Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги


Иммунитетлик (муҳофаза) функцияси



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet142/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

Иммунитетлик (муҳофаза) функцияси.
Организмларда синтез 
қилинадиган айрим оқсил молекулалари антитела шаклида организм 
танасига кириб қолган касал туғдирувчи бактериялар ва вирусларни зарар-
сизлантиради. 
4) 
Энергетик функция.
Оқсил молекуласининг муайян қисми 
ошқозон ичак йўллари ҳужайраларида парчаланиб оз миқдорда бўлса ҳам 
ҳаётий жараёнларнинг кечиши учун зарур бўлган энергияни ажратади. 
5)
Биотранспорт функцияси.
Айрим оқсиллар баъзи моддаларни, 
кимёвий элементларни организм танасининг бир жойидан иккинчи жойига 
кўчириш функциясини бажарадилар. Масалан, қизил қон таначалари 
таркибидаги гемоглобин оқсили ўпкадаги кислородни бутун тана бўйлаб 
барча ҳужайраларга етказади. 
 
6)
Биотрансформатор функцияси.
Айрим оқсиллар организмдаги 
бир хил энергияни бошқа хил энергияга айлантириш функциясини 
бажаради. 
7) Генлар фаолиятини бошқариш – 
регуляторлик функцияси

 
X.5. Ген фаолиятининг бошқарилиши 
Генетика соҳасидаги тадқиқотлар эукариот организмлар танасидаги 
барча ҳужайраларда ушбу организм турига хос бўлган диплоид 
хромосомалар сони ва улардаги генлар мажмуаси бир хилда тўлиқ мавжуд 


319 
эканлигини кўрсатди. Лекин шунга қарамасдан организмлар танасидаги 
тўқималар ҳужайралари ўзларининг структураси ва функцияси бўйича 
ўзаро кучли фарқ қиладилар. Яна шуни ҳам таъкидлаш керакки ҳатто 
битта ҳужайра ичида оқсиллар синтезининг тезлиги ва вақти ҳар хил 
бўлади. Юқорида баён этилган қонуниятларнинг намоён бўлишига сабаб 
генлар фаолиятининг регуляцияси туфайли ҳар бир тўқима ҳужайраларида 
муайян гуруҳ генларгина фаол ҳолатда, бошқалари эса пассив ҳолатда 
бўлишлиги молекуляр генетиклар томонидан исботланган. 
Генлар фаолиятининг генетик регуляцияси ҳақидаги назария ва бу 
назарияга асосланган оқсилларнинг синтез қилинишини ифодаловчи модел 
1961 йилда француз олимлари Ф.Жакоб ва Ж.Монолар томонидан кашф 
этилди (85-расм.) Мазкур кашфиёт прокариот организмлар вакили ичак 
таёқчаси бактерия (
E.coli
) сида амалга оширилган молекуляр генетик 
тадқиқотлар натижасида “оперон назарияси” номи билан аталди. Ушбу 
назарияга биноан структуравий генлар фаолиятини регуляция қилувчи 
генлар функциясига қараб иккига бўлинади: 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish