Махсус таълим вазирлиги самарқанд давлат университети


Ялпи таклиф графиги ва омиллари



Download 11,36 Mb.
bet140/210
Sana03.02.2023
Hajmi11,36 Mb.
#907295
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   210
Bog'liq
УМК-Иқт. наз. (ноиқт) Бекзот принт

3. Ялпи таклиф графиги ва омиллари.
Ялпи таклиф деганда муайян бахолар даражасида ишлаб чикарилиши ва таклиф килиниши мумкин бўлган товар ва хизматларнинг реал хажми тушунилади. Ялпи таклиф тушунчаси кўпинча ялпи ички махсулот синоними сифатида кўлланилади. Бахоларнинг юкори даражаси ишлаб чикарувчиларга кўшимча махсулот ишлаб чикаришга рагбат яратади ва аксинча паст бахолар махсулот ишлаб чикариш хажмини кискаришга олиб келади. Шунинг учун хам миллий ишлаб чикариш хажми билан бахолар даражаси ўртасида тўгри алока мавжуд. Демак, махсулот ишлаб чикариш хажми бахолар ўсиб бориши билан ўсиб, пасайиши билан тушиб боради. Ялпи таклиф (АС) эгри чизиги алохида товар таклифи эгри чизигидан фарк килиб уч кисмдан, горизонтал ёки кейнс кесмаси, кўтарилиб борувчи ёки оралик кесма хамда вертикал ёки классик кесмадан иборат (10-чизма). Бундай холатялпи таклифни тахлил килишга классик ва кейнсчиларга хос ёндашув билан изохланади. Иктисодий адабиётларда кўпинча оралик кесма хам кейнс кесмасига киритиб юборилади.
Ялпи таклифнинг кейнс кесмасида миллий ишлаб чикаришнинг хакикий хажми унинг потенциал хажмидан, яъни тўлик бандлик шароитида эришиши мумкин бўлган хажмидан камдир. Демак бу кесма иктисодиёт пасайиш боскичида бўлган ва катта микдордаги ресурслардан фойдаланилмаган шароитни кўрсатади. Фойдаланилмаётган ушбу ресурсларни эса бахолар даражасига таъсир кўрсатмаган холда ишга тушириш мумкин. Бу кесмада миллий ишлаб чикариш хажми ошиши бахолар даражаси ўзгармай колган шароитда рўй беради.
Ялпи таклиф эгри чизигининг Кейнс кесмасида иктисодиётни нисбатан киска муддатда амал килишини характерлайди. Бу кесмада ялпи таклифни тахлил килиш куйидаги шартларга таянади:
П
АС

Кўтарилиб борувчи ёки оралиқ кесма

Й


10-чизма. Ялпи таклиф эгри чизиги.

  • иктисодиёт ишлаб чикариш омиллари тўлик банд бўлмаган шароитда амал килади;

  • бахолар, номинал иш хаки кайд этилган, бозор тебранишларидан жуда кам таъсирланади;

  • реал микдорлар (ишлаб чикариш, бандлилик, реал иш) хаки харакатчан ва бозор тебранишларидан тез таъсирланади.


Download 11,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   210




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish