N. J. Toshmanov rivojlanish biologiyasi

Urug‘lanish 
 
Hayvonlarda  va  odamlarda  embrional  taraqqiyotni  4  davrga  bо„lib 
о„rganiladi: 
1. Urug„lanish davri– zigotaning hosil bо„lishi bilan tugaydi. 
2.  Maydalanish davri  – blastula  yoki homila  pufagining hosil bо„lishi  bilan 
tugaydi. 
3. Gastrulyatsiya davri. 
4.  Organogenez  va  gistogenez.  Tо„qima  va  organlarni,  shuningdek,  homila 
qobiqlari yoki muvaqqat organlarning hosil bо„lishi. 
Kо„pgina  biologik  omillarning  birgalikdagi  ta‟siri  erkak  va  urg„ochi  jinsiy 
hujayralarning  qо„shilishini  ta‟minlaydi.  Har  ikkala  organizmda  jinsiy 
hujayralarning  hosil  bо„lishi  bir  vaqtda  rо„y  berishi  lozim.  Ayrim  organizmlarda 
kopulyatsiyaning о„zi tuxum hujayrasining tuxumdondan chiqishi (ovulyatsiya) ni 
ta‟minlab  beradi.  Tashqi  urug„lanish  jarayonida  kо„pgina  suv  jonzotlarining 
urg„ochilari  tuxumlarini  suvga  qо„ysa,  erkagi  millionlab  spermatozoidlarni  shu 
suvga  sochadi.  Salamandralarning  erkaklari  esa  spermatozoidlarning  tо„pini  suv 
havzasi tubiga qо„yadi, urg„ochisi esa ana shu tо„plamni kloakasi bilan qabul qilib 
oladi.  Ichki  urug„lanuvchilar  (sutemizuvchilar)da  о„ta  kо„p  spermatozoidlar 
urg„ochi organizm jinsiy yо„liga tо„qiladi. Spermatozoidlar sonining bunday kо„p 
bо„lishi,  ularning  saqlanishi  uchun  muhit  yaratishga,  ya‟ni  tushgan  joyidagi 
kislotali sharoitni ishqoriy darajaga keltirishga, hamda о„zga organizmdagi immun 
ta‟sirning bо„lmasligini  ta‟minlaydi.  Bundan tashqari shu  spermatozoidlardan  har 
jihatdan  mukammal  bо„lganlari  tuxum  hujayrasiga  yetib  boradi.  Spermatozoidlar 

---

121 
 
urg„ochi  jinsiy  yо„lining  ma‟lum  darajadagi  suyuqligiga  qarshi  (reotaksis)  va 
tuxum  hujayra  joylashgan  tuxum  yо„li  tomon,  tuxum  hujayrasining  taxassus 
moddasini  sezgan  holda  (ximotaksis)  2–4  mm/min.  tezlikda  harakat  qiladi. 
Spermatozoidning siljishi faqat о„zining harakati tufayligina bо„lmasdan, bachadon 
va tuxum yо„llari mushaklarining qisqarishi hisobiga ham rо„y beradi. 
Spermatozoid ayol jinsiy yо„lida 1–2 kunga qadar urug„lantirish xususiyatini 
saqlab  qoladi.  Spermatozoidlarning  hayotiyligi  ular  joylashgan  muhitga  bog„liq. 
Muzlatilgan  sharoitda  spermatozoidning  barcha  xususiyatini  saqlab  qolish 
mumkin.  Shu  usulda,  naslchilikda,  sun‟iy  urug„lantirish  maqsadida,  spermato-
zoidlar tasqiladi. Muzlatish yо„li bilan spermatozoidlarning tiriklikdagi xossalarini 
saqlab  qolish,  kriobiologiya  usulini  qо„llash  odam  spermatozoidlarini  uzoq 
muddatga  asrash  va  kelajakda  undan  amaliy  tibbiyot  sohasida  foydalanish 
imkonini  yaratadi.  Sutemizuvchilarda urug„lanish bachadon nayining  yuqori (1/3) 
qismida rо„y beradi.  
Tuxum  hujayraning bitta  spermatozoid  bilan urug„lanishiga  monospermiya, 
kо„p spermatozoidlar bilan urug„lanishiga polispermiya deyiladi. 
Polispermiya  teloletsital  tuxum  hujayrali  hayvonlarda  uchraydi.  Lekin 
polispermiya  rо„y  bergan  taqdirda  ham  tuxum  hujayra  bilan  faqat  bitta 
spermatozoid  qо„sqiladi,  qolganlari  esa  teloletsital  tuxumning  vegatativ  qutbiga 
о„tib,  sariqliqning  qayta  sо„rilishida  (rezorbsiyada)  va  sariqlik  endotermasining 
hosil bо„lishida ishtirok etadigan merotsit hujayralarga aylanadi. 
Urug„lanish  jarayonida  2  ta  faza  farq  qilinadi:  1)  urug„lanishning  tashqi 
fazasi;  2)  urug„lanishning  ichki  fazasi.  Urug„lanishning  tashqi  fazasi 
spermatozoidlarning tuxum hujayraga intilishi va tuxum hujayrada qabul qiluvchi 
dо„mboqchalarning  hosil  bо„lishi  bilan  ifodalanadi.  Effektiv  (chaqqon)  spermato-
zoidlarning  bittasi  bu  dо„mboqchaga  yetib  borib,  unga  yopishib  oladi. 
Spermatozoid  tuxum  hujayraga  tekkan  zahoti  spermatozoid  boshchasining 
akrosomasidagi gialuronidaza fermenti ta‟sirida follikulyar hujayralar orasidagi va 
tuxum hujayra qobig„idagi glikozaminoglikan erib ketadi. Spermatozoid boshchasi, 
bо„yni va tanasi tuxum hujayraga kirib, dumi tashqarida qoladi (39-rasm).  

---

122 
 
 
39- rasm. Urug„lanishning ketma-ket bosqichlarining sxematik tasviri.                                     
A – spermatozoidning tuxum hujayrasiga yaqinlashishi; B – spermatozoidning bosh va bо„yin 
qismini kirishi; V – yadrolarning qо„shilishi; G -  maydalanishni boshlanishi: 1–tuxum hujayra 
yadrosi; 2– spermatozoid yadrosi; 3– qо„shilish burtiqchasi; 4–sentriolalar (hujayra markazi);                
5–tuxum hujayra xromosomalari; 6- spermatozoid xromosomalari; 7 – ayol  pronukleusi;                         
8 - erkak pronukleusi. 
 
Spermatozoid  tuxum  hujayraga  kirgach,  kortikal  granulalar  boshqa 
spermatozoidlarning kirishiga tо„sqinlik qiluvchi urug„lanish qobig„ini hosil qiladi. 
Polispermiyada  esa  sariqlik  pardasi  bilan  tuxum  hujayra  qobig„i  orasida  sariqlik 
bо„shlig„i 
hosil 
bо„lib, 
bu 
yerda 
sariqlik 
membranasidan 
о„tgan 
spermatozoidlarning bir qismi halok bо„ladi. Shu davrdan boshlab urug„lanishning 
ichki fazasi boshlanadi va quyidagicha ta‟riflanadi: hujayraning yadrosidan iborat 
bо„lgan  spermatozoidning  boshchasi  sitoplazmaga  kirganidan  sо„ng  shishadi  va 
tuxum  hujayraning  yadrosiga  nisbatan  180°  ga  buriladi.  Natijada,  sperma-
tozoidning  sentrosomadan  iborat  bо„lgan  bо„yni  oldinda  bо„lib  qoladi  va  tuxum 
hujayrasining yadrosi tomon harakatlanadi. 
Sentrosoma  atrofida  axromatin  tо„ri  hosil  bо„ladi.  Tuxum  hujayraning 
yadrosi ham shishadi va spermatozoidning yadrosi tomon harakatlanadi, ikki yadro 
birlashib, zigota deb ataluvchi urug„langan tuxum  hujayra hosil bо„ladi. Shunday 
qilib,  urug„lanish  jarayonida  spermatozoid  tuxum  hujayraga  ota  organizmining 
irsiy belgilarini saqlovchi yadrodan tashqari sentrosoma va  mitoxondiyalarni ham 
olib  kiradi.  Shundan  sо„ng  embrional  taraqqiyotning  ikkinchi  bosqichi  – 
maydalanish boshlanadi. 
 

---

123