид
Таъсир
Кулланилиши
Этиборингиз учун рахмат.
Download 422,08 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish