Наргис Қосимова



Download 8,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/200
Sana03.06.2022
Hajmi8,33 Mb.
#631826
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   200
Bog'liq
онлайн журналистика-намунавий-дастур

Назорат учун саволлар: 
1.
Хэштег тушунчасининг пайдо бўлишини сўзлаб беринг. 
2.
Белгининг асосий вазифалари ва функциялари нималардан 
иборат? 
3.
Хэштег ёзишнинг беш қоидасига нималар киради? 
4.
Мем нимани англатади? 
5.
Мемларнинг турлари қайсилар? 
6.
Интернетдаги қайси сервис ва дастурлар орқали мемлар яратиш 
мумкин? 
1.4. ИНТЕРНЕТ ҚАНДАЙ ИШЛАЙДИ? 
РЕЖА: 
1.
 
Интернетнинг ишлаш тамойиллари 
2.
 
Интернет дастурлари 
3.
 
Web browserларнинг турлари ва уларнинг аҳамияти 
Тавсия этиладиган адабиётлар

1.
 
Қосимова Н. Интернет журналистикасининг технологик 
асослари. -Тошкент 2012. 
2.
 
Қосимова Н. Интернет журналистика ННТ фаолиятида. –
Тошкент, Журналистларни қайта тайёрлаш маркази. 2017 й. 


31 
3.
 
Что такое интернет? История и этапы развития. 
http://moolkin.ru/index.php?option=com_k2&view. 
4.
 
WorldWideWeb. https://www.w3.org/People/Berners-
Lee/WorldWideWeb.html 
 
Калит сўзлар:
журналист, мижоз, компьютер, ахборот, браузер, 
интернет, онлайн, Google, Internet Explorer, Opera, Mozılla Firefox. 
Ҳозирги 
кунда 
интернетнинг 
WWW 
хизмати 
кундан-кунга 
ривожланиб, мукаммал маълумотлар манбаига айланиб бормоқда. Унинг 
ёрдамида исталган соҳада, исталган вақтда маълумотларни қидириб топиш, 
улардан фойдаланиш, зарур бўлса улардан нусха олиш мумкин. Интернетда 
мулоқот қилиш, ахборотларни йиғиш ва эълон қилишдан ташқари ҳар бир 
онлайн журналист уни қай тарзда ишлашини, ахборотлар қайси тамойиллар 
ва усуллар ёрдамида узатилишини тушуниб етиши лозим. Буни қуйидаги 
мисол ёрдамида тушунтиришга ҳаракат қиламиз. Нима учун Америка билан 
телефон орқали гаплашишнинг ҳар дақиқаси 3-4 АҚШ доллари туради-ю
худди шу мулоқот интернет орқали амалга оширилса бир неча ўн баробар 
кам харажат талаб қилади? Бунинг сабабларини ўрганайлик. Одатда аналог 
телефон ёрдамида икки киши мулоқот давомида ушбу алоқа каналини, яъни 
улар канални ва алоқа каналини банд қилиб, канални ва ушбу алоқани 
таъминлашда иштирок этаётган техник воситаларни монополик равишда 
эгаллаб олишган бўлади. Ўзаро мулоқот қилаётган мижозлар ўртасидаги 
масофа қанча узоқ бўлса, шунча кўп алоқа воситалари иштирок этади ва 
алоқа нархи ҳам ошиб боради. Интернетда мулоқот амалга оширилганда эса, 
алоқа канали ҳам ва унда иштирок этувчи бирор бир техник восита ҳам 
буткул эгалланмайди.

Бунинг сабаби интернет тармоғида узатилаётган сўров, хабар ва 
маълумотлар бир неча майда бўлакларга ажратилган “пакет”лар 
кўринишида амалга оширилади. Бу пакетлар TCP (Transfer Control Protocol) 
– пакетлари деб аталади. Ҳар бир ТСР пакет таркибида жўнатувчи ва 
қабул 
қилувчиларнинг 
IP 
адреслари 
мавжуддир.
Интернет тармоғида мавжуд бўлган коммуникация вазифасини ўтовчи 
махсус техник воситалар ва host-компьютерлар ТСР пакетлар таркибидаги 
IP адреслар асосида, пакет кимга йўлланганлигини аниқлаб, ўша мижозга 
ёки навбатдаги мижозга якин бўлган тармоқ тугунига йўналтиради.


32 
Мижоз компьютерига етиб келган ТСР пакетлар ягона бир ҳужжатга 
йиғилади. Ҳар бир ТСР пакет жўнатилаётганида ва кимдан қаерда йиғилиши 
кераклиги ҳақидаги ахборотни ўзида олиб юрганлиги учун, бир алоқа 
каналининг ўзида бир нечта мижозларнинг ТСР пакетларини бир вақтнинг 
ўзида аралаштириб, узатиш мумкин бўлади. Бу пакетлар ушбу оқим ичида 
йўқолиб ҳам, адашиб ҳам қолмайди. Уларни қайси мижозларга тегишли 
эканликларини, ҳамда эгаларига тўла-тўкис етиб боришлигини махсус дастур 
ва техник воситалар қатъий назорат қилиб туради. Шундай қилиб Америка 
билан Тошкентни ёки Европани боғлаб турган алоқа канали бир вақтнинг 
ўзида миллионлаб мижозларга хизмат кўрсатиш мумкин. Маълумки интернет 
дунё миқёсида юз миллионлаб компьютерларни ўз тармоғига бирлаштириб, 
унда миллионлаб host-тугунлар мавжуд. Бундай мураккаб тизимга эга бўлган 
тармоқнинг ихтиёрий бир қисми ёки тугуни, шикастланиши ёҳуд ишдан 
чиқиши мумкин. Бундай ҳолатларнинг олдини олиш, ҳамда ТСР-пакетлар 
оқимини 
оптималлаштириш 
ва 
бошқариш 
учун 
тармоқда 
“маршрутизатор”лардан фойдаланилади. 

Download 8,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish