Мавзу: Корхона омборидаги махсулотлар бўйича маълумотлар базасини ташкил этишни Turbo Pascal дастурлаш тилида дастурини яратиш


Алгоритмик тиллар ва уларнинг афзалликлари



Download 0,61 Mb.
bet4/10
Sana20.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#827335
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
дИФЕРЕНСИАЛ ТЕНГЛАМА дЕЛФИ

2.3. Алгоритмик тиллар ва уларнинг афзалликлари.
Юқорида айтиб ўтилган қийинчиликларни бартараф қилиш, дастурчининг ишини осонлаштириш ва яратилган программаларнинг ишончлилик даражасини ошириш мақсадида юқори даражадаги программалаш тиллари ёки алгоритмик тиллар яратилган.
Алгоритмик тилларнинг машина тилларидан асосий фарқлари сифатида қуйидагиларни кўрсатиш мумкин:
машина тили алфавитидан алгоритмик тил алфавитининг ўта кенглиги - тузилган программа матнининг кўриниш сифатини кескин оширади;
ишлатилиши мумкин бўлган амаллар мажмуи машина амаллари мажмуига боғлиқ эмас;
бажариладиган амаллар одам учун қулай кўринишда, яъни амалда қабул қилинган математик белгилашларда берилади;
амаллар операндлари учун дастурчи томонидан бериладиган шахсий исмлар қўйиш мумкинлиги;
машина учун кўзда тутилган маълумот типларидан ташқари янги типлар киритиш имконияти яратилганлиги.
Шундай қилиб, қайсидир маънода айтиш мумкинки, алгоритмик тиллар машина тилига боғлиқ эмас.
Юқорида айтилганлардан келиб чиққан холда маълум бўлдики, алгоритмик тилда ёзилган масала ечимининг алгоритми тўғридан-тўғри ЭҲМда бажарилиши мумкин эмас экан. Бунинг учун эса, алгоритм олдиндан ишлатилаётган ЭҲМнинг машина тилига транслятор (компилятор ёки интерпретатор) ёрдамида ўгирилиши лозим. Транслятор - машина тилида ёзилган махсус программа бўлиб, унинг асосий мақсади алгоритмик тилларда ёзилган программа матнини ЭҲМ тилига таржима қилишдан иборатдир.
Амалда программалашда фойдаланилаётган алгоритмик тиллар ўз маъносига кўра алгоритмни сўзли-формулали ёзиш услубига ўхшаб кетади, яъни маълум бир қисм кўрсатмалар оддий математик формулалар, бошқа қисмлар эса сўзлар ёрдамида ифодаланиши мумкин. Мисол сифатида n ва m натурал сонларнинг энг катта умумий бўлувчиси(ЭКУБ)ни топиш алгоритмини кўриб чиқайлик:


An, Bm дейлик
Агар АВ бўлса 5-пунктга, акс холда 3-пунктга ўт.
Агар А>B бўлса А нинг янги қиймати деб А-В ни қабул қил, В ни қийматини ўзгартирма; акс холда В нинг янги қиймати деб В-А ни қабул қил, А ни қийматини ўзгартирма.
2-пунктга ўт.
ЭКУБА ва ҳисобни тўхтат.
Ушбу алгоритмни қисқароқ кўринишда қуйидагича ифодалашимиз ҳам мумкин:
An, Bm дейлик;
Агар А>B бўлса АА-В акс холда ВВ-А, АВ бўлгунча 2-пунктни такрорла.
ЭКУБА ва ҳисобни тўхтат.

Ушбу мисолдан кўриниб турибдики алгоритмларнинг бундай ёзиш услуби одам учун ҳам қулай ва ҳам тушунарлидир. Лекин бу услубда ҳам маълум камчиликлар кўзга ташланади:





  • алгоритмни ортиқча кўп сўзли ва узун дейиш мумкин;

  • бир хил маънодаги кўрсатмани турли хил услубларда бериш мумкинлиги;

  • бундай эркин кўринишда ифодаланган алгоритмни ЭҲМ тилига ўтказиш имконияти камлиги.

III.АСОСИЙ ҚИСМ
3.1. Delphi дастурлаш тилининг асослари


Бу бўлимда Delphi дастурлаш тилининг асоси, компонентлардан фойдаланиш, уларнинг хусусияти ва методларидан амалда фойдаланишни кўрамиз.

2.1. «Hello World» ёки проект(лойиха) нимадан иборат?


Кўпгина дастурлашда тиллари китобларида (айниқса C++)да «Hello World» дастури билан бошланади. Бу энг содда дастур бўлиб, экранга ойна чиқади ва унинг сарлавҳасида бу икки сўз «Hello World» ёзилган бўлади.


Ўз вақтида бу усуллар ҳақида анекдотлар ҳам юзага келган. Delphi китоби муалифлари бу мисолни келтирмай, дарров компонентлар билан ишлашни ёзиб кетишганди. Бу хато. Програмалаштиришда асосий кўзгуси бу энг содда. «Hello World» дир. Бу дастурда бир қатор код ҳам ёзилмайди, лекин бу орқали Delphi да дастурлаш принципи ва проект структурасини жуда қулай тшунтирилади.
Delphi дастурини ишга тушириш. Delphi ойнаси сарлавхаси Form1 дизайнерли бўш проект билан очилади. Бу проектни ёпамиз ва янгисини ҳосил қиламиз. Бунинг учун File менюсидан Close All танланади. Бунда фойдаланиш мумкин бўлмаган объект инспектор ва асосий ойна қолади.
Энди View менюсидан Project Maneger очилади. Унда ёзиб қўйилган хозир янги проект ҳосил қиламиз ва нима содир бўлишини кутамиз. Бунинг учун:



Проект менежери

1 . File New Application.


2 . File New Other. Очилган ой надан Application танланади ва ок
3.Менежер проект онасида New тугмасини босиш ва ундан Application танлаш билан.



Янги проектни яратиш


Проектни беркитишга харакат қилинг (File - Close All), кейин бошқа усулдан фодаланиб яратинг. Хаммасида натижа бир хил. Энг яхши ва қулай усули бор, бироқ уни кейинроқ кўрсатаман.
Энди проект менежерини кўрамиз. Проектни менежерида бутун бир дарахт ҳосил бўлади ҳар бир бўлимни кўриб чиқамиз.



Янги проект яратилгандаги проект менежери


Project Group1 (дарахт сарлавхаси) проектлар группаси номи. Биз хозир битта проект яратганимиз учун, фақат битта группа бор. Агар New босилса (проект менежерда) яна янги группа қўшилади.



  • Project1.exe- проект номи. Агар сиз янги проект яратсангиз, Delphi автоматик тарзда уни номини Project ва қўшишга тартиб сонлар беради.

  • Unit1-модуль. Проект модуллардан иборат. Ъар бир дастур ойнаси алохида модуль. Модуль иккита файлдан ташкил топган.

  • Unit1.Pas- Pas кенгайтмали бу файлда модельнинг асос кодидан иборат бўлади.

  • Form1 - бу визуал форма. У файлда худди модулга ўхшаб шу номда сақланади. Фақат кенгайтмаси .dfm.

Келинг проектни сақлаймиз. Бунинг учун File – Save All буйруьидан фойдаланамиз. Ҳосил билан ойнада Delphi дастури биринчи бўлиб модель номини сўрайди, кўрсатилмаган тақдирда Unit1.рas бўлади. Келинг унга MainModuie деб номлаймиз. Шуни эьтиборга олиш керакки, номни пробел ёки рус тилида киритиш мумкин эмас. Агар киритилса хато бўлади. Каталог кўрсатилади ва «Сохранить». Энди Dephi проект номини сўрайди. Унга «Hello World» деб ном киритамиз ва «Сохранить» тугмасини босамиз. Проект «Hello World.dpr» файл бўлиб сақланади. Агар сизга бу мисолни очиш керак бўлса, шу проектни танланади. Рas кенгайтмали файлни очиб бўлмайди чунки бу проект қисми холос. Фақат .dpr кенгайтмали файл очилади.


Шуни эсда сақлаш лозимки проектга берилган ном бажарилувчи (ишга тушувчи) файл номи бўлиб сақланади. Агар унинг номини Project 1.exe бўлади.



Модулни сақлашга сўров


Энди проект менежердаги ўзгаришларни кўрамиз, проект номи ва Unit лар ўзгаради.



Сақланган каталогда эса қуйидаги файллар бор:



  • Hеllo World.cfg - проект конфигурацияси сақланади.

  • Hеllo World.dof - проект опцияси сақланади

  • Hеllo World.dpr - бу проект. Бу файлда фойдаланилган модул ва дастур инициализацияси опциияси сақланади.

  • Hеllo World.res - проект ресурси сақланади, худди икония, курсор ва хоказо.

  • MainModuie.pas – моделл коди сақланади.

  • MainModuie.dfp – формани визуалp информацияси.

  • MainModuie.ddp – моделга ёрдамчи файл.

  • MainModuie.dcu– комиляцияланган модул, дастур компиляция қилинганда проектнинг хамма модули битта модулга йиьилади.

Қуйироқда бу файлни ички хусусиятларини ўрганамиз. Энди эса «Hеllo World» дастурга қайтсак. Бошланишида бизда нима бор ўзи? шуни кўрамиз. Бунинг учун проектни компиляция қилиш керак. Project менюсидан Compile танланди. Бунда комплекция ойнаси юзага чиқади.


Бунда хеч қандай хатолар, жўнатмалар огохлантиришлар йўқ. Бу ойнани ёпиш учун ОК босилади.Энди проектни сақланган каталог ичини кўрсангиз «Hello World.exe» файли пайдо бўлди. Уни ишга туширсангиз бўш ойна ҳосил бўлади. Дастур тайёр лекин хали хеч бир иш қилганимиз йўқ. Биз фақат ойна сарлавхасини «Hеllo World» деб ўзгартиришимиз керак CИ тилида шу ойнани ҳосил килиш учун 20-30 сатр код ёзиш керак бўлади. Бу албата хазил гапэмас.



Сарлавхани ўзгартириш учун ОЙДни эсга оламиз. Delphi да ҳамма нарса – бу объект шунингдек програмалар ойнаси ҳам. Объект инспекторга ўтиб Captiоn (сарлавха) хусусиятини топиб, унга «Hеllo World» деб ёзилади ва Enter босилади.





Мана дастурмиз тайёр. Уни ишга туширамиз. Бунинг учун уни яна компиляция қилиш керак. Бу сафар бошқача усулдан файдаланамиз Run менюсидан Run (ёки F9 тугмасини босиш билан). Ва дастурни кўриш мумкин.





Hello World дастури


Шуни эсда сақлаш керакки, компиляция қилишдан олдин хамма проектларни сақлаш керак File > Save Аll. Ярим кун мехнат қилиб ёзган дастурнгиз компиляцияда ўчиб кетиш мумкин, шунинг учун уни аввал сақланг. Бунга мисол интернетдан олинган компонентларни ўрнатган бўлсангиз, унинг нозик хатолари бўлиш мумкин ва хоказо. Мен сизга хозир проектни хусусиятини ва уни қандай бошқаришни кўрсатмоқчиман. Бунинг учун Project менюсидан Options бўлишини танлаш керак. Ойна бир қанча бўлимлардан ташкил топган. Шулардан баьзиларини кўриб чиқамиз, қолганларини кейинроққа қолдирамиз. Жуда кўп маълумотларни дастлаб ўрганиш яхшиликка олиб келмайди, шунинг учун кўп ўзгартиришлар бизга керак эмас.


Биринчи илова Forms бўлиб, унда проект формасини ўзгартириш мумкин. Юқорида очилувчи рўйхатга Mainform деб ёзилган. Бу ерда проект учун асосий формани танлаш мумкин. Бизда фақат битта форма Forms1 ва у асосий формадир. Озгина пастроқда иккита рўйхат жойлашган. Чап рўйхатга Auto – create forms(автоматик яратиладиган формалар) ёзилган. Дастур ишга тушганда бу рўйхатга ёзилган формалар автоматик тарзда инициаллаштирилади.

Ўнг томондаги рўйхатга Available forms - фойдали формалар деб ёзилган. Бу рўйхатдаги фармалар автоматик яратилмайди, уни ўзимиз қўлда яратамиз. Рўйхатлар ўртасида рўйхатдаги формаларни бир бирига ўтказиш вазифаларни бажарадиган тугмалар жойлашган. Энди Applicаtion бўлимига ўтинг. Бу бўлимда қуйидаги майдонларни таърирлаш мумкин:


Title- сарлавха номи.
Help file - ёрдам файл номи.
Icon - проект иконкаси. Ўзгартирилмаганда Delphi иконкасини қолдиради. Уни алмаштириш учун Load lcons дан фойдаланилади.
Target file extension- натижавий файл кенгайтмаси. Агар бу майдон ўзгартирилмаса ишга тушурувчи файл кенгайтмаси ехе бўлади.

Кейинги илова(варақча) Version info. Агар Include version information in project га белги қўйилса натижавий файлда дастурлар версияси қурилади.






Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish