"Молиявий менежмент" фанининг предмети, объекти


ЭФЛ + (1-Снп) * (КВРа - ПК) * ЗК СК



Download 1,62 Mb.
bet95/130
Sana28.04.2022
Hajmi1,62 Mb.
#586211
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   130
Bog'liq
ММ маъруза

ЭФЛ + (1-Снп) * (КВРа - ПК) * ЗК СК,


Бу ерда, ЭФЛ - ўз капитали рентабеллик коэффициентининг ўсишини ифодаловчи молиявий леверидж самараси, %
Снп - ўнлик каср кўринишида фойдага солиқ ставкаси,%;
КВРа - ялпи активлар рентабеллиги коэффициенти, (ялпи фойданинг ўртача баҳога нисбати),%;
ПК - корхона томонидан олинган кредит учун ўртача тўлов фоизи,%;
ЗК – корхона томонидан олинган кредитларнинг ўртача миқдори;
СК - корхона ўз капиталининг ўртача миқдори;
Молиявий леверидж – корхонанинг ўз ва қарз молиявий маблағлари ўзгаришининг ўз капитали рентабеллиги даражасига таъсир этиш механизмидир.
Операцион леверидж – рентабелликка доимий ва ўзгарувчан ҳаражатлар нисбати ўзгаришининг таъсирини ифодалайди.
Молиявий рискларни пасайтиришнинг бир неча усуллари мавжуд. Молиявий рисклар улардан қочиш, ушлаб туриш ёки унинг даражасини пасайтириш орқали камайтирилади.
Рискдан қочиш – таваккалчилик билан боғлиқ бўлган тадбирлардан воз кечиш орқали амалга оширилади.
Рискни ушлаб туриш деганда молиявий таваккалчилиги учун жавобгарликни бошқа шахс, яъни суғурта компаниялари зиммасига юклаш тушунилади.
Риск даражасини пасайтириш – йўқотишлар эҳтимоллиги ва миқдорини қисқартириш.
Молиявий рисклар олдини олишнинг аниқ воситасини танлашда қуйидаги тамойилларга таянилади:

  • ўз капиталидан катта маблағлар билан таваккалчиликка йўл қўймаслик;

  • таваккалчилик оқибатларини олдиндан ҳисобга олиш;

  • кичик фойда учун катта маблағ билан таваккал қилиш мақсадга мувофиқ эмас.

Биринчи тамойилда инвесторлар капитал қўйишдан олдин ушбу риск ҳисобига мумкин бўлган энг катта зарар кўриш рискини баҳолаш ва зарар миқдорини жами қўйилаётган капитал ва ўз капитали миқдори билан таққослаб кўришлари керак.
Бевосита инвестицияларда одатда зарар ҳажми венчур капитали миқдорига тенг. Портфел инвестицияларда эса, яъни қимматли қоғозларни сотиб олишда, зарар ҳажми сарфланган капитал ҳажмидан кам бўлади. Кутилиши мумкин бўлган энг катта зарар миқдорининг инвестор ўз молиявий ресурсларига нисбати корхонани банкротликка олиб келиши мумкин бўлган таваккалчилик (риск) даражасини белгилайди. Риск даражаси риск коэффициенти билан ўлчанади.



Download 1,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish