Н а м о з – энг улуғ ибодат (МУсулмон йигит-қизларнинг дин китоби)


Тушиши билан сув нажосат бўлмайдиган нарсалар



Download 1,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,49 Mb.
#91914
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   60
Bog'liq
namoz-kitobi

Тушиши билан сув нажосат бўлмайдиган нарсалар
Қудуққа тушиши билан уни нажосат қилмайдиган ҳайвонларга 
жасадида қон оқадиган томири бўлмаган ҳайвонлар киради. Ми-
сол учун, тошбақа ва ҳоказолар. Яна сақланишнинг имкони йўқ 
нарсаларнинг оз миқдордагисининг қудуққа тушиши уни нажосат 
қилмайди. Қўйнинг қумалоқлари, туя ёки сигирларнинг тезаклари 
каби. Буларнинг кам-кўплиги қараган кишининг эътибори билан 
билинади, яъни қараган киши кўп деса, қудуқ нажосат бўлади, кам 
деса, нажосат бўлмайди. Чунки бу ҳолат кечирилгандир.
НАЖОсАТ
Нажосат икки қисмга бўлинади:
1. Ҳақиқий нажосат– буларга олд ва орқадан келадиган нар-
салар, қон, маст қилувчи ичимликлар, чўчқа гўшти ва ҳоказолар 
киради.
2. Ҳукмий нажосат – ҳадасдир, яъни ғусл ва таҳорат қилиш 
вожиб бўлган вақтдаги бетаҳоратликдир.
Ҳақиқий нажосат ҳам иккига бўлинади:
1. Ғализа (оғир) нажосат – буларга қон, инсоннинг олди ва ор-
қасидан чиқадиган нажосатлар, маст қилувчи ичимликлар, ўлим-
тик ҳамда чўчқанинг гўшти, териси ва ҳоказолар киради.
2. Хафифа (енгил) нажосат – буларга қўй, мол ва туя каби 
гўшти ейиладиган ҳайвонларнинг пешоби, гўшти ейилмайдиган 
қушларнинг тезаклари киради.


29
Афв қилинган нажосатлар
Агар нажосат инсоннинг орқасидан келганга ўхшаш бир дир-
ҳам миқдорида ғализа (қуюқ) бўлса, фақат намозини ўқиб олиш 
учун афв қилинган. Бир дирҳам тахминан уч граммга тўғри кела-
ди. (Бир дирҳам миқдоридан кўп бўлса, нажосатни тозалаб, на-
мозини қайтадан ўқийди). Агар нажосати ғализа пешобга ўхшаш 
суюқ бўлса, инсоннинг кафти кенглигича миқдордагиси билан 
намоз дуруст бўлади. Кафт кенглигидан кўпроқ бўлса, намозини 
қайта ўқийди. (Игнанинг учи каби) оз миқдорда сачраган сийдик 
кечиримлидир, чунки ундан сақланиш қийин. Қассобга зарурат 
сабабидан етган қон ҳам кечиримлидир. Кўчалардаги лойга ара-
лашиб кетган нажосат ҳам, сақланишнинг имкони йўқлиги учун 
кечиримлидир.
Нажосати хафифанинг афв қилинган қисми – кийимнинг 
ёки баданнинг тўртдан бирига етганидир. Бу айтилган нарсалар 
оқмайдиган нарсалар хусусидадир. Оқадиган нарсалар эса хоҳ 
оғир, хоҳ енгил нажосат бўлсин, фарқи йўқ, барибир нажосат 
ҳисобланади.
Кабутар каби гўшти ейиладиган қушларнинг тезаги покдир.

Download 1,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish