Мавзу: Органик (маҳаллий) ва минерал ўғитлар. Режа: Ўсимликларнинг озиқланиши



Download 116,07 Kb.
bet8/12
Sana26.06.2022
Hajmi116,07 Kb.
#707131
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
18-мавзу Органик ва минерал ўғит

Калий хлорид (KCl). Энг кенг тарқалган калийли ўғит ҳисобланиб, ишлаб чиқариладиган калийли ўғитларнинг 85-90% ни ташкил килади. Таркибида 53,7-60% гача К2О тутади. Давлат андозаси бўйича калий хлорид намлиги 1% дан кўп бўлмаган, кулранг жилвага эга пушти ва оқ кристалларнинг аралашмаси ҳолида ишлаб чиқарилади.

Калийли тузни натрийга талабчан ва хлорга чидамли экинларга (қанд лавлаги, хашаки ва хўраки илдиз мевалилар) қўллаш яхши самара беради.

Калий сульфат (K2SO4). Оқ тусли (баъзан сарғиш) майда кристалл заррачали кукун. Таркибидаги намлик 1,2% дан камрок, К20 нинг миқдори 46-50% атрофида. Муштлашиб қолиш эҳтимоли кам, баъзида ёпиқ ёки очиқ ҳолатда ташилади.

Калий сульфатни турли тупроқ типларида барча қишлоқ хўжалик экинларига ишлатиш мумкин, айниқса хлорга сезгир экинлар (тамаки, ток, зиғир, картошка) га қўллаш яхши самара беради.

Табиий калийли тузлардан сильвинит ва каинит энг кўп тарқалган. Уларнинг таркибида кўп миқдорда хлор мавжудлиги сабабли тамаки, цитрус экинлари, ток, зиғир, каноп, гречиха, картошка ва бошқа бир қатор қишлоқ хўжалик экинларига салбий таъсир кўрсатади.

Комплекс ўғитлар. Таркибида икки ёки ундан ортиқ, ўсимликлар учун зарур озиқ моддаларни сақлайдиган ўғитлар комплекс ўғитлар деб аталади.

Комплекс ўғитлар. Таркибида икки ёки ундан ортиқ, ўсимликлар учун зарур озиқ моддаларни сақлайдиган ўғитлар комплекс ўғитлар деб аталади.

Таркибига кўра икки компонентли (фосфорли-калийли, азотли- калийли, азотли-фосфорли) ва уч компонентли (азотли-фосфорли- калийли), олиниш усулларига кўра мураккаб, мураккаб-аралаш, аралаштирилган, агрегат ҳолатига кўра эса каттиқ ва суюқ комплекс ўғитларга бўлинади.

Мураккаб ўғитлар анион ва катионлардан ташкил топган битта туз хисобланади. Унинг таркибида икки ёки учта озиқ элементи бўлиши мумкин. Аммафос-NН4H2РO4 таркибида 11-12% N ва 46% фосфор бoлади, яъни ўғитда N :РO4 нисбати 1:4 ёки 1:5 га тенг.

Мураккаб ўғитлар анион ва катионлардан ташкил топган битта туз хисобланади. Унинг таркибида икки ёки учта озиқ элементи бўлиши мумкин. Аммафос-NН4H2РO4 таркибида 11-12% N ва 46% фосфор бoлади, яъни ўғитда N :РO4 нисбати 1:4 ёки 1:5 га тенг.


Download 116,07 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish