БИРЖА ДАЛЛОЛИНИНГ СЕВГИСИ
Питчер — биржа даллоли Гарви Мак-
суэлнинг идорасидаги ишончли ходимлар-
дан бири. Эрталабки соат тўººиз ярим.
Максуэл ёш котиба ºиз іамроілигида идо-
рага кириб келди. ²амма уларга іайрат
ва ºизиºиш билан боºарди.
– Салом, Питчер, – деди Максуэл. У
ўзининг иш столига шахт билан ўтираркан,
28
даріол уни кутиб турган хатлар, шоши-
линчномалар денгизига шўн¼иди.
Ёш котиба ºиз Максуэлнинг идораси-
да бир йилдан бери ишларди. ªиз ун-
чалик хушсурат іам эмасди. Дабдабали
соч турмаклари унга ёºмас, на зирак, на
билагузук таºарди. Унда іеч ºачон ресто-
ранга кириш хоіиши бўлмаган, таклиф
ºилишганда эса кайфияти йўºлигини
баіона ºиларди. Оддий, кулранг, нафис
кўйлаги унга ярашиб турар, одми, ºора
шляпаси яшил тўтиºуш пати билан бе-
затилганди. Ўша куни эрталаб кўзлари
порлар, юзларига ºизиллик югурган,
кўринишидан бахтиёр эди.
Уни ºизиºиш билан кузатган Питчер
ºиз ўзини одатдагидан кўра бошºачароº
тутаётганини сезди. Аввал котиба ўзининг
хонасига кириш ўрнига ниманидир ку-
таётгандек идора ичида тимирскиланиб
юрди. Атиги бир марта Максуэлнинг иш
столига нигоі тушадиган даражада яºин
келди.
Стол олдида ўтирган Максуэл умуман
одамга ўхшамасди. У ¼илдирак ва пружи-
налар ёрдамида іаракатланувчи, бў¼зигача
банд нью-йорклик даллол-машина эди.
– Хўш, нима гап? – тўсатдан сўради
Максуэл. Очиº хатжилдлар столда со-
29
чилиб ётарди. Унинг ўткир, кулранг
кўзлари ºизга ¼азаб билан боºди.
– ²еч нарса, – жавоб ºайтарди котиба
ва енгил табассум билан нари кетди.
– Жаноб Питчер, – деди ºиз ишонч-
ли ходимга, – жаноб Максуэл кеча янги
котиба ºизни ишга олиш іаºида гапир-
ганмиди?
– Айтганди, – жавоб берди Питчер, – у
янги котиба ºиз топишни буюрганди. Бир
неча котиба ºизларни синов учун биз-
га жўнатишларини бюрога билдиргандим.
Соат ўндан ºирº даºиºа ўтяпти-ю, лекин
уларнинг бирортасидан дарак йўº.
– У іолда ўрнимга бошºа биров кел-
магунча іар доимгидек ишимни давом эт-
тираман, – деди ºиз.
Ўша заіоти у хонасига ўтди ва шля-
пасини іар доимги жойига илди.
Кимки бу нью-йорклик даллолни
биржада иш ºиз¼ин пайтда кўрмаган
экан, ўзини антропология
1
дан билимсиз
іисоблайверсин. Бу даллолнинг нафаºат
іар бир соати, балки даºиºа ва сонияси
іисобли эди.
1
Антропология – одамнинг келиб чиºиши ва
эволюцияси, жисмоний тузилиши ва ирºларнинг
пайдо бўлиши іаºидаги фан.
30
Бугун іам Гарви Максуэл учун ºиз¼ин
иш куни. Телеграф аппаратининг лентаси
силтаниб айланар, столдаги телефон су-
рункали ºўн¼ироºлардан чарчаганди. Ми-
жозлар идорага тўда-тўда бўлиб киришар,
кимдир ºувноº, кимдир аччиºланиб, яна
кимдир эса іаяжонланиб, Максуэл билан
тўсиº орºали гаплашишарди. Почтачи-
лар эшикдан шошганча кириб-чиºишарди.
Хизматчилар тўфон ваºтидаги матрослар
сингари елиб югуришар, Питчер іам ¼ай-
рат билан ишларди.
Шу куни биржада тўфон, кўчки, бўрон,
зилзилалар юз берди, вулºонлар отилди.
Барча офатлар мана шу кичиккина идо-
рада рўй берди. Максуэл стулини деворга
суяб ºўйди ва тик турганча мижозлар
билан ишлай бошлади. У гўё маіоратли
масхарабоздек телеграфдан телефонга, иш
столидан эшикка бориб келарди.
Ваºт тобора ти¼излашиб бораётган бир
пайтда Максуэлнинг кўзи кутилмаганда
туяºуш патли шляпадаги, юзини іарир
тўр билан тўсиб олган, олтин тусдаги
гажак сочли, ºундуз мўйнали пальто кий-
ган, кумуш юракча билан тугалланувчи
шода-шода маржон таººан ºизга тушди.
ªизнинг ºиёфаси кибрли эди. Бу іолатни
изоілашга Питчер тайёр бўлиб турганди.
31
– Стенографистлар бюросидан, иш
ўрни масаласи бўйича, – деди Питчер.
Максуэл ярим ўгирилиб ºаради; унинг
ºўллари ºо¼оз ва телеграф ленталари би-
лан банд эди.
– Кимнинг ўрнига? – ºошларини чи-
мириб сўради у.
– Ўзимизнинг котиба ºиз ўрнига, –
деди Питчер. – Ўзингиз кеча янги котиба
чаºиришимни сўрагандингиз.
– Сиз аºлдан озибсиз, Питчер, – деди
Максуэл. – ªандай ºилиб сизга бундай
буйруº беришим мумкин? Мисс
1
Лесли
бир йилдан бери ўз вазифасини аъло дара-
жада бажариб келяпти. Ўзи хоіламагунча
ўрнига одам олмаймиз. Бизда іеч ºандай
бўш ўрин йўº, хоним. Бюродагиларга ай-
тиб ºўйинг, Питчер, бизга бошºа одам
юборишмасин, ºайтиб олдимга іеч кимни
етаклаб келманг!
Маржон таººан ºиз стулларга тур-
тиниб, жаіл билан идорани тарк этди.
Питчер ºулай фурсат топиб, іисобчига
«ºария»нинг кундан-кунга паришонхотир
бўлиб бораётганлигини етказди.
Идорада иш ºизигандан-ºизиди. Бир-
жада Максуэлнинг мижозларига тегишли
1
Мисс – инглизларда турмушга чиºмаган ºиз.
32
бўлган йирик суммадаги, турли номларда-
ги акциялар босиб-янчиларди. Олди-сот-
ди іаºидаги буйруºлар у ёºдан-бу ёººа
ºалдир¼очдек «учиб юрарди». Максуэл-
нинг мансаб курсиси іам омонат эди ва
у катта ºувватли машинадай бор кучи би-
лан ишларди; унинг сўзлари, ºарорлари,
іаракатлари гўё соат механизмидек тез ва
аниº эди. Акция ва іужжатлар, ºарз ва
фондлар, гаров ва ссудалар — бу молия
олами. Унда инсоннинг іис-туй¼уларига
ўрин йўº.
Тушлик ваºтига келиб, идорада бироз-
гина сукунат чўкди.
Максуэл ºўлларидаги хат ва шоши-
линчномалар билан столи олдига келди.
У ўнг ºуло¼ига іар доимгидек ручкаси-
ни ºистириб олган, бир тутам іурпайган
сочлари пешонасига тушиб турарди. Ойна
очиº эди, чунки у ердан хонага баіорнинг
илиº нафаси уфурарди.
Деразадан хонага настарин гулининг
ёºимли іиди анºиди ва даллолни бир
зум жойига михлаб ºўйди. Негаки, бу
ифор мисс Леслига тегишли эди. Бу унга,
фаºат унгагина тегишли эди.
ªиз Максуэлнинг ёдига тушди. Биржа
олами аіамиятсиздек бўлиб ºолди, гўё.
33
Котиба эса ºўшни хонада, йигирма ºадам
нарида эди.
– ªасам ичаманки, мен бу ишни ºи-
ламан, – деди ярим овозда даллол. –
²озироº ундан сўрайман. ²айронман,
нега буни аввалроº ўйлаб кўрмаган
эканман-а?!
У котиба ºизнинг хонасига отилиб
кирди ва унинг столига яºинлашди.
ªиз оіиста жилмайди. Унинг ёноºлари
ºизарган, нигоіи іам мулойим ва самимий
эди. Максуэл ºизнинг столига тирсак
лари
билан суянди. Унинг ºўлида іали іам
бир даста ºо¼оз турар, ºуло¼ига ручка
ºистирилганди.
– Мисс Лесли, – іовлиºиб гап бош-
лади у, – роппа-роса бир даºиºа ваºтим
бор. Сизга бир нарсани айтишим ке-
рак. Менга турмушга чиºинг. Тў¼ри, шу
пайтгача кўнглингизни олишга іаракат
ºилмаганман, лекин сизни чиндан іам се-
ваман. Илтимос, тезроº жавобини айтинг.
– Нималар деяпсиз? – ажабланди ºиз.
У ўрнидан туриб, кўзларини катта-катта
очганча Максуэлга ºаради.
– Сиз мени тушунмадингиз чо¼и? – деди
Максуэл. – Менга турмушга чиºишингизни
хоілайман. Сизни севаман, мисс Лесли.
Буни олдинроº айтмоºчийдим. Ниіоят,
3 – O. Генри
34
энди фурсат топдим. Ана, яна мени теле-
фонга чаºиришяпти. Питчер, айтинг, кутиб
туришсин. Хўш, нима дейсиз, мисс Лесли?
Котиба ºиз ўзини жуда ¼алати тут-
ди. Аввалига іайратдан донг ºотди,
кўзларидан ёш ºуйилди, сўнгра ºуёш
порлагандек жилмайди ва бир ºўли би-
лан даллолнинг бўйнидан аста ºучоºлади:
– Тушундим, – деди ºиз мулойимлик
билан. – Бу биржа бутун фикру хаёлинг-
ни эгаллаб олибди. Бошида ºўрºиб кет-
дим. Наіот, ёдингдан кўтарилган бўлса,
Гарви? Биз, ахир кеча кеч соат саккизда
муюлишдаги Кичик черковда никоідан
ўтдик-ку!
Do'stlaringiz bilan baham: |