Muqaddima

     Gemoglobin. Eritrotsitlar vazifasining amalga oshishi murakkab kimyoviy birikma  – 
gemoglobinga  bog‘liq.  Tarkibida  temir  bo`lgan  4  gem  molekulasi  va  bir  oqsil  globin 
molekulasidan  tashkil  topgan  bu  xromoproteid  kislorodni  biriktirish  va  ajratish 
qobiliyatiga  ega.  Gemoglobinning  molekulyar  massasi  64458.  Kislorodni  biriktirish  va 

---

 
 
122 
 
ajratish vazifasini gem molekulasidagi ikki valentli temir bajaradi. Globin esa gemni olib 
yuruvchi albuminlar turkumiga kiradigan oqsil. 
    Har  bir  eritrotsitda  400  mln  gemoglobin  molekulasi  bor.  Katta  odamning  qonidagi 
konsentratsiyasi 14 g%, umumiy miqdori esa 600 g chamasida. 
     O‘pka  kapillyarlaridan  o‘tayotgan  eritrotsitlardagi  gemoglobin  oksigenatsiyaga 
uchrab,  oksigemoglobinga  (HbO
2)
)  aylanadi,  to‘qima  kapillyarlarida  dezoksigenatsiya 
jarayoni  ro‘y  berishi  tufayli,  kislorod  erkinlashadi  va  to‘qimalarga  o‘tadi.  Kislorodni 
yo‘qotgan  oksigemoglobin  dezoksigemoglobin,  deyiladi.  Arteriya  qonining  qip-qizil 
bo`lishi oksigemoglobinga bog‘liq. 
    Gemoglobinning  1  g  1,34  sm
3
  kislorod  biriktirib  olishi  mumkin.  Demak,  qondagi 
mavjud 600g gemoglobin kislorodga to‘yinsa, 800 sm
3
  kislorodni bog‘laydi. 1  sm
3
  qon 
biriktirib olishi mumkin bo`lgan kislorod miqdori qonning kislorod sig‘imini belgilaydi. 
Sog‘lom odam qonining kislorod sig‘imi taxminan 0,19 sm
3
. 
     Gemoglobinni  ko‘mikdagi  eritroblastlar  va  normoblastlar  sintezlaydi.  Eritrotsitlar 
qarib, yemirilgandan so‘ng, ulardagi gemoglobin parchalanadi va gemdan o‘t pigmenti – 
bilirubin hosil bo`ladi. Bir kecha-kunduzda organizmdagi gemoglobinning 1% ga yaqini 
parchalanadi. 
     Oksigemoglobin,  dezoksigemoglobindan  tashqari,  qonda  gemoglobin  karbonat 
angidrid  bilan  birikib,  karbogemoglobin  (HbCO
2
)  hosil  qiladi.  Bu  birikma    modda 
almashinuvi  natijasi  bo`lgan    CO
2
  ning  tashilish  shakllaridan  biri.  Oksigemoglobin, 
dezoksigemoglobin va karbgemoglobin gemoglobinning fiziologik birikmalaridir. Ba‘zi 
sharoitlarda uning g‘ayri-tabiiy birikmalari ham paydo bo`lishi mumkin. Gemoglobin is 
gazi  (CO)  bilan  juda  oson  birikadi  va  karboksigemoglobin  (HBCO)  hosil  qiladi.  Bu 
birikmaning parchalanishi juda qiyin. Shuning uchun nafasga olinadigan havoda CO oz 
miqdorda  bo`lsa  ham  tezda  qondagi  gemoglobinning  ko‘p  miqdorini  egallab  oladi. 
Natijada  qon  kislorod  tashish  qobiliyatini  yo‘qotadi.  Organizmda  kislorod 
yetishmovchiligining  og‘ir  asoratlari  (qayt  qilish,  bosh  og‘rishi,  xushdan  ketish) 
rivojlanadi. 
     Zaharlanish uncha kuchli bo`lmasa, toza havoda nafas olish karboksigemoglobinning 
asta-sekin  parchalanishi  va  organizmning  is  gazidan  xalos  bo`lishiga  olib  keladi. 
Zaharlangan  odamni  sof  kislorod  bilan  nafas  oldirilsa,  karboksigemoglobinning 
parchalanishi  200  marta  tezlashadi.  Tabiiy  sharoitda  gemoglobinning  faqat  1%  is  gazi 
bilan  birikkan.  Organizmga  oksidlash  qobiliyatiga  ega  bo`lgan  dorivor  yoki  boshqa 
moddalar  (kaliy  permanganat,  bertolet  tuzi,  anilin,  fenatsetin)  kiritilsa,  metgemoglobin 
(MetHb)  hosil  bo`ladi.  Bu  moddalar  ta‘sirida  gemoglobin  chindan  ham  oksidlanadi, 
uning  molekulasidagi  2  balentli  temir  3  valentli  shklga  o‘tadi.  Endi  gemoglobinga 
birikkan O
2
 ajralmaydi. Metgemoglobinninh miqdori qonda ko‘payib ketsa, hayot uchun 
xavf tug‘iladi.