Олий таълим муассасаларининг ўзбек тили ва адабиёти бакалавриат йўналиши таълим дастурида талабаларга миллий қадриятларимиздан бўлган ўзбек шевалари тўғрисида илмий-амалий билимларни бериш кўзда тутилган



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/135
Sana28.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#475199
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   135
Bog'liq
Ozbek dialektologiyasi. Nigora Murodova (5)

-дəн, тəн, - нəн (баъзан -дан
, -
тан, -нан) ]
тарзидадир.
Ўзбек шеваларида адабий тилдаги 
кечадан бери 
бирикмаси 
кечəни 
бери, кечəни бͻзи йўқ
тарзида қўлланилиб, чиқиш келишиги [
-дəн
] ўрнида 
тушум келишиги 
[-ни]
ишлатилган. Шевада чиқиш келишигининг 
қўшимчаси -дəн ўрнида -
ын, -ин
кўрсаткичи ҳам учрайди: 
айтмайин 
борма. 
Бу Бахмал шеваларида ҳам қўлланилган: 
кўрмайин
(кўрмасдан) 
тўқиб гəпирмə бͻрмəйин қойди
. Қипчоқ лаҳжасига хос шеваларда чиқиш 
келишигининг -
дəн, -тəн
кўрсаткичлари учрайди: 
ͻттəн 
тушди, 
китобтəн
ўқиди. Қарлуқ ва қипчоқ шеваларида чиқиш келишигида келган сўзлардан 
сўнг, кейин кўмакчиси келганда шу сўзлар турли хил ўзгаришларга учрайди 
əйткəн+дəй+кен (айтгандан кейин). 
Шуни алоҳида таъкидлаш жоизки, ўзбек шевалари морфологик 
жиҳатдан ҳар бир ҳудуднинг ўзига хос ички хусусиятлари асосида тараққий 
этган ва шаклланган узоқ тарихий жараён маҳсули саналади.
 
Ўзбек шеваларида сўз туркумлари 
 
Ўзбек шеваларида сифат ва сон сўз туркумига оид морфологик 
хусусиятлар. 
Ўзбек халқ шеваларининг морфологик хусусиятлари ўзбек 
адабий тилидагидек бўлса-да, унинг ўзига хос томонлари ҳам мавжуд. 
 
Шеваларда сифат даража шаклларининг ўзига хос жиҳатлари учрайди. 
Сифатларнинг орттирма даражасида бир предметнинг белги хусусияти 
бошқа 
предметдаги 
белги-хусусиятдан 
орттирилиб 
кўрсатилади. 
Сифатларнинг орттирма даражаси морфологик усулда ясалганда, унинг 
маъноси белги билдирувчи сўзнинг ўзаги орқали ифодаланиши мумкин. Бу 
ҳодиса ўзбек шеваларида учрайди: 

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish