Моделлаштириш назариясининг умумий қоидалари Физик моделлаштириш-бу … 7



Download 376,5 Kb.
bet11/46
Sana11.03.2022
Hajmi376,5 Kb.
#489365
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   46
Bog'liq
Oraliq nazorat Javoblari


  1. Математик модел -бу...




Математик модел -бу асл нусхага қуйидаги санаб ўтилганлар бўйича мос келадиган объект:
1) тузилмалар, яъни элементларнинг таркиби ва улар орасидаги боғланишлар;
2) элементларнинг хоссаларини ва уларнинг боғланишларини тавсифловчи тенгламалар.
Тизим, маълум маънода, атроф -муҳитдан ажратилган ва у билан умуман ўзаро таъсир қиладиган ўзаро боғлиқ элементлар (объектлар) мажмуи эканлигини ҳисобга олсак, тизимнинг математик модели таърифини қуйидагича шакллантириш мумкин.
Тизимнинг математик модели - бу бир -бири билан боғланган ва ўзаро боғлиқ бўлган тизим хусусиятларини етарлича акс эттирувчи элементларнинг математик моделлари тўплами.
Деярли ҳар қандай математик модел берилган дастлабки маълумотлар асосида моделлаштирилган объект ёки ҳодисанинг тадқиқотчини қизиқтирган параметрлари қийматларини топишга имкон беради. Шундай қилиб, ҳар қандай математик моделнинг моҳияти баъзи бир кириш параметрлари қийматлар тўпламини чиқиш параметрлари қийматлари билан акс эттиришдан иборат деб тахмин қилишимиз мумкин. Бу ҳолат бизга математик моделни маълум бир математик оператор сифатида кўриб чиқиш ва қуйидаги таърифни шакллантириш имконини беради .
Математик модел - бу моделлаш объектининг X: кириш параметрларининг қийматларини Y чиқиш параметрларининг қийматларига мос келадиган Y = AX белгилашга имкон берадиган ҳар қандай А оператордир.
  1. Тизимнинг математик модели нима?




Тизимнинг математик модели - бу бир -бири билан боғланган ва ўзаро боғлиқ бўлган тизим хусусиятларини етарлича акс эттирувчи элементларнинг математик моделлари тўплами.
Деярли ҳар қандай математик модел берилган дастлабки маълумотлар асосида моделлаштирилган объект ёки ҳодисанинг тадқиқотчини қизиқтирган параметрлари қийматларини топишга имкон беради. Шундай қилиб, ҳар қандай математик моделнинг моҳияти баъзи бир кириш параметрлари қийматлар тўпламини чиқиш параметрлари қийматлари билан акс эттиришдан иборат деб тахмин қилишимиз мумкин. Бу ҳолат бизга математик моделни маълум бир математик оператор сифатида кўриб чиқиш ва қуйидаги таърифни шакллантириш имконини беради .

  1. Download 376,5 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish