Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


Хакикатнинг иракееологик жихати



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

Хакикатнинг иракееологик жихати 
унинг амалиёт билан богликлик 
томонини узи ичига олади. Ушбу жихат кадрият сифатида каралганида 
хакикатнинг а м аш ё т учун фойдалилиги намоён булади. Тугри, бу унинг 
аксиологик аспектига киради, бирок уни нисбатан мустакил жихат сифатида 
ачохида ажратиб талкин этиш учун хам илмий асослар йук эмас.
Аввало бу жихат хакикатнинг акл эркинлигини таъминлаши билан боглик 
мохиятида намоён булади. Хар бир англанган, билиб олинган хакикат, илмий ва 
амалий фаолият учун янги харакат майдонлари, имкониятлари очилганлигини 
англатади. Хакикатни билишга интилаётган инсон истикболни кураётиб, пассив 
холда келажакни кутиб 
у т и р м а й д и , 
балки уни яратади ёки яратишга харакат 
килади. Шу маънода 
хакикат — хаётий яратувчи куч булса, ёлгон эса
бузгунчи куч 
ва 
гояларга озука беради.
Хакикатнинг 
амалиётга 
йуналтирилганлигини 
ифодалайдиган 
иракееологик жихатда билиш назариясининг бир катор бошка масалаларини 
хам куриш мумкин. Шу маънода хакикатнинг гоя билан нарса, моддийлик 
билан рухийлик уРтасиДаги муайян муносабатнинг таснифи сифатидаги
93


таърифини хам эътиборга олиш мумкин. Бу жихат оламнинг хоссалари 
тугрисидаги 
объектив 
билишни 
хам 
ва 
уни 
амалий 
фойдаланиш 
имкониятларини субъектив тушунишни хам камраб олади. Х,акикатга эришган 
инсон нарсанинг хоссалари тугрисида аник билимга эга булиш билан бирга, 
ундан амалда фойдаланиш тугрисида хам равшан тасаввурга эга булмоги 
даркор. Хакикат амалиётни янада ривожлантириш учун имконияти борлигини, 
унга хизмат килишга одамларда ишонч хосил килгандагина тан олинади. 
Бундан куйидаги яна бир таъриф келиб чикади: хакикат инсон онгининг 
объектив реалликка мос булган ва субъектив максадларга эришувида назарий 
асос 
була 
оладиган 
ижтимоий 
ахамиятга 
молик 
тушунчадир. 
Куриб 
турганимиздек, “хакикат” тушунчасининг мазмунида праксеологик жихатнинг 
мавжудлиги, бу тушунчани узига хос таърифлашга асос беради. Хакикатни 
бундай тушуниш, албатга, унинг бошка таърифлари булиши мумкинлигини 
инкор килмайди. Шу билан бирга, бу таърифнинг чекланганлигини хам хисобга 
олиш мухим. Чунки ундаги «назарий асос» термини доимо хам иш 
беравермайди ва бунда амапиётдан ташкари билимнинг баъзи бир катламлари 
инкор этилади.
Шундай килиб, биз хакикатнинг учта мухим жихатини куриб чикдик. 
Улар ораснда энг асосийси, унинг борлик билан богликлигига асосланадиган 
онтологик жихати хисобланади. Гарчи «хакикат» тушунчасининг таърифлари 
куп булса-да, улар орасидаги асосийси борлик мохиятига алокадор булганини 
эътироф этиш хисобланади. Унинг шаклий куриниши куйидагича булади: 

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish