Олий таълим муассасаларининг ўзбек тили ва адабиёти бакалавриат йўналиши таълим дастурида талабаларга миллий қадриятларимиздан бўлган ўзбек шевалари тўғрисида илмий-амалий билимларни бериш кўзда тутилган



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/135
Sana28.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#475199
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   135
Bog'liq
Ozbek dialektologiyasi. Nigora Murodova (5)

йурттың озъ бъледи
каби. Ўзбек 
адабий тилидагидек, шеваларда ҳам I, II шахс бирлик ва кўпликдаги 
кишилик олмошларига -
ниң
қўшилганда 
мен+иң, сен+иң, биз+иң, сиз+иң
формалари вужудга келади. Маълумки, қадимги туркий ёзма ёдгорликлари 
тилида ҳам қаратқич келишигининг 
[-иң, -ың, -уң, -уң]
каби кўрсаткичлари 
бўлган.
Шеваларда тушум келишиги формаларининг қўлланилишида ҳам 
ўзбек адабий тили билан шевалараро ўхшаш ва фарқли жиҳатлари мавжуд. 
Ўзбек шеваларида тушум келишигининг 
[-нь//-ны, -дь//-ды, -ть//-ты
] ҳамда 
ассимиляция ҳодисаси билан боғлиқ бир қанча вариантлари учрайди.
Кўпинча тушум келишиги - нъ 
[г, ғ, в, дж, з, л, р]
ундошларидан сўнг 
[-
дь//-ды, ], [х, қ, п, с, т, ш, ч]
ундошларидан кейин еса 
[-ть]
тарзида келади. 
Ўзбек шеваларининг қарлуқ лаҳжасига оид барча шеваларида учрайди: 
кътоптъ бердь, узумди уздь, бировдь кўрдь
каби. Тушум келишиги 
шеваларда бир қанча ассимилятив ҳолатларда учрайди. Қарлуқ-чигил-уйғур 


50 
лаҳжасига оид шеваларида тушум келишигининг ассимилятив вариантлари 
қуйидаги кўринишга эга: 
дутəрръ чəллъ, кəтəппъ əллъ
каби.
Ўзбек халқ шеваларида тушум келишигининг 
[-н, -ын, -ин] 
тарзида 
қўлланиши ҳам учрайди: 
қўлин ювди, белин бойлади
каби. Бу қўшимча 
мазкур шеваларга қўшни бўлган Жўш, Найман, шеваларида, Найман, 
Қашқадарё (қипчоқ), Наманган (қипчоқ), Хоразм (қипчоқ), Иқон, Сайрам, 
Лақай, Қорабулоқ, Қарноқ шеваларида ҳам қўлланилади.
Қипчоқ лаҳжасига оид шеваларда тушум келишигининг 
[-ди, -ды, -ти, 
-
ты, -ны, -ни ]
формалари ҳам қўлланилади. Ундош товушлардан сўнг 

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish