Н. А. Эгамбердиева археология (ўқув қўлланма)



Download 14,41 Mb.
bet53/74
Sana22.02.2022
Hajmi14,41 Mb.
#98194
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   74
Bog'liq
ЭГАМБЕРДИЕВА

Уйгарак мозор- қўрғони –қуйи Сирдарё бўйидаги Инкардарёга яқин бўлган Уйгарак тепалигида жойлашган. Мил.авв. VII-V асрларга оид 70га яқин мозор қўрғон ўрганилган. Бу ердан ёқилган ва маълум бир маросимлар бўйича кўмилган жасадлар топилган. Уларнинг ёнида сопол буюмлар, заргарлик буюмлари, от анжомлари, бронза ўқ учлари ва бошқалар топилган. Мозор-қўрғонлар қадимги даврлардаёқ ўғирлаб кетилган бўлсада, ўша давр маданияти ҳақида дарак берувчи материаллар сақланиб қолган.
Тагискен ва Уйгаракдан топилган моддий буюмлар ҳайвоний услубда ишланган дастлабки буюмлар эканлиги исботланган. Бу эса, Олд Осиё, Олтой ва Жанубий Сибирь ҳудудлари билан маданий алоқада Ўрта Осиёнинг ўрни катталигини исботлайди.
Иссиқ мозор қўрғони Олма-Ота шаҳридан 50 км шарқдаги Иссиқдарёнинг чап соҳилидан топилган. Уни 1972 йилда А.К.Акишев ўрганган. Бу қўрғонда сакларнинг кийим – кечаклари, оёқ кийимлари ва қуроллари ниҳоятда яхши сақланган. Бу топилмалар орқали олимлар сакларнинг байрамларда киядиган кийим тасвирини тўлиқ тиклаганлар. Уларнинг қалпоғи, кўйлаги ва оёқ кийимлари олтин қадама безаклар билан безатилган. Бу ердан 4 мингдан ортиқ олтин буюмлар топилган.
Скифлар маданияти мил.авв.VII асрдан шакллана бошлаган. Скифлар дастлаб кўчманчи ҳаёт кечиришган. мил.авв.V асрдан уларнинг дастлабки мустаҳкамланган манзилгоҳлари пайдо бўлади. У қуйи Днепр бўйидаги хозирги Никопол ёнида бўлган. мил.авв. IV асрларга келиб, у нихоятда тез ривожланиб, ҳунармандчилик ва савдо марказига айланади. Мил.авв. IV –III асрларга келиб скифларнинг бир қанча шахарлари бўлган- Каменск, Елизаветовский ва бошқалар. Скифларнинг энг қадимий қўрғонлари мил.ав. VI асрларга оиддир.
Скифлар, Геродотнинг хабарича, қиличга ҳам сиғинишган, ҳатто унга қурбонликлар келтиришган. Уларнинг қиличи темирдан ясалиб, дастасининг боши ёйсимон қилиб қайирлиган, дастанинг таги эса, капалак қанотларига ўхшаш гулбанд қўйилган. Аммо, скифлар ўқ–ёйни ишлатишда жуда мохир бўлишган. Ўқлари бронзадан ишланган ва уч қиррали бўлган. Бундай ўқлар илк темир даврида Шарқий Европа, Сибирь ва Ўрта Осиёнинг жуда кўп ерларидан топилган. Скифларнинг сопол идишлари қўлда ишланган. Нақши кам бўлган, таги ясси бўлиб, турлари кўп бўлган. Геродот скифларнинг кўмиш маросимини тўлиқ тасвирлаб берган, буни археологик маълумотлар ҳам тасдиқлайди. Скиф подшоси қаерда ўлса ҳам, уни


Сакларнинг байрам либоси. Иссиқ
мозор-қўрғони. Олма-Ота.


Днепрнинг остоналаридан пастроқдаги Герри деган жойга олиб бориб кўмишган. Бу жойдан ғоят бой скиф қабрлари топилган. Лекин уларнинг бариси талаб кетилган.


Г еродотнинг хикояси бўйича, қабрга подшонинг аёллари, жангчилари, қуллари, отбоқарлари ва отлари ўлдирилиб бирга кўмилган. Шунингдек, бу ерда уларнинг диний эътиқоди билан боғлиқ турли хайвонларнинг олтин ҳайкалчалари (буғу тасвири кўплаб топилган), кумуш идишлари ва сопол буюмлари ҳам қўйилган. Солоха, Чертомлик, Кулоба мозор–қўрғонлари буларга мисол бўла олади.

Download 14,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish