Маруза матни


Оқсил синтези коди ҳақида



Download 2,1 Mb.
bet22/46
Sana30.03.2022
Hajmi2,1 Mb.
#518642
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   46
Bog'liq
aminokislotalar

Оқсил синтези коди ҳақида
Код муаммоси икки гурух маълумотларни солиштиришдан келиб чиқади. Бир томондан генетик ва биокимёвий экспериментлар шундан гувохлик берадики, оқсил молекуласидаги аминокислоталарнинг жойлашиш кетма-кетлиги нуклеин кислоталари занжирида нуклеотидларнинг жойлашиш тартибига мос келади. Бошқа томондан, нуклеотидларни тўртта асосий турлари мавжуд, табиий аминокислоталар 22 та. Шунинг учун оқсил синтезини кодлаш қуйидаги тарзда ифодаланиши мумкин. қандай қилиб, тўртта ҳар хил нуклеотиддан тузилган нуклеин кислотаси занжири 22 та ҳар хил аминокислота ичидан кетма-кетлик йўлини аниқлайди. Элементар математик ўйлашлар шуни кўрсатдики, битта аминокислотани кодлаш учун минимал сон учга тенг. Эксперимент бўйича ҳам 1:3 чиққан.
Оқсил синтезининг коди






Кодоннинг иккинчи нуклеотиди









У

Ц

А

Г







УУУ (Фен)

УЦУ (Сер)

УАУ (Тир)

УГУ (Цис)

У

У

УУЦ (Фен)

УЦЦ (Сер)

УАЦ (Тир)

УГЦ (Цис)

Ц




УУА (Лей)

УЦА (Сер)

УАА (-)

УГА (-)

А




УУГ (Лей)

УЦГ (Сер)

УАГ (-)

УГГ (Тир)

Г




ЦУУ (Лей)

ЦЦУ (Про)

ЦАУ (Гис)

ЦГУ (Арг)

У

Ц

ЦУЦ (Лей)

ЦЦЦ (Про)

ЦАЦ (Гис)

ЦГЦ (Арг)

Ц




ЦУА (Лей)

ЦЦА (Про)

ЦАА (Гли)

ЦГА (Арг)

А




ЦУГ (Лей)

ЦЦГ (Про)

ЦАГ (Гли)

ЦГГ (Арг)

Г




АУУ (Илей)

АЦУ (Тре)

ААУ (Асп)

АГУ (Сер)

У

А

АУЦ (Илей)

АЦЦ (Тре)

ААЦ (Асп)

ААГЦ (Сер)

Ц




АУА (Илей)

АЦА (Тре)

ААА (Лиз)

АГА (Арг)

А




АУГ (Мет)

АЦГ (Тре)

ААГ (Лиз)

АГГ (Арг)

Г




ГУУ (Вал)

ГЦУ (Ала)

ГАУ (Асп)

ГГУ (Гли)

У

Г

ГУЦ (Вал)

ГЦЦ (Ала)

ГАЦ (Асп)

ГГЦ (Гли)

Ц




ГУА (Вал)

ГЦА (Ала)

ГАА (Гли)

ГГА (Гли)

А




ГУГ (Вал)

ГЦГ (Ала)

ГАГ (Гли)

ГГГ (Гли)

Г
Нуклеин кислоталар синтези
Нуклеин кислоталарни синтетик усуллар орқали ҳам олиш мумкин. Ишлаб чиқилган йўллар орқали олиго- ва полинуклеотидлар синтез қилинган. Уларни синтез қилишда кимёвий ва ферментатив методлар комбинацияси ишлатилади. Бунинг учун аввал молекуласи унча катта бўлмаган олигонуклеотидлар кимёвий синтез қилинади, сўнгра ўзларига мос келадиган ферментлар таъсирида бир-бирига боғлаб узун занжирлар ҳосил қилинади.


Моносахаридлар,_таърифи_ва_номенклатураси._Моносахаридларнинг_стереокимёси_ва_кимёвий_хоссалари'>9-маъруза.
Углеводлар. Моносахаридлар, таърифи ва номенклатураси. Моносахаридларнинг стереокимёси ва кимёвий хоссалари

Углеводлар - Сn(H2O)m ҳаётда жуда катта рол ўйнайдиган моддалардан ҳисобланади. Улар тирик организмнинг асосий қисмини ташкил қилади. Углеводлар ўсимлик таркибининг қарайиб 80%-ини, ҳайвонот ва одам танасининг қарайиб 20%-ни (қуруқ ҳолда ҳисобланганда) ташкил қилади. Ўсимлик дунёси ер шарида тарқалган мавжудотларнинг асосини ташкил қилишини назарда тутсак, унда углеводлар ер юзида энг кўп тарқалган модда ҳисобланади. Углеводлар бактериялар, ўсимлик ва ҳайвонотлар хужайрасининг асосий компонентлари ҳисобланади. Улар орасида молекуляр массаси кичик бўлган бирикмалар билан бир қаторда жуда катта массага эга бўлган моддалар ҳам бор. Углеводлар ўсимликларда карбонат ангидридни кимёвий ўзгариши, яъни фотосинтез орқали ҳосил бўлади. Ҳа йвонот дунёсида фотосинтез жараёни кетмайди. Шунинг учун улар углеводларни ўсимликлардан оладилар. Углеводларнинг хужайрадаги вазифаси турлича:


1. Хужайра энергиясининг манбаи ва аккумулятори (крахмал, глюкоген);
2. Ўсимликларда ва айрим ҳайвонларда склетлик функциясини бажаради;
3. Баъзи бир антибиотиклар, оқсиллар, нуклеин кислоталар таркибига киради.
Углеводлар синфи асосан уч турга бўлинади:
1) Моносахаридлар - булар узлуксиз С-С боғига эга бўлган полиоксикарбонил бирикмалар. Улар содда ва энг кўп ўрганилган углеводлар ҳисобланади;
2) Олигосахаридлар (2 тадан 10 тагача қанд қолдиқларидан иборат);
3) Полисахаридлар (қанд қолдиқлари 10 тадан ортиқ). Улар моносахаридларнинг глюкозид боғлари орқали бириккан ҳосилалари ҳисобланади.
Моносахаридлар
Моносахаридларнинг реакцияга киришиш қобилияти катта бўлганлиги сабабли улар табиатда жуда кам ҳолда учрайдилар. Тирик организмда улар ўзларининг ҳосилалари шаклида, масалан, фосфор кислотаси эфирлари ҳолатида ёки анча мураккаброқ бирикмалар таркибига кирадилар - масалан, гликозидлар, олиго- ва полисахаридлар, гликопротеидлар, гликолипидлар, нуклеин кислоталар ва бошқалар.
D-Глюкоза бошқаларидан фарқли равишда, эркин ҳолатда сут эмизувчиларнинг қон таркибидан, ўсимликларни шарбатидан топилган. Уларда баъзи бир кетозлар ҳам учрайди. Глюкоза ҳамма тирик организмлар, вируслардан тортиб ҳайвон, ўсимликлар учун керакли компонент ҳисобланади. Глюкоза жуда кўп бирикмалар (сахароза, целлюлоза, крахмал, гликопротеинлар) таркибига киради. Глюкоза миянинг гликолипид таркибида ҳам топилган. Моносахаридлар таркибидаги углерод атомининг сонига қараб триозаларга, тетрозаларга, пентозаларга, гексозаларга ва ундан юқори қандларга бўлинади.
D-қаторга кирувчи альдозалар:

D-қаторга кирувчи кетозалар:


Download 2,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish