Mavzu. Iqtisodiy axborot tizimlarida axborotlarni himoyalash usullari



Download 412,04 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/11
Sana24.02.2022
Hajmi412,04 Kb.
#249924
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
15-Maruza. Iqtisodiy axborot tizimlarida axborotlarni himoyalash usullari

Паролларни тутиб олиш махсус ишлаб чиқилган дастурлар воситасида 
амалга оширилади. Конуний фойдаланувчи тизимга кириш учун ҳаракат 
қилаѐтган пайтда тутиб олувчи дастур дисплей экранида фойдаланувчи исми 
ва паролини киритилишини имитация қилади, улар шу заҳотиѐқ тутиб 
олувчи дастур эгасига узатилади, шундан сўнг экранда хато содир бўлгани 
тўғрисидаги маълумот пайдо бўлади ва бошқарув операция тизимига 
қайтади. Фойдаланувчи паролни киритишда хатога йўл қўйдим деб ўйлайди. 
У киришни яна қайтаради ва тизимга кириш имкониятига эга бўлади. 
Конуний фойдаланувчининг исми ва паролига эга бўлиб олган тутиб олувчи 
дастур эгаси эса улардан ўз мақсадларида фойдаланиш имконини олади. 
Паролларни тутиб олишнинг бошқа усуллари ҳам мавжуд. 
«Маскарад». Бирон фойдаланувчининг тегишли ваколатларга эга 
бўлган бошқа фойдаланувчи номидан маълум бир хатти-ҳаракатларнинг 
бажаришига «маскарад» дейилади. «Маскарад»дан кўзланадиган мақсад бу 
бирон-бир хатти-ҳаракатларни бошқа фойдаланувчига нисбат бериш ѐки 
бошқа фойдаланувчининг ваколатлари ва имтиѐзларининг ўзлаштириб 
олишдан иборат. 
«Маскарад»нинг ишлатилишига мисоллар: 
 
тизимга бошқа 
фойдаланувчининг исми ва пароли остида кириш (бу «маскарад» 
олдидан паролни тутиб олиш амалга оширилади); 
 
бошқа 
фойдаланувчи номидан тармоқда хабарларни узатиш. 
«Маскарад» банк тизимидаги электрон тўловларда айниқса хавфлидир, 
чунки бу ерда бузғунчининг «маскрад»и туфайли мижознинг нотўғри 


идентификация қилиниши банкнинг қонуний мижозига анча-мунча зарар 
кетириши мумкин. 
Имтиёзлардан ноқонуний фойдаланиш. Ҳимоя тизимларининг 
кўпчилиги берилган функцияларни бажариш учун маълум имтиѐзлар 
тўпламини ўрнатадилар. Ҳар бир фойдаланувчи ўз имтиѐзлари тўпламига эга 
бўлади: оддий фойдаланувчилар - минимал, администраторлар - максимал. 
Имтиѐзларнинг, масалан, «маскарад» воситасида, эгаллаб олиниши 
бузғунчига ҳимоя тизимини четлаб ўтиб муайян хатти-ҳаракатларни амалга 
ошириш учун имконият беради. Таъкидлаб ўтиш лозимки, имтиѐзларнинг 
ноқонуний эгаллаб олиниши ҳимоя тизимидаги хато ѐки администраторнинг 
тизимни бошқаришда ва имтиѐзларни белгилашдаги бепарволиги туфайли 
содир бўлиши мумкин. 

Download 412,04 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish