Наргис Қосимова



Download 8,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/200
Sana03.06.2022
Hajmi8,33 Mb.
#631826
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   200
Bog'liq
онлайн журналистика-намунавий-дастур

!
Маршрутизатор
–пакетларни IP-адреслар асосида таҳлил қилиб, 
ушбу пакет кимга тегишли ва уни қайси тартибда, йўналишда узатишга 
кам вақт ва харажат талаб қилишини аниқлаган ҳолда амалга оширадиган 
махсус қурилма ёки компьютер ишлаётган дастуридир.
Натижада бир мижоздан иккинчи мижозга узатилаётган ҳужжатнинг 
ТСР пакетлари бир неча хил маршрутлар билан етиб бориши мумкин. Бунда 
пакетларнинг манзилига етиб бориш тартиби ва вақти турлича бўлишининг 
аҳамияти йўқ. ТСР – пакетларнинг маркерланганлиги ва махсус таркиби
пакетларнинг қайси тартибда етиб келишидан қатъий назар уларни ягона бир 
электрон ҳужжат шаклида йиғиш имконини беради. Мижоз компьютерида 
интернет имкониятларидан фойдаланиши учун веб-саҳифаларни кўриш 
имконини берувчи махсус дастурий таъминот бўлиши зарур. Бундай датурий 
таъминоти 
web browser
деб аталади. Энг биринчи 
web browser
CERN 
(Европа физика тадқиқотлари маркази) ходими Тим Бернер томонидан кашф 
қилинган. Энг биринчи график маълумотларни экранда акс эттирувчи 
web 
browser
Mosaic Американинг NSCA (Миллий супер ҳисоблаш маркази)да 
Марк Андриссон ва бир неча талабалар томонидан ишлаб чиқилган. 
Дунёдаги 
энг 
кўп 
фойдаланиладиган 
web 
browser
лар 
Netscape 
Communication, Internet Explorer ҳисобланади. Web
browserларга
қўйиладиган 
асосий талаблардан бири – бу интернетнинг WWW хизматидаги 
маълумотлар жойлашган web саҳифаларни қайси технология ёрдамида 


33 
ишлашидан, ҳамда қайси дастурлаш тилида ёзилганидан қатъий назар ундан 
тўлиқ фойдаланиш имкониятларини яратиб беришдир. Бу талабга барча web 
browserлар ҳам жавоб бера олмайди. Бунга мисол қилиб, Netscape 
Communicationнинг Microsoft компанияси маҳсулоти бўлган Visual Basic 
Script тили қўлланилган web-саҳифаларини экранда акс эттира олмаслигини 
келтириш мумкин. Internet Explorer 
web browser
и эса ихтиёрий веб саҳифани 
ҳеч қандай муаммоларсиз кўриш ва ундан фойдаланиш имкониятини яратиб 
беради.
Opera
browserининг мухлислари эса уни жуда ҳам ихчам 
ҳажмда эканлиги учун яхши кўришади. Чунки мазкур web browser 
компьютер ташқи хотирасида атиги 2 Мbгина жойни эгаллайди, 
холос. Унинг тезкор ишлаши ва кўплаб Netscаpe ишлайдиган Plugin 
Macromedia flash, Acrobat reader, Cosmo playerларни ўзида акс эттира олиши 
сабабли унга қизиқиш ортиб бормоқда. Netscаpeнинг имкониятлари ҳам 
ўзига хосдир. 
Web browser
ўзида почта хизматидан фойдаланишни ҳам йўлга 
қўйилганлиги фойдаланувчилар учун қулайдир.

Download 8,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish