Матн муҳаррирлари ва процессорлари


 МАВЗУ. Компьютер вируслари ва улардан ҳимояланиш



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

 
МАВЗУ. Компьютер вируслари ва улардан ҳимояланиш 
 
Зарар келтирувчи дастур бу шундай компьютер дастурики унинг ишлаши натижасида компьютерда 
сақланаѐтган маълумотлар бузилиши, ўғирланиши ѐки бошқа зарарли холатлар юзага келиши мумкин. 
Бундай дастурларга компьютер вируслари, троянлар, тармоқ червлари ва бошқалар киради. Буларни хар 
бирини алохида кўриб чиқамиз. 
Компьютер вируси нима? 
Компьютер вируси - бу ўлчами катта бўлмаган, махсус ѐзилган дастур бўлиб, у ўзининг нусхаларини 
яратиш(албатта аслидек бўлиши шарт эмас) ва уларни бошқа дастурларга, компьютернинг тизим 
сохаларига, компьютер тармоқларига жойлаши мумкин. Ичида вирус бўлган дастур «зарарланган» 
дейилади. Бундай дастурни ишга туширилганда бошқарувни аввал вирус амалга оширади. Вирус бошқа 
дастурларни топади ва зарарлайди, шунингдек қандайдир бузғунчи ҳаракатларни бажаради (масалан, 
дискдаги файлларни ва шу файллар жойлашган жадвални ишдан чиқаради (бузади) оператив хотирани 
бўлар-бўлмас «ахлат» билан тўлдиради ва ҳ.к.). Вирус ўзини яшириш мақсадида дастурни зарарлантириш 
ҳаракатлари ҳар доим ҳам бажарилавермайди. Улар фақат муайян шароитда амалга ошади. Вирус керакли 
ҳаракатларни бажариб бўлгандан сўнг, бошқарувни ўша ўзи ўрнашиб олган дастурга беради (вирус шу 
дастурнинг ичида ѐтади) ва у олдингидек ишлайверади. Шу билан бир қаторда вирус билан зарарланган 
дастур худди вирусланмаган дастур каби фаолият кўрсатади. 
Мавжуд бўлган вирусларнинг кўпчилиги ядро тизимли файлларни афзал кўрадилар, чунки кўп 
замонавий компьютерларда файллар тизими бир хил номланади. Масалан, вируслар аксарият ҳолларда, 
Command.com файлига бирлашади ва Dir буйруғи билан бошқа диск ва директорияларга тарқалади. Кўп 
ҳолларда тизимнинг зарарланиши киритиш-чиқариш жараѐнига мурожаат қилганда рўй беради. 
Аслини олганда, вируслар тизимларга бирикиб кетиш учун ҳар қандай йўлларни ишлатишади, шунинг 
учун ҳам зарарланмайдиган тизимлар йўқдир. 
Шахсий компьютерларга вируслар кириб кетишининг асосий йўли бўлиб зарарланган дискеталар хизмат 
қилади. Вируслар борган сайин бешафқат ва ҳеч нарсадан қўрқмайдиган бўлиб бораяпти, ҳатто энг етук 
вирусларга қарши дастурлар ҳам улар билан курашишга баъзан ожизлик қилаяптилар. Шундай вируслар 
мавжудки, улар энергияга боғлиқ бўлмаган хотирага яшириниб олиб, тизимни тозалашда жуда катта 
қийинчиликлар туғдирадилар. Ҳатто ҳақиқий фирма белгисига эга бўлган, архивланган дастур ҳам вирусдан 
ҳоли эканлигига ҳеч ким кафиллик бера олмайди. Вирусларни CD-ROM дискларнинг штамповка жараѐнида 
ҳам ўрнашганлик ҳоллари мавжуддир. 
Вируслар кўпайиши шартли равишда 5та фазага бўлиниши мумкин:
1. 
компьютерга кириб олиш; 
2. 
вируснинг фаоллашиши; 
3. 
зарарлаш учун объектларни қидириш; 
4. 
вирус нусхаларини тайѐрлаш; 
5. 
вирус нусхаларини жойлаш. 


63 
Хар бир фазани алохида таърифлаймиз.

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish