Математика укитиш методикаси



Download 0,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/44
Sana29.10.2022
Hajmi0,67 Mb.
#858086
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   44
Bog'liq
matematika oqitish metodikasi 2

Иккинчи боскичда 
махсус машклар бажариш иули билан хоссаларни 
бундан кеиин узлаштиришга оид иш амалга оширилади. Бунда биринчи бос-
кичдан фаркли машклар укитувчи рахбарлида унинг саволлари буиича бажа-
рилади, сунгра эса мусчтакил бажарилади.
Асосан биринчи хоссага доир машкларни караш билан чекланамиз.
1. Мисолни укинг ва натижани хар хил усул билан хисобланг: (4 + 2) + 
3. 
Ечилиши: 1. (4 +2) + 3 = 6 + 3 = 9
Ииигиндини хисоблаимиз ва унга 3 ни кушшамиз. 
2. (4 + 2) + 3 = (4 + 3) + 2 = 9 
3ни биринчи кушиллувчига кушамиз ва топилган натижага иккинчи ку-
шилувчини кушамиз. 
3.(4 + 2) + 3 = 4 + ( 2 + 3 ) = 9 
3ни иккинчи кушилувчига кушамиз ва топилган натижани биринчи ку-
шилувчига кушамиз. 
2.Кулаи усул билан хисобланг: 
(8 + 6) + 4 (30 + 3) + 5 (40 + 2) + 30 
Бундаи машкларни бажаришда укувчилар натижани топишнинг учала 
усулини хаёлан такрорлашлари ва энг осонини танлаб олишлари керак. Бунда 
улар хал гал у ёки бу усул нега энг кулаи эканини асослаб беришлари керак. 
Чунончи, биринчи мисолда 4 ни 6 га кушиш осон; иккинчи мисолда бирларни 
бирларга кушиш осон; учунчи мисолда унликларни унликларга кушиш осон. 
3.Ёзувнинг томомланг:
(40 + 7) + 2 = 40 + (...) (50 + 1) + 30 = (50 + 30)... 
Укувчи мулохазаси: чапда 40 ва 7 сонлари иигиндисига 2 ни кушиш, ун-
гда эса 40 сони ёзилган. Чапда канча булса, унгда хам шунча булиши учун 2 
ни 7 га кушиш ва бу иигиндини 40 кушиш керак. 
Учинчи боскич 
тегишли коидага асосланган хисоблаш усуллари устида 
иш олиб борилади. 
Хар бир усуулни ёки усуллар гуруппасини урганиш ягона плпн асосида 
тузилади: аввал тайёргарлик иши олиб борилади, ссунгра курсатма -
кулланмалар ёрдамида хисоблаш усули очиб берилади.(Сонлардан бири кулаи 
кушилувчилар игиндиси билан алмаштирилади, бунда иигинди соннинг хона 
кушилувчиларидан ёки бундаи иигинди соннинг хона кушилувчилари ёки 
бундаи булмаган кушилувчилардан ташкил топиши мумкин; шундан кеиин 
укувчилар кандаи ифода хосил булганини аниклаидилар ва унинг кииматини 


46 
кулаи усул билан топадилар); нихоят, хисоблаш усулларини билганлигини 
мустахкамлашга ва хисоблаш куникмаларини шакллантиришга оид машклр 
бажарилади. 
Хар бир хисоблаш усули устида ишлаш методикасини куриб чикамиз. 
Сонни иигиндига кушиш хоссалари урганилгандан кеиин 34 + 2, 34 + 20 хол-
ларга доир усууллар каралади. Таиёргарлик сифатида ноль билан тугамаидига 
икки хона сонларининг хонали сонни хона кушилувчиларининг иигиндиси 
шаклида тасвирлаш, шунингдек, (50+4) + 2, (50+4) + 20 ва х.к... мисолларни 
куллаи иши билан талиф килинади. 
Мисоолаларнинг ечимлари таккосланади: укувчилар бирликларни бир-
ликларга, унликларни унликларга кушиш кулаи эканини курадилар. 
Усулни очиб беришга махсус дарс багишланади, унда иккала хол бир - 
бирига таккослаб каралади, бу баъзи укувчилар томонидан унликлар сонини 
бирликлар сони билан кушишда иул куиадиган хатоларни олдини олиш имко-
нини беради. 
Доскага мисол ёзиб куиилади: 46 + 30 

Биринчи мисолни укуинг (укишади). Уз парталарингизда 46 ва 30 та 
доирачани ажратиб куиинг.(Хамма укувчилар парталарида, бир укувчи эса 
доскада дарслик иловасида берилган доирачали полоскалар ёрдамида сонлар-
ни курсатади).

46 сонини хона кушилувчилари иигиндиси билан кандаи алмаштириш 
мумкин+ (40 + 6).

Бу кушилувчилар кандаи тасвирланганини курсатинг (полоскаларни 
курсатишади). Доскада ушбу ёзув хосил булади: 46 + 30 = ( 40 + 6) + 30. 
-
Ундаги ифодани укинг (40 ва 6 сонлари иигиндисига 30 ли кушиш ке-
рак).

Бунда сонни иигиндига кандаи кушиш кулаи+ (30 ни 40 га, яъни би-
ринчи кушилувчига кушиш ва топилган натижага 6 ни, яъни иккинчи куши-
лувчини кушиш кулаи).

Шуни полоскалар билан бажарамиз ( 4 та унлик полоскаларга шундаи 
3 та полоска ва яна 6 та доирача якинлаштирилади). 

Натижани хисобланг (40 га 30 кушилса, 70 чикадди, 70 га 6 ни кушил-
са, 76 чикади). 
Ёзув бундаи куринишда булади: 
46 + 30 = ( 40 + 6 ) + 30 = 40 + 30 + 6 = 76. 
46 + 3 холи хам шундаи каралади: 
46 + 3 = ( 40 + 6) + 3 = 40 + ( 6 + 3 ) = 49. 

Ёзувларни таккосланг ва ечиш усуллари нималари билан ухшаш эка-
нини аитинг ( иккала холда хам биринчи кушилувчини хона кушилувчилари-
ни иигиндиси билан алмаштиридик). 
Ечиш усуллари нимаси билан фарк киладий (биринчи мисолда 30 ни 1 
чи кушилувчига, 2 мисолда эса 3 ни иккинчи кушилувчига кушдик, чунки 
бирлиларни бирликларга, унликларни унликларга кушиш кулаи). 
Шунга кеиин расмдан ва ечимнинг ёзилишидан фоидаланиб, укувчилар 
34 + 20, 34 + 2 мисолларнинг ечилишини тула тушунтирадилар. Бунда уки-


47 
тувчи ушббу саволларни беради: 34 сонини кандаи алмаштирдик? Кандаи ми-
сол хосил булди, мисолни кулаи усул билан кандаи ечиш мумкин? 
Уктувчи биринчи мисолни ечишда нима учун сонни биринчи кушилув-
чига , иккинчи мисолни ечишда эса сонни иккинчи кушилувчига кушилгани-
ни тушунтириб беради. Шундан кеиин укитувчи тушунтириш бундаи тартиб-
да олиб борилса, бу каби мисолларни ечиш осон булишини аитади: олдин 
сонни иигинди билан алмаштирамиз, сунгра энг кулаи усул билан ечамиз.
Навбатдаги дарсда яна мисоллар мукаммал тушунтиришлар билан ечи-
лади, укувчилар бунда мисолларни берилган план буиича ечишади. Укитувчи 
болаларни мисолларни ечиш плани билан таништиради: 
1)Алмаштираман. 
2)Хосил булади. 
3)Кулаи.
Шуни таькидлаш керакки, куникма хосил килиш учун бундаи мулохаза-
ларни уз вактида кискартириш жуда мухимдир. Чунончи, иккинчи дарснинг 
узидаёк укувчиларни киска тушунтиришлар билан таништириш ттавсия эти-
лади. Укитувчи бундаи деиди: “Киска тушунтирамиз. Сонни иигинди билан 
фикрингизда алмаштиринг, хосил булган мисолни укинг, сонни иигиндига 
кандаи кушиш кулаилигини товуш чикариб, гапиринг ва соннинг узини гина 
аитинг”. Укитувчининг тахминии мулохазаси: 43 га 30 сонни кушиш керак, 40 
га 30 ни кушаман, 70 чикади, 3 ни кушаман, 73 буллади. Ёзилиши: 43 + 30 = 
73. Кеиинчалик тушунтиришни янада кискартириш мумкин: 40 ва 30 - бу 70,
яна 3, хаммаси 73. Аммо, вакти - вакти билан, укувчилар кииналиб колганла-
рида ххар доим тушунтиришларига мурожат кила оладиган булишлари учун 
тула тушунтиришларини талаб килиб турмок керак.

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish