Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet138/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

рекогниция
деб аташади. Баён этилган ҳолатда аминокислоталар 
рибосомаларга етказилади. 
1.3 Полипептидларнинг синтезланиши - трансляция. Полипептидлар-
нинг синтезланиши оқсил синтезининг биринчи, лекин ҳал қилувчи 
босқичи бўлиб бу жараён 
рибосомаларда
амалга ошади. Ҳужайрада 
рибосомалар жуда кўп бир неча ўн минг ва баъзан ундан ҳам ортиқ бўлади. 
Улар жуда майда 20-30 нм доирасимон (юмалоқ) рибонуклеид 
заррачаларидан иборат. Рибосомалар иккита суббирликдан ташкил топган 
бўлади. Уларнинг йирик заррачаларини 80 S-рибосома ва кичигини 40 S-
рибосома деб юритилади. Уларнинг таркибида рРНК ва оқсиллар мавжуд, 


314 
рРНКлар рибосома массасининг 50-60% ни ташкил этади. Қолган қисми 
хилма-хил 
оқсиллардан 
иборат. 
Рибосомаларда 
полипептидлар 
синтезланиши жараёнини 
трансляция
деб аталади. Трансляция оқибатида 
иРНК даги битта генни ташкил этувчи нуклеотидлар тартиби у 
синтезлаётган полипептиддаги аминокислоталар тартибини белгилайди. 
Ген кодининг кўлами (узунлиги) у синтезлайдиган оқсил таркибидаги 
аминокислоталар сонига боғлиқ. Масалан, ошқозон ости безининг маҳсули 
инсулин 51 аминокислотадан ташкил топган. Шунинг учун инсулин генида 
51 та триплет – кодон мавжуд деган хулосага келиш мумкин. Битта иРНК 
нинг бир қанча рибосомалар билан уланиб ҳосил қилган полисомаларда 
бир хил структурага эга бўлган полипептидларнинг сони полисомалардаги 
рибосомалар сонига тенг бўлади. 
Энди трансляциянинг молекуляр механизми билан танишамиз 
Трансляция бошланишидан олдин рибосоманинг кичик суббирлигида 
иРНК билан аминоацил - тРНК-синтетаза ферменти уланади. Шундай 
ҳолатда улар трансляция жараёнини бошлашга тайёр ҳисобланади. 
Трансляция иРНК нинг бошланиш кодони AUG дан бошланади. Ушбу 
бошланиш кодон иРНК нинг 5
1
учида жойлашган бўлади. Бошланиш 
кодоннинг иРНКда жойлашган нуқтасини 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish