Мирзо Улу/бек номидаги Ўзбекистон миллий университети



Download 0,95 Mb.
bet11/20
Sana21.05.2022
Hajmi0,95 Mb.
#605580
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   20
Bog'liq
2. Gidrogeologiya

Боғланган сувлар бу тоғ жинси заррачалари атрофида ер тортиш кучидан бир неча маротаба кўп бўлган куч билан ушланиб туради.
Боғланган сувларни икки қисмга ажратиш мумкин, бу - кучли боғланган (гиграскопик, адцорбциланган) ва ушоқ ёки бўш боғланган (пленка ҳолдаги). Иккала турдаги сув ҳам молекуляр кучлар ҳисобига ушланиб турилади. 1 турдагиси икки қисмга бўлинади- биринчисини қалинлиги 1-3 сув молекуласидан иборат, иккинчиси 10-20 молекула қалинлигига тенг. Бу сувни 100- 1300 қиздирганда ажратиб олиш мумкин. Ўсимлик илдизлари фойдалана олмайди.
Пленка типида сув - бўш боғланган, бунинг юқори қисмидан ўсимликлар илдизи баҳраманд бўлиши мумкин.
Конституцион сув минералларнинг кристал панжарасида ОН-, Н+. Н2О+ ионлари холда учрайди. Бу ионлар минералларни 3000-13000С қиздирганда ва кристалл панжаралари бутунлай парчаланганда ажралиб чиқиши мумкин.
Кристаллизацион сув. Бу сувлар минералларда алохида молекула ҳолда учраб минералларни 2500 -3000 қиздирилганда ажратиб олиш мумкин. Мисол;
-сода Na2 CO3 10 H2O
-мирабилит Na2 SO4 10 H2O
-бишофит Mg CL2 6 H2
- гипс СаSO4 2H2O ва б.қ.
Сув турларини тушунтиришда расм ва мисоллардан кенг равишда фойдаланиш лозим.



  1. Ер ости сувларининг ҳосил бўлиш назарияси

(тарихий таҳлил)
Ер ости сувлари қадимдан фойласуфларни қизиқтириб келган ва улар ер ости сувларини ҳосил бўлиш жараёнларини таҳлил ва талқин қилишга ҳаракат қилишган. +адим йиллар давомида ва ҳозирги вақитгача файласуф ва табиатшунослар томонидан бу масала бўйича ҳар хил фикр ва назариялар олдинга сурилган. Бу фикрлар мажмуасини замонавий тушунчалар асосида талқин қилсак, қуйидаги, ер ости сувларининг генетик келиб чиқиши бўйича турларини кўришимиз мумкин:

  1. Инфильтрацион

  2. Конденсацион

  3. Седиметацион

  4. Ювинил

1. Инфильтрацион назария.
Бу назария биринчи маротаба эрамиздан олдинги 1 асрларда Марк Витрувий Поллио томонидан олдинга сурилган. Бу назария XVII-XVIII асрларда П.Перро, Э.Мариотт, Э.Галле, А.Валлиспери, М.В. Ломоносов ва бошқа олимлар томонидан яна ёрқинроқ асослаб берилди.
Инфильтрацион назария - бу ер ости сувларини, асосан, атмосфера ёғин сочинлари ҳисобига ҳосил бўлишини ва шаклланишини ифодалайди. Ҳозирда бу назария тан олиниб, чучук ва бир хил минерал сувлар инфильтрация жараёни туфайли ҳосил бўлади деб қаралади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish