N0 = {0} ∪ N ва
N = {1,2,…} . Жараённинг i ∈ N
ҳолатдан j ∈ N ҳолатга n ∈ N қадамда ўтиш эҳтимоллигини эса ушбу
Pij (n) := Pi {Zn
= j }
орқали белгилаймиз. Г-В жараёни қуйидаги эҳтимолий
ҳосил қилувчи функция (ҲФ) билан тўла аниқланади:
k
F(s) = ∑ p sk , s ∈ [0,1),
бу ерда
pk = P1k (1) ва
∑k ∈ N pk
k ∈ N0
= 1. Агар
∑k ∈ N kpk
қатор яқинлашса, ушбу
0
A := ∑k ∈N kpk
= EZ1
сон битта заррача авлодлари сонининг ўртача
қийматини билдиради. Тармоқланувчи жараёнларнинг классификациясига
мувофиқ қаралаётган Г-В жараёни {Zn }
субкритик, критик ва суперкритик
жараён деб аталади, агарда мос равишда A < 1, A = 1 ва A > 1 бўлса.
Қаралаётган {Zn }
жараённинг емирилиш эҳтимоллиги q ва
β := F ′(q)
бўлсин. §1.2 да нокритик жараён учун қуйидаги лимит теорема олинган.
Теорема 1. Агар A > 1 ёки A < 1 ва B < ∞ бўлса,
p1 ≠ 0
бўлганда
ij
β−nP (n) =
A(0)
j
∑ µ qm
iqi−1µ
(1 + O(1)),
n → ∞,
m∈N m
бунда i, j ∈ N ва µ j
= limn →∞ P1j (n)
P11(n) < ∞ ҳамда
1
A(s) =
δ−1
+
q − s
бўлиб, δ = δ(s) = 2 lim R−1(s)βn − (q − s)−1 .
2
n →∞ n
Ушбу
P~ij (n) := Pi {Zn
= j n < H < ∞}
ўтиш эҳтимолликлари ёрдамида
{Z~n ,n ∈ N}
тасодифий жараённи аниқлайлик, бу ерда
H := min{n : Zn
= 0}
тасодифий миқдор {Zn }
жараённинг емирилиш моментидир. Мазкур
параграфда ушбу
{Z~n }
жараён эргодик Марков занжири бўлиши
кўрсатилган. Қуйидаги ҲФни киритамиз:
n
V(i)(s) = ∑P~ij (n)s j .
j ∈ N
Маълумки, нокритик ҳолда ушбу νj := limn→∞ P~ij (n)
лимит мавжуд ва унга
j ∈N j
мос ҲФ V( s) = ∑ ν s j
барча s ∈ [0,1) қийматларда ушбу
1 − V F(qs) = β ⋅ [ 1 − V(s)]
(1)
q
Шредер тенгламасини қаноатлантиради ва
∑j ∈ N νj
= 1 . Маълумки, (1)
тенгламани қаноатлантирувчи
V(s)
функция
P~ij (n)
ўтиш эҳтимолликларига
нисбатан инвариант ўлчов яратади. §1.2 да
V(s)
ҲФнинг аниқ кўринишлари
топилган. Хусусан, F ′′(s ↑ 1) < ∞ шартда нокритик ҳол учун
12
V(s) = 1 − A(qs)
A(0)
бўлиши кўрсатилган, бунда
A(s)
функция Теорема 1 да берилган. Бундан
ташқари
Pij (n) ва
P~ij (n)
ўтиш эҳтимолликлари қуйидаги тенгликни
қаноатлантириши кўрсатилган:
Pij (n) = P~ij (n) ⋅ ∑Pik
k ∈ N
(n)qk−j .
§1.3 да Г-В жараёни иккинчи тартибли
F ′′(s ↑ 1)
моментнинг чекли
бўлиш шартидан фойдаланмасдан, Карамата маъносидаги секин ўзгарувчи функция (С-функция) лар назарияси ёрдамида ўрганилган. Тармоқланувчи жараёнларни ўрганишда С-функциялар назарияси илк бор В.Золотарёв томонидан қўлланилган. С-функцияларнинг тадбиқлари бўйича дастлабки эълон қилинган ишлар рўйхатига Р.Слэйк ва Е.Сенетанинг XX аср 70- йилларида эълон қилган ишларини киритиш мумкин. С-функцияларнинг тадбиқлари бўйича батафсил маълумотлар С.Асмусен ва Г.Геринг, шунингдек Н.Бингҳам, К.Голди ва Дж.Тёгелсларнинг монографияларида келтирилган. Бундан кейинги матн давомида нол ва чексизликда С-хоссали
функциялар синфини мос равишда S0 ва S∞ символлар орқали белгилаймиз.
Нокритик ҳолда маълумки, қуйидаги муносабат ўринли:
1 − V(x) = (1 − x)lϑ(1 − x), (2)
бунда
lϑ (x) ∈ S0
ҳамда ушбу
E[Z1 ln Z1 ] = ∑ pj j ln j < ∞
j ∈N
[A ]
шартнинг бажарилиши
m := V′(s ↑ 1)
чекли моментнинг мавжуд бўлиши
учун зарур ва етарли бўлади.
Барча
s ∈ [0,1)
қийматлар учун ушбу
F (s) = EsZn
ҲФни қараймиз ва
n
n
Rn (s) := 1 − F^(s)
белгилашни киритиб олайлик, бунда
F^(s) = F (qs) q .
n n
Қуйида келтириладиган леммада нокритик Г-В жараёни учун функциянинг асимптотик ёйилмаси топилган.
Лемма 1. Агар A ≠ 1 бўлса, у ҳолда
Rn (s)
R (s) = (1 − s)L (1 − s) ⋅ βn ,
n n
бунда ихтиёрий n ∈ N учун Ln (x ↓ 0) = 1 ва ҳар қандай тайинланган n0 ∈ N
0
учун Ln (x) =: L(x) ∈ S0 . Агар [A] шарт бажарилса, Ln (1) ↓ 1 m , n → ∞ .
Лемма 1 нокритик Г-В жараёнининг асимптотик хоссаларини ўрганишда
муҳим роль ўйнайди. Хусусан,
V(0) = 0
ва q − Fn (qs) = qRn (s)
эканлигидан
s = 0
бўлганда қуйидаги формула келиб чиқади:
a
P{n < H < ∞} = q ⋅ l (βn )⋅ βn ,
бунда
la (s) ∈ S0
ва агар [A] шарт бажарилса, Ln (1) ↓ 1 m , n → ∞
Қуйидаги локал лимит теорема исботланган.
13
Теорема 2. Агар A ≠ 1 ва
p1 ≠ 0
бўлса, у ҳолда барча i, j ∈ N учун
ij j
a
β−n ⋅ P (n) = iqi−1µ V′(0)⋅ l
(βn ) + O(βn ),
n → ∞,
бунда
la (s) ∈ S0 . Агар [A] шарт бажарилса,
l (βn ) → 1 m , n → ∞ .
a
Критик ҳолда F(s) ҲФ барча s ∈ [0,1) қийматлар учун ушбу
F(s) = s + (1 − s)1+ν L 1
[ℜ ]
1 − s
кўринишга эга бўлсин деб ҳисоблаймиз, бунда 0 < ν ≤ 1 ва
ν
L(t) ∈ S∞ . Бу
кўриниш
F ′′(s ↑ 1) = ∞ бўлганда Г-В жараёнининг асимптотик хоссаларини
ўрганиш имконини беради. Мазкур ҳол учун критик Г-В жараёнининг
қуйидаги Асосий леммаси исботланган.
Лемма 2. Агар A = 1 ва [ℜν ] шарт бажарилса, у ҳолда
Rn (s) =
N (n + M(s))
⋅
1
— Mn (s) ,
νn
бунда
N (n) ∈ S∞ функция қуйидаги шартни каноатлантиради:
ν (ν x)1 ν
N (x)⋅ L →1, x → ∞ . [ N ]
Бу ерда барча
N (x)
s ∈ [0,1) учун текис ҳолда Mn (s) → M(s)
бўлиб, бунда
M(s)
функция
M (F(0)) = 1
шартда
M (F(s)) = M(s) + 1
Абель тенгламасини
қаноатлантиради. Бу функция учун қуйидаги муносабат ўринли:
M(s) =
1 + O(1) ,
ν(1 − s)ν L (1 (1 − s))
s ↑ 1 .
Ихтиёрий тайинланган n ∈ N қийматда Mn (0) = 0 ва Mn (s ↑ 1) = νn .
Юқоридаги лемма критик тармоқланувчи Г-В жараёнининг асимптотик хоссаларини ўрганишда муҳим роль ўйнайди. Хусусан, бу лемма қуйидаги лимит теоремани исботлаш имконини берган.
Теорема 3. Агар Лемма 2 нинг шартлари бажарилса, у ҳолда
n
νn ⋅ V(i)(s) = M(s)(1 + o(1)),
n → ∞,
бунда
M(s)
функция
M(s) = ∑ m s j
ёйилмага эга бўлиб, {mj }
сонлар Г-В
j j∈N
жараёни учун инвариант ўлчов ташкил этади ва
∑j ∈N mj
= ∞ .
Қўшимча шартлар
L(x)
функцияга қўйилганда Лемма 2 нинг тасдиғини
аниқлаштирувчи натижа олинган. Бунинг учун
L(x)
функцияга қуйидаги
талаблар қўйилган. Шартга кўра
L(x) ∈ S∞ , ва С-функция таърифига кўра,
ихтиёрий λ > 0 учун қуйидаги тенглик ўринли бўлади:
L(λx)
L(x)
= 1 + α(x), [Lα ]
14
бунда x → ∞ бўлганда
α(x) = O (1 ϕ(x)) ва
ϕ(x)
ўсувчи мусбат функция
бўлиб,
ϕ(x) → ∞ ҳамда бирор
γ > 0
ва X > 0
сонлар учун x −γϕ(x) функция
x > X
қийматларда кенг маънода камаювчи. Юқоридаги [Lα ]
шарт
бажарилганда L(x) функция α(x) қолдиқ ҳадли С-функция деб аталади.
Белгилаш киритамиз:
Λ(y) := yνL 1 = F(1 − y) − (1 − y),
y ∈ (0,1].
Лемма 3. Агар [ℜν ]
y
шарт ва [Lα ]
y
шарт
α(x) = O (L(x)
x ν )
қолдиқ ҳад
билан бажарилса, у ҳолда қуйидаги асимптотик ёйилма ўринли бўлади:
Λ(Rn(s)) =
Λ(1 − s)
+ O ln n ,
1
n → ∞.
Λ(1 − s)νn + 1 n
Охирги тасдиқ F ′′′(s ↑ 1)
моментнинг чекли бўлиш шарти остида исботи
маълум бўлган критик тармоқланувчи Г-В жараёнлари назариясининг қолдиқ ҳади баҳоланган Асосий леммаси тасдиғининг аналогидир.
Лемма 3 ёрдамида қуйидаги локал лимит теорема исботланган.
Теорема 4. Агар
A = 1 ва
p1 ≠ 0
шартлар билан бирга Лемма 3 нинг
барча шартлари бажарилса, қуйидаги асимптотик ёйилма ўринли бўлади:
11
n1+1 ν ⋅ P
(n) =
N (n)
1
+ O ln n ,
n → ∞ ,
p0 n
бунда
N (x) ∈ S∞
функция [ N ] шартни қаноатлантиради.
§1.4 да тармоқланувчи жараёнлар назариясининг лимит теоремаларини исботлашда Стейн-Тихомиров усулининг қўлланилиш имкониятлари намойиш этилган. Хусусан, бу усул билан қуйидаги теорема исботланган.
Теорема 5. Агар
A ≠ 1
бўлса, ушбу
V(s) = lim
n
n→∞
V(i)(s)
ҲФ барча
s ∈ [0,1) учун мавжуд ҳамда V(0) = 0 ва V(1) = 1 . Бундан ташқари
1 − V(i)(s)
n → l(1 − s), 1 − s
n → ∞ ,
бунда
l(x) ∈ S0 . Агар [A] шарт бажарилса, l(x
↓ 0) = m
ва l(1) = 1 .
Биринчи бобнинг охирги икки параграфи иммиграцияли Г-В (ИГВ) жараёни ўтиш эҳтимолликларининг лимит хоссаларини ўрганишга бағишланган. ИГВ жараёни иккита эҳтимолий ҲФ билан аниқланади. Агар
ҲФ F(s) заррачалар эволюцияси қонунини аниқласа, иммигрант-заррачалар
оқимини
G(s) := ∑ h s j
ҲФ тавсифлайди. Авлодлар сони кетма-кетлиги
j ∈N0 j
{Xn }
ҳолатлар фазоси
S ⊂ N0
бўлган бир жинсли Марков занжирини
p s
ташкил этади. Унинг ўтиш эҳтимоллигини
p(n) := P {X
= j}
ва мос ҲФни
ij i n
n
P(i)(s) := ∑
j ∈S
(n) j ij
деб белгилаймиз. ИГВ жараёни субкритик, критик ва
суперкритик дейилади, агарда мос равишда A < 1, A = 1 ва A > 1 бўлса.
15
Do'stlaringiz bilan baham: |