Махсус таълим вазирлиги самарқанд давлат университети


Вертикал ёки классик кесма



Download 11,36 Mb.
bet141/210
Sana03.02.2023
Hajmi11,36 Mb.
#907295
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   210
Bog'liq
УМК-Иқт. наз. (ноиқт) Бекзот принт

Вертикал ёки классик кесмада иктисодиёт тўлик бандлик шароитига ёки ишсизликнинг табиий даражаси шароитига эришган вазиятни кўрамиз. Иктисодиёт эгри чизикнинг бу кесмасида ўзининг ишлаб чикариш потенциали даражасида бўлади. Бу шуни билдирадики, бахоларнинг хар кандай ошиши ишлаб чикариш хажмининг ошишига олиб келмайди. Чунки, иктисодиёт тўлик кувватда фаолият кўрсатаяпти. Тўлик бандлик шароитида айрим фирмалар бошка фирмаларга нисбатан ресурсларга юкорирок бахоларни таклиф этиш оркали ишлаб чикариш хажмини оширишга харакат килади. Аммо, бундай холатда айрим фирмаларнинг ресурслар ва ишлаб чикариш хажмини ошириши, бошкалари учун йўкотишга олиб келади. Натижада бу махсулотлар бахоси ошиши мумкин, лекин ишлаб чикаришнинг реал хажми ўзгармай колади.
Классик назарияда ялпи таклифни тахлил килиш куйидаги шартларга таянади:
ишлаб чикариш хажми факатгина ишлаб чикариш омилари хажмига ва технологияларга боглик ва бахолар даоажасига боглик эмас;
ишлаб чикариш омиллари ва технологияларда ўзгариш секинлик билан рўй беради;
иктисодиёт тўлик бандлик шароитида амал килади, яъни ишлаб чикариш хажми потенциал даражага тенг;
бахолар ва номинал иш хаки ўзгарувчан, уларнинг ўзгариши бозорларда мувозанатни таъминлаб туради.
Оралик кесма – ишлаб чикариш реал хажмининг ўсиши нархлар даражасининг ўсишига мос равишда ўсиб боради. Нима учун? Чунки, иктисодиётнинг пасайиш холатидан тўлик бандликка ўтиши нотекс ва турли вазиятларда рўй беради. Масалан, айрим тармокларда ресурсларнинг этишмаслигига дуч келинса, бошка тармокларда хозирча ортикча ресурслар мавжуд бўлади. Шунингдек, улар ишлаб чикаришни кенгайтириш учун янги асосий воситалар сотиб олиш ва малакасиз мутахассислардан фойдаланишига тўгри келади. Бу эса махсулотлар бирлигига кетадиган харажатларнинг ошишига ва натижада бахолар даражасининг ўсишига олиб келади.
Ишлаб чикариш хажми кўпайиши ёки камайиши бахога боглик бўлмаган омиллар хисобига хам рўй бериши, бу омиллар эса ялпи таклиф эгри чизигини ўнг ёки чап томонга силжитиши мумкин. Бахога боглик бўлмаган омилларниг хусусияти шундаки, улар махсулот бирлигига кетган харажатларга бевосита таъсир килади ва шу оркали жами таклиф эгри чизигининг силжишига сабаб бўлади.
Бу омилларга технологиялардаги ўзгаришлар, ишлаб чикариш омиллари михдорининг ўзгариши, ресурслар бахоларининг ўзгариши, фирмаларни соликка тортишдаги ўзгаришлар бошкалар киради..

Download 11,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   210




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish