Мустақил давлатлар ҳамдўстлиги халқлари адабиёти
www.ziyouz.com
kutubxonasi
15
Л.Н.Толстой, М.Е.Салтиков-Шчедрин асарлари билан қизиқиб, ўз
билимини оширди.
Абай ижоди ёшлик чоғларидан шеър ёзиш ва ўлан айтишдан
бошланди. Унинг жуда кўп ўланлари халқ орасида машҳур.
Ўз
даврининг
илғор
ғояли
зиёлиси
бўлган
Абай
маърифатпарварлик ҳаракатига бошчилик қилди. У халқни саводхон
қилишга ҳаракат қилди.
Абай лирик шоирдир. Унинг шеърларида тарқоқ қозоқ
қабилаларини бирлаштириш (“Шўрлик қозоғим”(1885)),
бойлик ва
камбағаллик ўртасидаги зиддиятларни кўрсатиш (“Бой боласи ва
камбағал боласи” шеърлари), ёшликдан ҳунар ва илм ўрганиш
зарурлиги ғояси (“Илм ўрган” шеъри) тараннум этилди.
Абай биринчи қозоқ композиторидир. У ўз шеърларига халқ
куйлари асосида куй басталаган. Абай С.Пушкиннинг “Евгений
Онегин” асаридан парчаларни қозоқ тилига таржима қилди.
Ўзбек тилида Абайнинг “Ўланлар” (1945) ва “Абай Қўнонбоев”
деган ном остида айриб асарлари таржима қилиб босилган.
Насиҳатлар
(Ўттизинчи сўз)
Бизда бир мақтанчоқлик деган ярамас нарса бор. Асли шу
нарсанинг нима кераги бор ўзи? Зотан, бу – ор-номуссизлик,
нодонлик, ўйсиз-хаёсизлик ҳамда на ботирлик ва на одамгарчиликдан
хабари йўқликнинг аломатидир! Тағин, безрайиб туриб: “Э, бор
худоё! Кимдан ким ортиқ экан шунчалик! Бировнинг насибасини
биров топиб берармиди ҳеч? Кимнинг боши кимнинг эгари қошида
юрибди... Биров менинг қозонимни қайнатиб берармиди, ё мен
бировнинг қўлига қараб қолибманми?” – деб керилади.
Баъзан эса
дағдаға қилиб: “Ҳаммага бир ўлим!.. Вой онасини фалон қилай!
Бундай юргандан кўра ўлганим ортиқ! Жуда нари борса - ҳайдаб
юборар, отиб юборар! Қаерга борсам ҳам бир ўлим!” – деб
кекирдагини чўзадиганлар кўп-ку.
Мана, ўзларингиз кўриб юрибсизлар: ҳозир ҳеч бўйига қараб
тўн бичадиган, айтган гапида қатъий турадиган қозоқ борми бунёда?
Мустақил давлатлар ҳамдўстлиги халқлари адабиёти
www.ziyouz.com
kutubxonasi
16
Йўқ, мен ҳали ўлимга бардош бера оладиган қозоқни ҳам ёки,
аксинча: мен ўлимга бардош бера олмайман, деб очиқ гапирадиган
қозоқни ҳам кўрганим йўқ... Борди-ю, ақлсиз бўлса-да,
шундай
журъатли қозоқ топилса, у кишини ҳайратга солган бўлур эди!
Афсуски, йўқ. бунинг ўрнига шундайлар борки, зўр келганда
сичқоннинг инини минг танга қилиб, қочиб
кирарга тешик топмай
қолади. Хўш, бундай кишиларни нима деб атаймиз? Эй худо! Ўз
жонига
ортиқча
ҳотамлик
қиладиган,
мол-дунёни
писанд
қилмайдиган бечораларнинг аҳволига қаранг. “Уялмас юзга толмас
жағ беради”, - деб шуни айтишар эканлар-да... Бундай кишилар ҳам
уятсиз, орсиз кишилардан бири-да.
Do'stlaringiz bilan baham: