Наргис Қосимова



Download 8,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/200
Sana03.06.2022
Hajmi8,33 Mb.
#631826
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   200
Bog'liq
онлайн журналистика-намунавий-дастур

Internet Explorer
дан асосан Windows OCдан 
фойдаланувчилари кўпроқ баҳраманд бўлишмоқда. Чунки 
Microsoft компаниясининг ушбу маҳсулотлари бир-бири 
билан “келишган тарзда”, хатосиз ишлайди. 
Web browser
олдин кўрилган саҳифаларни қайта кўриш, яъни кундаликда кўрилган 
саҳифаларни қайта очиш имконига эга. Интернет тармоғидаги кўплаб 
маълумотлардан фойдаланишда чегаралар қўйиш, хавфли веб саҳифалар 
ҳақида огоҳлантириш каби имконияти ҳам мавжуд. 
Web browser
ларга 
қўшимча ўрнатилган қидирув серверлари ёки энг кўп фойдаланилган веб-
саҳифаларнинг махсус тўпламлари ҳам фойдаланувчига қулайлик яратади. 
WWW тармоғидаги маълумотлардан фойдаланиш учун фақатгина 
web 
browserларнинг
хизмати камлик қилади. Яъни аудио ҳамда видео 
ҳужжатларни акс эттирувчи тезкор дастурлар ҳам мавжуддир. Катта 
ҳажмдаги маълумотларни сақлаш ва уларни масофадаги компьютерларга 
узатиш учун хизмат қиладиган интернетнинг FTP хизматидан ҳам 
web 
browser
ёрдамида фойдаланиш мумкин. Махсус FTP мижоз дастури 
компьютерга ўрнатилган бўлса, бу жуда ҳам қулайдир. FTP серверда янги 
папка яратиш ва унга маълумотни жойлаштириш ва уларни қайта кўчириб 
олиш мумкин. Бу жараёнларни бажаришда FTP мижоз дастурлари қўл 
келади.
Internet Explorer дастури Интернет хизматини кўрсатувчи 
web browser
ичида энг оммалашган ва сифатли дастур ҳисобланади. Internet Explorer 


34 
фойдаланувчига катта ҳажмдаги маълумотларни кўриш имкониятини беради. 
У компьютер интернет провайдерга улангандан сўнг ишлайди. 
Фойдаланувчининг компьютерига Internet Explorer web browserнинг биринчи 
маротаба ўрнатишни махсус мутахассислар бажариши лозим. Бунинг учун 
фойдаланувчининг компьютерида Windows 2000, Windows 2010 операцион 
тизимларидан бирининг бўлиши зарурий шартдир.
Энг оммабоп web browserлардан бўлган 
Google Xrome
Google компанияси томонидан яратилган. Бепул 
Xrome web browserини олти йил давомида компания 
бош директори Эрик Смидт ғояни қўллаб-қувватламади. Компаниянинг 
асосчиларидан Сергей Брин ва Ларри Пейжлар эса ўз фикрларида қолган 
ҳолда 2008 йили Mozilla Firefox дастурчиларини ишга таклиф этиб, Google 
Xromeнинг демо версиясини яратишади. Дастлаб, Xrome фақат Windows 
учун яратилган бўлса, 2009 йилнинг 9 декабрь куни Linux ва macOS 
операцион тизимлар учун dev- ва beta- версиялари ишлаб чиқилади.
2008 йил 2 сентябрь куни Google ўзининг Xrome браузерининг ишга 
тушганлигини эълон қилди. Браузернинг биринчи бета версияси 43 та тилда 
фаолият юритиб, 2008 йил октябрь ойида фойдаланувчилар улуши 0,73% 
даражага тушиб кетди. Кейинчалик, 2008 йил декабрь ойидан Xrome яна 
ўсишни бошлади. Бугунги кунда Google Xrome энг оммабоп web browserлар 
қаторидан жой олган. 
Mozilla Firefox
Мозилла корпорацияси томонидан 
ишлаб чиқилган ва тарқатилган Gesco двигателидаги 
бепул web brawserдир. У дунёдаги иккинчи энг машҳур 
браузер ҳисобланиб, 2004 йил 9 ноябрда Блейк Росс ва 
Дейв Хайат томонидан Netscape Communications компаниясида яратилган. 
Netscape Communications ёпилгач, Mozilla лойиҳаси асосида Mozilla 
Foundation корпорацияси ташкил этилади. Браузерда кўп ёрлиқлар, матн 
териш текшируви, тераётганингизда қидириш, “жонли хатчўплар”, юклаб 
олиш менежери, қидирув тизимларига кириш учун майдон мавжуд. 

Download 8,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish