Шошма, у Тараканов ҳақидаям анча истеҳзоли гаплар айтганди:
“Бориш керак...”
134
– Таракановнинг уйидаям кампанияда бўлганман, – деди Хуррам.
Ва гурзидек муштини кўтариб, ғўлага урди. – Arap менга ишонсангиз...
тўй бўлишини эшитган соатимда бузилдим! Тушуняпсизми?
– Сал-пал...
– У иплосдан буни кутиш, умуман, ақлимга сиғмас эди! Ахир, мен
сизни... билардим! Сиз менинг энг азиз одамим эдингиз! Ўлай агар, сизга
ҳавасим келарди, рашким келган пайтлар ҳам бор...
Ултон унга гугурт чақиб тутди. Ултон сигаретни тутатди ва
тутунни ичига ютмай пуфлади.
– Қарасам, аҳвол шунақа... – Яна энгашиб олди. – Идорасига
чақириб айтди-да: шундай-шундай бўлди-бўлади, деб...
– Сиз-чи? – деганини билмай қолди Ултон. – Кечирасиз, саволим
ўринсиз...
У қошини кўтариб боқди.
– Ўринли, – истеҳзоли кулумсиради Хуррам. – Лекин бу масалада
сизга ҳеч ким... маслаҳат беролмас эди, оға. Айниқса севиб
қолганингиздан кейин. Ё сиз бировга...
563
– Сиз ҳақ.
– Хуллас калом, мен ўшанда... у одамдан совуб бўлдим! Кейин:
“Қандай бўларкан? Ўз шогирдингиз...” дедим шекилли. – Сигаретни
ерга ташлаб товонида эзди. – “Қантдек бўлади”, деди.
Ултон дафъатан толиқиб қолди.
– Мени уёққа жўнатилганимни қачон билдингиз? Умуман, мени
излашаётганини...
– Буни Ашим довдир ҳам билади, – деди Хуррам. – У ёқдан
қочганингизни... Дунё айтган эди. Ўша кеча. Қўнғироқ қилиб...
– Энди охирги саволим, – деди Ултон. –Уларни... аслида ким
таништирган экан? Кечирасиз, бу албатта...
– Тушунаман, – деди Хуррам. Сўнг елкасини қисди. – Бу жуда
Do'stlaringiz bilan baham: |