Молиявий ҳисоботнинг халкаро стандарти 13 Ҳаққоний қийматни баҳолаш Мақсади


Мажбуриятларга ва тадбиркорлик субъектининг ўз улушли



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/37
Sana22.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#113738
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   37
Bog'liq
МҲХС13

Мажбуриятларга ва тадбиркорлик субъектининг ўз улушли 
инструментларига нисбатан қўллаш 
Умумий тамойиллар 
34 
Ҳаққоний қийматни баҳолашда шу нарса фараз қилинадики, молиявий ёки номолиявий
мажбурият ёки тадбиркорлик субъектининг ўз улушли инструменти (масалан бизнес 
бирлашувида товон сифатида чиқарилган капиталдаги улушлар) баҳолаш санасида бозор 
иштирокчисига ўтказилади. Мажбурият ёки тадбиркорлик субъектининг ўз улушли 
инструментининг ўтказмаси қуйидагиларни назарда тутади: 
(a) 
Мажбурият амалда қолади ва бозор иштирокчиси бўлган қабул қилувчидан 
мажбуриятни бажариш талаб этилади. Мажбурият баҳолаш санасида контрагент 
билан ҳисоб-китоб қилинмайди ёки бошқа ҳолларда сўндирилмайди.  
(б) 
Тадбиркорлик субъектининг ўз улушли инструменти амалда қолади ва бозор 
иштирокчиси бўлган қабул қилувчи томон инструмент билан боғлиқ ҳуқуқларни ва 
мажбуриятларни ўз зиммасига олади. Инструмент баҳолаш санасида бекор 
қилинмайди ёки бошқа ҳолларда сўндирилмайди. 
35 
Ҳаттоки мажбуриятнинг ёки тадбиркорлик субъектининг ўз улушли инструментининг ўтказмаси 
бўйича нархлаш маълумотлари мавжуд бўлмаганда ҳам (масалан шартномавий ва бошқа юридик 
чекловлар бундай моддаларнинг ўтказмасини олдини олиши туфайли), агар уларга бошқа томонлар 
активлар сифатида эгалик қилса, бундай моддалар учун кузатиладиган бозор бўлиши мумкин 
(масалан корпортив облигация ёки тадбиркорлик субъектининг акциялари бўйича «колл» опциони).
36 
Барча ҳолатларда, ҳаққоний қийматни баҳолашнинг мақсадига эришиш учун тадбиркорлик субъекти 
ўринли бошланғич маълумотлардан фойдаланишни максималлаштириши ва кузатилмайдиган 
бошланғич маълумотлардан фойдаланишни минималлаштириши лозим, қайсики жорий бозор 
шароитларида баҳолаш санасида бозор иштирокчилари ўртасида содир бўлиши мумкин бўлган 
мажбурият ёки улушли инструментнинг ўтказмаси бўйича одатий операциядаги нархни баҳолаш 
ҳисобланади. 
Активлар сифатида бошқа томонлар эгалик қиладиган мажбуриятлар ва 
улушли инструментлар 

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish