Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети ҳ. П. Абулқосимов, М.Ҳ. Абулқосимов иқтисодиёт қисқача изоҳли луғат «noshirlik yog‘dusi»


Асосий капиталга инвестиция (капитал қўйилма)



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/350
Sana20.06.2022
Hajmi2,5 Mb.
#680232
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   350
Bog'liq
IZOHLI LUGAT

Асосий капиталга инвестиция (капитал қўйилма) – 
асосий воситаларни барпо этиш ва такрор ишлаб чиқариш 
билан боғлиқ сарфлар.
Асосий фондларга капитал киритиш – бу асосий
фондларга жорий даврда киритиладиган инвестициялар
-
ни аввалги йилга қараганда ўсишидир. Бу миқдор – асосий
фондлар қийматини йилнинг ҳозирги ва бошидаги фарқи би
-
лан аниқланади.
Асосий фондларнинг эскириши
 
– асосий фондларнинг 
(бинолар, қурилмалар ва бошқа меҳнат воситаларининг) 
аста-секинлик билан фойдали хусусиятларини йўқотиши. 
Асосий ишлаб чиқариш фондлари эскиришининг жисмоний 
ва маънавий турлари мавжуд.
Асосий ходимлар – корхоналар ва қурилиш ташкилотла
-
рининг штат жадвалида белгиланган лавозимларни эгаллаб 
турган ходимлар тушунилади. Бундай ходимлар таркиби
-
га инженер-лойиҳачилар, инженер-қурувчилар, прораблар, 
усталар, механиклар, электриклар, чилангарлар, ганчкорлар, 
пардозловчилар, тахтага ишлов берувчи ва улардан турли 
тайёр мосламалар ясовчи усталар, ғишт терувчилар, омбор 
мудирлари, таъминотчилар ва шу каби бошқа ходимлар ки
-
ради.
Ассигнациялар – қоғоз пуллар. Товар ишлаб чиқариш-
нинг ривожланиши, олтин ҳамда бошқа металларни пул 
сифатида муомаладан чиқаришнинг иқтисодий мақсадга 
мувофиқлиги.
Ассортимент – бир турдаги маҳсулотнинг турлари, нав-
лари, маркалари бўйича таркиби. Масалан: товар, маҳсулот, 
ичимлик ассортименти ва ҳоказо.


20
Ассоциация – уюшма, бирлашма, иттифоқ (лот. – бир
-
лаштираман). Шартномали битим асо сида ташкилотлар
муассасалар ва шахслар томонидан бир ёки бир неча ишлаб 
чиқариш-хўжалик ишларини амалга ошириш учун тузил-
ган уюшма, иттифоқ. У қатнашчиларига концернлардагига 
қараганда унча қаттиқ бўлмаган чекланишлар қўяди, яъни 
уюшма аъзолари мазкур уюшманинг бошқа иштирокчила
-
ри билан келишмаган ҳолда турли бирлашмаларнинг шарт-
номали битимларига ихтиёрий равишда киришлари мум
-
кин. Ҳ
амкорликда ишлаш ассоциация (уюшма)си 
корхона ва 
ташкилотларнинг айрим мамлакат ёки бир неча мамлакат 
гуруҳлари, фирмалари билан ўзаро ҳамкорлик қилишни йўл
-
га қўювчи пай (улуш, ҳисса) асосида ташкил қилинган таш
-
килот. Бундай уюшма ҳудудий жойлашишидан, бирор идора 
ёки алоҳида тармоқ ва ҳудудга тегишлилигидан қатъи назар 
ихтиёрийлик асосида ташкил қилинади. У тўлиқ хўжалик 
ҳисоби, ўз-ўзини маблағ билан таъминлаш ва ўз харажат
-
ларини қоплаш асосида ишлайди. Уюшманинг мамлакат
-
лараро, ҳудудлараро ва тармоқлараро каби турлари мавжуд. 
Уюшма Уставига (низомига) мувофиқ ўз аъзолари ва бошқа 
манфаатдор шахсларга, шунингдек мамлакатимиздаги ва 
чет эллардаги ташкилотлари ва фирмаларига улар манфаат
-
дор бўлган иқтисодий масалаларни ҳал қилишда амалий ёр
-
дам беришлари зарур. Жумладан, ҳамкор корхоналар тузиш 
учун шериклар топиш, савдо-сотиқ алоқаларини ўрнатишда, 
бозор муносабатларини ўрганиш ва фаолиятни ташкил 
қилишга оид маслаҳатлар бериш ҳам унинг асосий вазифаси 
ҳисобланади. Уюшма экспорт жараёнини амалга оширади. У 
воситачилик хизматини чет элдаги ўз аъзоларининг манфаа
-
ти нуқтаи назаридан амалга оширади.

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   350




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish