Олий ва ўрта



Download 1,42 Mb.
bet29/98
Sana25.02.2022
Hajmi1,42 Mb.
#276898
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   98
Bog'liq
Пс.Тадқиқот

Эмпирик частота (Н)

Назарий частота (О)

Н–О

(Н–О)2

(Н–О)2

7

8,38

-1,38

1,91

0,23

21

11,43

9,57

91,61

8,02

4

12,19

-8,19

67,08

5,50

15

13,62

1,38

1,91

0,14

9

18,57

-9,57

91,61

4,93

28

19,81

8,19

67,08

3,39

84

84




2=

22,21

Умумлаштирилган жадвалнинг ҳар бир катагидаги эмпирик частоталар устунига эркин тартибда киритилади.
Сўнгра назарий частота устунига ҳар катакдаги эмпирик частоталар учун назарий частоталар қуйидаги формула асосида ҳисоблаб чиқилади


n m

Нil Н jk
Оij = l 1 k 1
N
(2)



i – тегишли катак жойлашган сатрнинг тартиб рақами;
j – тегишли катак жойлашган усиуннинг тартиб рақами;
N – танланманинг умумий хажми
Нij i сатри ва j устунида жойлашган катакдаги эмпирик частотат учун ҳисоблаб топилган назарий частота.
Соддароқ қилиб айтилса j устуни ва i сатрида жойлашган катак назарий частотасини ҳисоблаш учун j устуни ва i сатрининг йиғиндиларининг ўзаро кўпайтириш ва танламанинг умумий хажмига

бўлиш керак. Олинган натижаларни (О) устунининг тегишли катагига ёзиб чиқиш керак.
Кейинги устунларда ҳам 2 мезонини ҳисоблаш учун тегишли амаллар бажарилиб, 2 ҳисоблаб топилади (22,21).
Жадвалдаги 2 қийматини ҳисоблаш.
df = (сатрлар сони – 1)(устунлар сони – 1) == (m – 1) х (n – 1) =(2-1) х (3-1) = 2
Танлаб олинган б ишончлилик даражасида ва 2 та эркинлик даражасида жадвалдаги 2 қиймати (5,99).
Таққослаш:
Агар ҳисоблаб топилган 2 мезони жадвалдан топилган критик 2 қийматидан катта бўлса, Н0 инкор этилиб, Н1 қабул қилинади. акс ҳолда Н0 қабул қилинади. ҳисоблаб топилган 2 (22,21) жадвалдан топилган 2 (5,99) қийматидан катта бўлганлиги учун Н1 фаразини қабул қиламиз ва кўрсаткичлар орасида боғлиқлик мавжуд деб қабул қиламиз.

Мавзу бўйича саволлар


  1. Хи-квадрат нопараметрик мезонини қўллаш шарт-шароитлари қандай?

  2. Хи-квадрат нопараметрик мезонининг қандай турлари мавжуд?

  3. Хи-квадрат нопараметрик мезонини ҳисоблаш формуласи қандай?

  4. Хи-квадрат нопараметрик мезони бўйича қандай хулоса чиқариш мумкин?



ТАВСИЯ ЭТИЛАДИГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:


  1. Кричевен А.Н, Шикин Е.В, Дьячков А.Г. Математика для психологов. М. 2003 г.

  2. Сидоренко Е.Н Методы математической обработки в психологии. Речь, СПб, 2000 г.

  3. Нишонова З.Т, Қаршиева Д.С. “Экспериментал психология” Т:2007.

  4. Наследов А.Д. Математические методы психологического исследования. Анализ и интерпретация данных. СПб., Речь, 2004.

  5. Боровиков В. Статистика. Искуство анализа данных на компьютере. СПб., 2003.

  6. Суходолский Г.В. Математические методы психологии. СПб., 2003.

  7. Ермолаев О.Ю. Математическая статистика для психологов. М., 2003.

12-мавзу. Крускал –Уоллис мезони


Режа:

    1. Бир нечта боғлиқ бўлмаган танламаларни ўзаро таққослашнинг параметрик ва нопараметрик мезонлари.

    2. Крускал-Уоллис мезонидан фойдаланиш тамойиллари.

    3. Крускал-Уоллис мезонини ҳисоблаш жараёни ва формуласи.

    4. Крускал-Уоллис мезони бўйича хулоса чиқариш қоидалари.



Таянч сўзлар: нормал тақсимланиш, мода, медиана, ўртача, дисперсия, стандарт оғиш, вариативлик коэффиценти

Танламадаги маълумотларнинг нормал тақсимланганлигидан гувоҳлик берувчи кўрсаткичлар қуйидагилардир:



      • танламанинг симметрик тақсимланганлиги (гистограмма ёки боксплот усулида кўргазмали тарзда ифодалаш мумкин).

        • Медианна ва ўртача қиймат бир бирига тенг ёки жуда

яқин.

      • Ассиметрия ва эксцесс кўрсаткичлари нолга яқин қийматга эга.

Боксплот усулида маълумотларни тақдим этишда медианна, квартиллар орасидаги масофа ҳамда тақсимланиш лимити кўргазмали тарзда акс эттирилади.
Боксплотларни тузишда қуйидагиларга эътиборни қаратиш лозим:

  1. Қуйи ва юқори квартилларни қийматларини аниқлаш. Q1;

Q3

  1. Квартиллар орасидаги масофани аниқлаш ΔQқQ3-Q1

  2. Ҳаддан юқори ва ҳаддан паст бўлган қийматларни

топиш.
Юқори сакровчилар-булар Q3+1,5ΔQ дан то Q3+3ΔQ диапазонда ётувчи танламалардир.
Пастки сакровчилар-булар Q1-3ΔQ дан то Q1-1,5ΔQгача диапазонда ётувчи танламалар ҳисобланади.

  1. Экстремал қийматларни аниқлаш.

Юқори экстремал қийматлар булар Q3+3ΔQ дан катта бўлган кўрсаткичлар ҳисобланади.
Қуйи экстремал қийматлар булар Q1-3ΔQ дан паст бўлган кўрсаткичлар олинади.

  1. Максимал ва минимал тўғри тузатилган қийматларни аниқлаш.

Тўғри тузатилган максимал кўрсаткичлар бу юқори сакровчи ҳам, юқори экстремал ҳам бўлмаган энг катта сондир.
Тўғри тузатилган минимал кўрсаткичлар бу пастки сакровчи ҳам, қуйи экстремал ҳам бўлмаган энг кичик сонлардир.

  1. Ординат ўқлари бўйича медиананинг кўрсаткичларини, юқори ва қуйи квартилларни, экстремал кўрсаткичларни, тўғри тузатилган максимал ва минимал кўрасткичларни жойлаштирамиз.

Горизонтал чизиқлар бўйича кесмаларни бир бирининг тагига жойлаштирамиз.
Кесмалар юқори ва қуйи квартилларга мос келади, улар тўғри тўртбурчак шаклига келади. Бу тўғритўртбурчакда кесма ва медина ҳам мавжуд.
Максимум кўрсаткичларга мос келадиган кўрсаткичлар юқори квартиллар билан ўрта перпиндикуляр орқали бирлаштирилади.
Қуйи кўрсаткичлар эса қуйи квартиллар билан бирлаштирилади.
Сакровчилар (О) ва экстремал кўрсаткичлар эса (Е) билан белгиланади
Юқорида келтирилган ҳолатлардан қуйидаги хулосаларга келиш мумкин:

    1. Кўпгина ҳолларда психологик тадқиқотлар нормал тақсимланишга яқин кўрсаткичларга эга бўлиши мумкин.

    2. Нормал тақсимланиш кўпгина ҳолларда тўлиқ симметрик бўлмайди (ўнг тамонлама ёки чап томонлама ассиметрия бўлиши мумкин).

Мисол тариқасида машҳурликни аниқлаш саволномаси бўйича олинган маълумотларнинг частотали таҳлилини келтириш мумкин.


Download 1,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   98




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish