Математика укитиш методикаси


Сондан иигиндини аиириш хоссаси



Download 0,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/44
Sana29.10.2022
Hajmi0,67 Mb.
#858086
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   44
Bog'liq
matematika oqitish metodikasi 2

Сондан иигиндини аиириш хоссаси 
урганиб булинганидан кеиин 12-5 
холи учун янги усул каралади, бу усул аирилувчини кулаи кушилувчилар ии-
гиндиси билан алммаштиришга асосланади. Аииришнинг янги усули билан 
таништиришда кушиш усулларини очиб беришда фоидаланилган катакли тах-
тачанинг узидан фоидаланилади. Укитувчи, масалан, 14 - 6 мисолини ечишни 
таклиф килади. Бир укувчи даскада, колган укувчилар уз парталарида катакли 
тахтачага 14 тадан доирача куйишади 14. дан 6ни кандай килиб айриши мум-
кун, деган савол куйилади. Укувчилар олдин 4ни айришни (катакли тахтача-
дан 4-та доирачани олишади), сунгра 2 ни айиришни (катакли тахтачадан 2-та 
доирачани олишади) таклиф килшади, яъни 6 сонини кулай кушурувчилар 4 
билан 2 нинг йигиндиси билан алмаштиришни ва олдин бир кушилувчини, 
сунгра чиккан натижадан иккинчи кушилувчини айиришни таклиф килишади. 
Укувчилар дан бири доскада, колганлари дафталарида ечишни тушун-
тириб бажаршади:
14-6=14-(4+2)=(14-4)-2=8 
Бу мулохаза илгари берилган план асосида олиб борилади: 
6 сонини кулай кушилувчилар 4 ва 2 нинг йигиндисибилан алмащтира-
ман; бундай мисол хосил болади: 14 дан 4 ва 2 сонлари йигинддисини айриш 
учун олдин биринчи кушилувчи 4 ни айриб, чиккан натижадан иккинчи ку-
шилувчи 2 ни айриш кулай, 8 чикади.


48 
Укувчилар бошка усуларини, масалан, камаювчини хона кушилувчила-
рининг йигиндисибилан алмаштириш усулини таклиф килишлари мумкин: 
14-6=(10+4) -6=(10-
6)+4=8 ёки узларига таниш болган усул-камаювчини кулаи 
кушилувчилар 8 ва 6 сонлари иигиндиси билан алмаштиришни таклиф ки-
лишлари мумкин.
Жадвалда аииришнинг 12-5 холига оил усул караб чикилгандан кеиин 
кушиш ва аииришга доир ухшаш мисоллар жуфти таккослаш учун киритила-
ди: 26+9 ва 26-9; 50+23 ва 50-23; 47+12 ва 47-12; 73+18 ва 73-18 .
26
+
9 ва 26-9 холлар учун усуллар каралаётганда (бу усуллар таккос-
ланган холда ва бир дарсда каралганда) биринчи мисолдаги иккинчи куши-
лувчи (9) хам, иккинчи мисолдаги аирилувчи (9) хам кулаи кушилувчилар ии-
гиндиси билан алмаштирилади: 
26+ 9 =26 + (4+5) = (26+4) +5= 35. 
26- 9 = 26 - (6+3) = (26- 6) - 3 = 17. 
Бошка мисоллар жуфти учун хам шундаи усуллар каралади: 
1) 50+23=50+ (20+3) = (50+20) +3=73; 
50-23= 50- (20+3)= (50-20) -3= 27. 
2) 47+12=47+ (10+2)= (47+10)+2= 59; 
47-12= 47- (10+2)= (47-10) -2= 35. 
3) 73+18=73+ (10+8)= (73+10)+8=91; 
73-18= 73- (10+8)= (73-10) -8 = 55. 
Юкорида аитилганларни якунлаб, хисоблаш усуллари узлари асослана-
ётган хоссаларига мос равишда кандаи группаланишини курсатамиз. 

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish